Karl Novak

Karl Novak
Lični podaci
Datum rođenja	19. oktobar 1905.
Mesto rođenja	Pula (Austrougarska)
Datum smrti	1975.
Mesto smrti	Atina (Grčka)

Karl Novak (Pula 1905. - Atena 1975.) bio je slovenski četnički vojvoda i pukovnik.Bio je figura u organizovanju otpora tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Slovenije. Kao vođa četnika, organizovao je otpor protiv nacističkih i fašističkih snaga koje su okupirale Sloveniju. Njegova je pozicija bila posebno teška s obzirom na njegovo jevrejsko poreklo, što ga je stavljalo u opasnost u vreme Holokausta.

Njegov rad obuhvatao je strategije za mobilizaciju ljudi i resursa u cilju borbe za slobodu. Iako su četnici bili često povezivani s kontroverzama, Novak je imao značajnu ulogu u organizovanju otpora u Sloveniji.

Drugi svjetski rat

Karel Karlo Novak je bio generalštabni major vojske Kraljevine Jugoslavije. Od 1941. bio je načelnik Štaba četničke Komande Slovenije i organizator slovenskih četnika koji su se neformalno nazivali Plava garda i koji su djelovali u okviru Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom generala Mihailovića.

10. aprila 1942. godine Karl Novak je izvestio Dražu Mihailovića da su Nemci počeli pomagati četnike municijom za borbu protiv slovenskih partizana:

Novak javlja da je otklonjena intervencija Nemaca i da su već sada počeli nezvanično u municiji da pomažu četničku stvar.

– Iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 19. marta do 18. aprila 1942. godine

5. avgusta 1942. Draža Mihailović naređuje Novaku da nastavi borbu protiv partizana. Mihailović piše da može uzimati oružje na sve načine, kao i da vodi računa „da se pokret ne kompromituje“ otvorenom saradnjom sa okupatorom i navodi da preko pukovnika Vladimira Vauhnika (»Vlajko«) šalje novac:

Najenergičnije produžite rad protiv k-[omu] nista. Ovde su svuda očišćeni sem u oblasti s.z. Bosne. Koristite sve da dođete do oružja, ali pazite da se pokret ne kompromituje. Izveštavajte o svemu. Naredio sam da Vam se pošalje 5.000.000 lira na Vas ili preko Vlajka, ako niste u mestu. Taj novac dolazi sa strane.

– Draža Mihailović

Sjutradan, major Karl Novak (pseudonim »Ludvig«) kratko odgovara generalu Dragoljubu Mihailoviću:

Vašu depešu primio, imali smo više uspešnih borbi sa partizanima. Italijani počeli davati seljacima oružje. Nadam se uspehu. U Hrvatskoj ništa naročito.

Dok su trajale iznimno žestoke borbe u operaciji Weiss, general Mihailović šalje 21. februara 1943. godine depešu majoru Novaku u kojoj naređuje:

Stvarajte što više naših odreda. Kroz legalne neka se provlače i ilegalni. Za dotur oružja, municije i novca treba da mi javite mesto gde može doći avion. Preduzmite kontra propagandu ukoliko nam r. London smeta. U Bosni uništavaju se poslednji ostatci partizana.

– General Dragoljub Mihailović

Generalu Dragoljubu Mihailoviću je 15. III 1943. od »Ludviga« upućena depeša sljedeće sadržine:

Ako je moguće deponirajte novac u Vatikanu. Za našu organizaciju molim da se deponiraju Jugoslovenskom poslaniku. Lozinka je Miloš Obilić. Imamo kurira za Vatikan. Pod »Belom Gardom« partizani nazivaju sve njihove protivnike. Seoske straže u jačini 5.000 su naše snage, ma da su ih naoružali Italijani za borbu protiv partizana. Oni prikrivaju i izdržavaju četnike i ilegalne odrede. London ih previše napada. Vaša propaganda radi.

