Jovan Jovanović Zmaj

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj
Biografske informacije
Smrt 3. jun 1904.
Sremska Kamenica, Austro-Ugarska (danas Srbija)
Opus
Znamenita djela

Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 24. novembar 1833Sremska Kamenica 3. jun 1904) je jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se izdavanjem i uređivanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prvi o sretnom porodičnom životu, a drugi o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je i satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu.

Sremska Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica, u čast Jovana Jovanovića Zmaja.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Jovan Jovanović Zmaj se rodio 24. novembra 1833. u Novom Sadu, u jednoj od uglednih građanskih porodica. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor. Takođe, u Beču se upoznao i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.

Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao je službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom ženom Ružom Ličanin. Ova ljubav i srećan porodičan život nadahnuće Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči -{Gül}-, što znači ruža).

Ipak, služba u magistratu mu nije odgovarala, pa je napustio posao i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i satirični list Komarac. Godine 1838. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je -3. maj)- po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena.

Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, pa se vratio u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija: umrla su mu deca, a potom i žena. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljenih pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci.

Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju u Novom Sadu (Zmaj Jovina ulica

Književni rad[uredi - уреди | uredi izvor]

Dve najbolje zbirke njegovih pesama su Đulići i Đulići uveoci. Veliki broj njegovih šaljivih i dečijih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izišle su u dva izdanja celokupnih dela: Pevanija i Druga pevanija.

Poslednje su štampane zbirke: Snohvatice i Devesilje.

U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“).

Zmaj je i prevodio dosta, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika Aleksandra Petefija (rođenog Petrović). Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“.

Iz nemačke poezije prevodi Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražava Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“).

Od ostalih prevoda iz strane književnosti znatniji su mu: „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona. Pored „3maja“, uređivao je još dva satirična lista: „Žižu“ i „Starmali“. Od 1880 pa do smrti izdavao je dečiji list „Neven“, najbolji srpski dečiji list tada.

Zmaj o Hrvatima[uredi - уреди | uredi izvor]

Jovan JOvanović Zmaj je jedno vreme živeo u Zagrebu. U Zagreb je stigao 1898 godine, u avgustu, o Preobraženju. Kod Zagrebačke policije je bio prijavljen 22. avgusta 1898 ovako:

"Jovan Jovanović Zmaj prijavljen 22.VIII. 1898. Stanuje Zrinjavac 3. Rođen 1833, u Novom Sadu, pravoslavni, udovac. Sa adoptiranim kćerima: Marijom (rođenom 1869) i Anom (rođenom 1873)"

U Zagreb je Zmaj došao u svojoj 64 godini života. Tu je živeo procul negotiis, gledajući bolno na srpsko hrvatske svađe koje su i onda bile u jeku. Za vreme bavljenja u Zagrebu, uređivao je svoj "Neven", štampao zbirku pesama i kraćih priča "Prednevenče" kao i svoju knjigu pesama "Snohvatice". Godine 1899, uoči proslave 50 godišnjice Zmajevog književnog rada izašla je, u finom i svečanom izdanju tadašnje zagrebačke Srpske štamparije, zbirka njegovih "Đulića" i "Đulića Uvelaka". Zmaj je radio i u "Vraču Pogađaču" i pre svog dolaska u Zagreb pa do svog odlaska iz Zagreba. Godine 1901, nakon teže bolesti, zaklopila je oči njegova poćerka Maca, sahranjena na Mirogoju u Zagrebu, što je Zmaj s velikim bolom podneo. Zmaj je u Zagrebu živeo prilično povučeno. O Vidov-danu 1899 