– Major Karl Novak

General Draža Mihailović je 30. maja 1943. godine poslao depešu komandantu Plave garde, u kojoj ga iznova savjetuje da bude oprezan pri kontaktima sa italijanskim okupatorom, ali i da bi za ostvarivanje ratnih ciljeva četnici trebalo da „koriste neprijatelje“:

Što se tiče nekih razgovora sa italijanskim komandantom to nije poželjno, ali ukoliko možete da ih izradite na pogodan način to učinite ne kompromitujući ni pokret ni sebe. U teškoj borbi koju vodite treba koristiti jednog protiv drugog neprijatelja. Organizacija jugosl. vojske na Vama leži a učinite sve da je ojačate bez obzira na sve prepreke.

U izvještaju poslatom jula 1943. godine, Jovanka Krištof (rođ. Ribar; pseudonim »Mira«), Mihailovićeva obavještajka i bliska Novakova saradnica, prezentira detaljan opis stanja u kom se nalazila organizacija slovenačkih četnika od 1941. do ljeta 1943. O Karlu Novaku (»Kolben«) i njegovim vezama sa odredima Bele garde ili Vaškim stražama, Krištof piše:

U augustu 42. osnovao se prvi ileg. odred na Dolenjskom. Došlo je i do osnivanja bele garde odnosno vaških straža. Razvoj toga ne znam, pošto je to Kolben radio sa političarima. Poznato mi je samo toliko da su Klerikali za sarađivanje sa Talijanima tražili blagoslov Kolbena i da im se liberali nisu hteli tu priključiti, što je u daljnom radu štetilo našoj org. [anizaciji]. Kolben misleći da će kao u Srbiji, vaške straže podupirati i omogućavati rad četnicima, dao je svoj pristanak zbog toga se kasnije dosta puta pokajao. Ileg. odred je bio preslab da se održi među tolikim komunistima, zato se pridružio beloj gardi.

Uticaj majora Karla Novaka na Belu gardu od proljeća 1943. godine stalno je opadao. Draža Mihailović je 21. avgusta 1943. godine pisao jugoslovenskoj vladi u emigraciji kako major Novak „ponovo moli da se učini pritisak na klerikalne krugove da ne smetaju, već naprotiv da potpomognu da se Bela garda odmetne u šumu za borbu protiv okupatora“. Po ovom pitanju, general Mihailović se obraća vladi i 31. avgusta 1943:

Klerikalci u Slovenačkoj jako ometaju rad majora Novaka, komandanta jugoslovenskih trupa u Sloveniji, i ne dozvoljavaju mu da Belu gardu, koja je legalizovana kao italijanska milicija, prevede u šumu. Italijani sada napuštaju zonu Kočevje, pa je hitno potrebno da Bela garda pobegne u ilegalne odrede naše vojske da bi ovladala ovom ispražnjenom zonom. Molim učinite preko tamošnjih Slovenaca sve što možete da se klerikalci odvoje od saradnje sa Italijanima, jer nam to jako smeta i protivno je narodnim željama.

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva je bila dobro obaviještena o situaciji u Jugoslaviji i o četničkoj saradnji s okupatorima i kvislinzima. Prema podacima dobijenim upravo od britanskih funkcionera, predsjednik jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji Božidar Purić je bio prinuđen da 27. oktobra 1943. godine uputi Mihailoviću telegram:

Britanske vlasti imaju impresije da Jevđević, Đujić, Baćović, Đukanović, pukovnik Stanišić, pukovnik Novak i major Drenović sarađuju sa Nemcima i da zato njihovo pripadanje Vašim snagama škodi Vašoj stvari i opasno je za Vaše napore. Britanske vlasti potpuno razumeju Vaš težak položaj, da su veze između njih i Vas neuredne i slučajne i da na Vas lično ne pada nikakva odgovornost za njihovu eventualnu saradnju sa Nemcima i misle da bi ih u interesu opšte stvari trebalo zameniti drugim ljudima...

U odgovoru upućenom 10. novembra 1943, general Mihailović negira sve navode o kolaboraciji JVuO s neprijateljem, smatrajući ih klevetama koje „dolaze od komunističke strane“, budući da vođstvo NOVJ vidi u njegovim ljudima „najveću smetnju za ostvarenje svojih prljavih ciljeva“. Ipak, Mihailović indirektno priznaje Novakovu saradnju sa kvislinzima u Sloveniji:

Što se tiče sveštenika Đujića i potpukovnika Baćovića, majora Novaka i učitelja Drenovića, to su ljudi koji uvek vode narod protiv Nemaca, ali ne dozvoljavaju da tabor komunističke manjine uništi ono što nam je najsvetije... Što se tiče majora Novaka, celu ovu godinu dostavljao sam njegove izveštaje u kojima se žali da su klerikalni elementi obrazovali kvislinšku belu gardu za račun Italijana, a docnije Nemaca, i sprečavali ga u prikupljanju i organizovanju delova jugoslovenske vojske. Sada ništa manje nego je major Novak izdajnik, a svi drugi čisti.

– General Dragoljub Mihailović

U izvještaju 15. brdskog armijskog korpusa Wehrmachta od 1. septembra 1943. godine, navodi se da na teritoriji NDH i okupirane Slovenije „samostalni četnički odredi više ne postoje“, tj. da svi ovi odredi stoje pod komandom Draže Mihailovića, kao i da „Drenović, Tešanović i lokalni komandanti formalno sarađuju sa njemačkim i hrvatskim trupama“. Data je približna procjena brojnosti ovih četničkih jedinica. Za formaciju pod Novakovom komandom pominje se višestruko uvećana cifra, iako je moguće da su u brojku uračunati odredi Bele garde:

Novak je odgovoran za slovenačke jedinice (2.500 ljudi).
Ukupno brojno stanje četnika u Hrvatskoj i Sloveniji procijenjeno na 22.500 ljudi.

– Njemački izvještaj od 1. septembra 1943. godine

Sa lažnim ispravama dobijenim u poslanstvu NDH u Ljubljani, Karl Novak je 26. rujna 1943. pobjegao u Italiju zajedno sa Krištof, boraveći u Rimu okupiranom od nacista. Novak je u Sloveniji ustanovio četničku obavještajnu službu i uspostavio vezu sa jugoslovenskim poslanstvom pri Svetoj stolici. O tome, kao i Novakovim vezama sa slovenskim domobrancima, vojvoda Dobroslav Jevđević (pseudonim »Aero«) je obavijestio generala Dragoljuba Mihailovića 9. decembra 1943. godine:

Ja radim posebno a Kolben posebno. Radi jedinstva akcije molim dajte Kolbenu komandu svih vojnih obveznika u neoslobođenoj Italiji. Ja ću zadržati moju obaveštajnu grupu, politiku i vezu sa Italijanima i Englezima. Kolben može deo oficira poslati u Sloveniju. Radi prestiža Kolbena prema domobrancima molim dajte mu vidno priznanje odnosno unapređenje. Molim hitno novaca. Aero.

Major Karl Novak (»Vig« i »Bor«) izvještava 8. decembra 1943. Vrhovnu komandu JVuO o situaciji nakon kapitulacije Italije i teškog poraza koje su antikomunističkim snagama u Sloveniju nanijeli partizani kod Turjaka i na Grčaricama. Novak navodi i da slovenački nacionalisti (»beli pod komandom klerikalaca«) nijesu htjeli pomoći četnicima u borbi protiv partizana, te da su se od uništenja spasli bjekstvom okupatoru, koji je opet kasno reagovao:

Nemačka reakcija nastupila je posle dva meseca. Akciju vrše dve »SS« divizije i jedna kozačka. Do sada su partizani suzbijeni na deset hiljada u Sloveniji. Držanje belih pod komandom klerikalaca bilo je bedno. Njin tehnički komandant bio je potpukovnik Peterlin, koji se nije usudio izići iz Ljubljane da im komanduje. Beli su imali zabranu da idu u četnike. Nigde se nama nije priključila i pomogla protiv komunista. Čak i posle kapitulacije nisu mojima hteli dati suvišno oružje i hranu. Naše oficire nisu hteli priznati za komandante, od mene su skrivali mesto koncentracije bojeći se, da uzmem komandu. Primorski i gorenjski odred razoružali su Italijane pre belih. Talijani su se udružili sa crvenima protiv belih. Tu su se predali bez borbe. Na Turjaku su se jedino branili. Deo se spasio ka Nemcima, koji su sa Rupnikom izmirili domobrance. Tako je nastradao klerikalni separatizam, koji je hteo diktirati u budućoj državi. Od 10.000 belih spaslo se 2.000. Bor.

Narednog dana, Novak iznova piše o nemogućnosti da se belogardejcima nametne kao komandant, usljed jake klerikalne i separatističke struje u Slovenskoj zavezi, zbog čega je iz nje istupio:

Nisam otstupao od jugoslovenske linije. Hteli su me otstraniti, formirali su vojni savet sa Vauhnikom i Peterlinom na čelu. Te izdajice su verne sluge klerikalaca protiv ministra. Zabranili su finansiranje četnika i vršili protiv njih propagandu goru od crvenih. Da bih forsirao razvoj četnika pristao sam na vojni savez i ni to nije pomoglo. Narodu su kazali da sam smenjen. Sa nacionalistima sam urgirao za četnike, ali nije ništa pomoglo. Tako sam ostao sa 300 četnika u najteže dane, koji nisu mogli izdržati katastrofu. Istupio sam iz zaveze radi te politike. Obavestio sam o tome vladu preko Vatikana.

Iz izvještaja koji je major Vasilije Marović, oficir u Komandi Zapadne Bosne JVuO, poslao majoru Slavoljubu Vranješeviću 17. februara 1944. godine, može se naslutiti kakvo je rasulo nastupilo među četnicima u Sloveniji nakon poraza od partizana:

Na dan kapitulacije Italije sa jednom nepotpunom brigadom zatekao sam se u Sloveniji gde sam imao zadatak da uhvatim vezu sa Slovenačkim četnicima majora Novaka. [...] Moj put u Sloveniju nije urodio plodom, jer četnici majora Novaka nisu uspeli da dođu na određeno mjesto. Uzalud smo čitava dva dana tumarali po Sloveniji od sela do sela tražeći Novakove četnike, za koje nam niko ništa nije znao reći. Slom Italije i povlačenje njihove vojske iz Slovenije nateralo me je da prekinem traganje za slovenačkim četnicima i da se vratim na svoj teren, u svoje garnizone, koji su ostali oslabljeni pa sam se bojao da ih partizani ne unište.

Major Karl Novak obavještava Vrhovnu komandu JVuO 30. decembra 1943. da jugoslovenski veleposlanik pri Svetoj stolici zahtijeva određenu svotu novca od emigrantske vlade u Londonu, kako bi se iz tog fonda finansirao vojvoda Jevđević i »akcija u Sloveniji«, te da bi taj novac trebalo predati Novaku:

Ovdašnji poslanik kaže, da je ostao bez novaca i moli da javite Pretsedniku vlade da mu se pošalje veća suma za njegove potrebe. Molim da ovo javite vladi sa naznačenjem sume koju treba da preda meni. Ovo je vrlo hitno jer možemo biti otsečeni od Rima. Ja pomažem Aera, ali sam već i ja pri kraju sa sredstvima a poslanstvo mi ne daje novaca, dok ne dobije naređenje od vlade. Za akciju u Sloveniji trebam 1.000.000 lira mesečno. Kolben.

Prethodno, Mihailović javlja Novaku da je pozitivno odgovoreno na njegove ranije zahtjeve za slanjem novca, kao i da je unaprijeđen u čin potpukovnika:

U Primorju preduzmite sve da oživite našu akciju, isto tako da se oživi akcija i u Slovenačkoj ali bez trzavica, jer u trzavicama nemožemo ništa uspeti. Vi ste proizvedeni u čin ppuk. Čestitam. Novac tražili smo da vam se isplati u poslanstvu. Ne bojte se ništa u pogledu neke hajke na vas kod mene. Radite i samo radite. U koliko budem našao kurira za Slovenačku to će biti u interesu zajedničkog rada. Dostavljajte nam što više vesti otuda.

8. januara 1944. potpukovnik Novak od Mihailovića opetovano zahtijeva novac; ovom prilikom riječ je o jedinici kapetana Radeta Mandića, za koju Novak piše da je »u katastrofalnoj materijalnoj situaciji« i sugeriše da bi je trebalo upotrijebiti kao jezgro nove formacije pod Novakovom komandom. Kapetan Mandić se nakon kapitulacije Italije evakuirao sa oko 180 četnika sa ostrva Lošinj u Italiju, kamo se stavio na raspolaganje Nijemcima. Mandićev odred je bio raspoređen na dužnosti u Bolonji i Padovi, sve do povratka u Hrvatsko primorje proljeća 1944. godine:

Odred Mandića u katastrofalnoj materijalnoj situaciji. Pošto želim da ga upotrebim kao jezgro za novu akciju u Sloveniji, molim da izdejstvujete kod vlade najhitniju pošiljku novaca za mene preko Švajcarske i ovdašnjeg poslanstva. Hitno je, jer može biti dockan.

Njemački obavještajni oficiri iz Druge oklopne armije su u decembru 1943. presreli komunikaciju između Jevđevića i Mihailovića, iz koje se vidi da se četnički komandant raspituje za stanje njegove organizacije na teritoriju Italije, zahtijevajući informaciju o mjestu boravka Mladena Žujovića (pseudonim »Aćimović«):

Vojvoda Jevđević je u Rimu i stupio je u tajni kontakt sa DM. DM je tražio izvještaj od vojvode Jevđevića o tome gdje se trenutno nalazi pukovnik Aćimović i da li je u kontaktu sa kapetanom Mandićem u Bolonji.

Jovanka Krištof izvještava 1. avgusta 1944. Dražu Mihailovića o stanju četničkih jedinica pod komandom vojvode Dobroslava Jevđevića (»Aero«) lociranim u Istri. O Jevđevićevom odnosu prema okupatoru (»br. 11«), Krištof veli: „Ne mogu tvrditi ali ipak sam dobila utisak, da će bar ograničiti, ako već ne prekinuti veze sa br. 11. Potpuno kidati veze kaže da ne može i za to će Kralju odgovarati.“ Također, Krištof navodi da je Jevđević nagovijestio skoro Novakovo hapšenje od strane Nijemaca, te posljedično konfiniranje u Trst. Krištof neuvijeno piše o razmjerama kolaboracije Jevđevićevih četnikâ sa Nijemcima i njihovoj ovisnosti o okupatoru:

Do sada niti u jednu akciju nisu išli naši bez br. 11, a najgore je to čuvanje pruge i raznih objekata. Inače sav rad i svi odnošaji su isti, kako sam Vas već pre obavestila. Part.[izanska] prop.[aganda] ga dobro iskorišćuje. Mnogo bolje bi bilo, da se radi pod Nedićevom firmom a ne pod Vašom. Znam dobro iz iskustva rada sa Kol. da je uvek pazio da ne padne ni najmanje senka na Vaše ime, jer se time šteti samoj stvari. Dočim svi ovde ne vode ništa računa o tome i A.[ero] se javno hvali kako ima veze sa Vama. Čak je Orlove dao četn.[icima] na šajkače, ali srećom možemo to sa br. 11 preprečiti. Dobro je što ste mu prebacili saradnju i vezu sa br. 11, jer i to javno trubi, pa će bar ljudi doznati, da ovo rade bez Vašeg odobrenja. [...] A.[era] najviše boli što su mu zapretili da ćete ga lišiti svih činova. To mu je najosetljivija tačka. Našao se otvoreno u nebranom grožđu — zbog Vas bi morao kidati veze, a sa br. 11 toliko se zapleo, da to ne ide lako. Da bi mene kaznio, straši me, da ćemo on, Kol.[ben] i ja u ropstvo, ako odu četn. od br. 11. Odgovorila sam mu da ćemo Kol. i ja sve rado žrtvovati što je u interesu naše stvari, a on neka pravovremeno strugne.

Krištof piše generalu Mihailoviću i 10. avgusta 1944. godine. Ona u izvještaju tvrdi da je Novak pušten iz njemačkog zatvora (kada će saznati da je smijenjen sa položaja komandanta JVuO u Sloveniji od strane generala Mihailovića), kao i da je ozlojeđen otvorenom četničkom saradnjom sa okupatorom:

Kolben se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar Vermaht i Gestapo, da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz Postojne u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. Pošteni oficiri i četnici bili su sretni, da su našli nekoga, tko misli isto sa njima. Želeli bi da ih Kol. povede u ilegali, a naročito oni koji su bili u Primorskom odredu sa starim Kol. četn. Kolben je sad stvarno fizički vrlo slab, pošto je mnogo prepatio u zatvoru. Osim toga i moralno je ubit. Na putu iz zatvora morao se u Ljubljani 1 dan ustaviti. »Dobri prijatelji« su mu sa zadovoljstvom servirali, da je zbog nesposobnosti smenjen, a isto mu je i Aero saopštio, te da se niste brinuli za njega, već zabranili Jovanu, da se interesuje za njega. Boli ga ovakav postupak od Vas, pošto je radio iskreno i pošteno.

Istog dana, i sâm Karl Novak se javlja Mihailoviću pismom, iz čijih se navodâ naslućuje da se nalazi u Trstu pod stalnim nadzorom njemačke obavještajne službe. (Od jeseni 1943. do proljeća 1945, Trst je bio administrativni centar Operativne zone Jadransko primorje. Viši SS i policijski vođa u Operativnoj zoni je bio Gruppenführer Odilo Globočnik, odgovoran za smrt 2 miliona Jevreja u operaciji Reinhard, kojom je komandovao.) U želji da se distancira od vojvode Jevđevića, Novak negira bilo kakvu vezu sa okupatorom, tvrdeći da je, nakon hapšenja u Beogradu, proveo pet mjeseci u njemačkom zatvoru. Karl Novak ne skriva svoje ogorčenje zbog smjenjivanja s komandnog položaja te vezâ Jevđevićevih četnika sa njemačkim okupacionim vlastima i Slovenskim domobranstvom. Potpukovnik Karl Novak razočarano zaključuje da je »Slovenačka sa Istrom i Primorjem verovatno izgubljena«:

Ja sam zadovoljan što ste me oslobodili očajničkog posla oko spasavanja Slovenije, jer zaista nema nade na uspeh. Borio sam se 3 god. pod najtežim okolnostima za našu stvar i za Vas lično. Požnjeo sam samo nezahvalnost, mržnju i izdajstvo, a konačno i zatvor pod najtežim okolnostima. Sad nek i drugi pokažu šta znadu. Ja sam zaista uspeo skupiti 300 četnika, te se nadam da će mojim naslednicima uspeti doterati bar do istog broja...

Opšti utisak o ovdašnjem stanju i o stanju u Sloveniji je vrlo težak. Međusobno nepoverenje i intrigiranje je postalo pravilo. Lov za novcem i položajima je ogavan. Slov. četnici na terenu nikad ne vide svojih starešina. Četnici su potpuno zavisni od domobranaca. Neki odredi nose slovenačke mesto jugosl. oznake. Stari četnici su nezadovoljni, te jedva drže ljude na okupu. Sad se sveti što su svi samo rušili, što su moji ljudi mukom gradili.

Upozoravam Vas, da je naslon na domobranstvo vrlo riskantna i nesigurna stvar. A saradnja sa domobrancima je u očima naroda još gora, nego saradnja sa samim br. 11. Protiv partizana nema aktivnosti. Vodstvo domobranaca je protiv četnika.

Žao mi je, što su telegrafisti i neki članovi sadanje Kom. Sl. sabotirali i sprečili moje izveštaje o istinitom stanju za Vas. Gde ima toliko nepoštenja i nemoralnosti tamo ne može biti uspeha. Žalim što moram smatrati, da je Slovenačka sa Istrom i Primorjem verovatno izgubljena. Naročito pak žalim što niste saslušali mene i moje predloge pre donošenja odluke o meni.

Poslije rata, navodno je surađivao sa britanskom obavještajnom službom, kao i sa američkom Centralnom obavještajnom agencijom (CIA).

Povezano

• Slovenski četnici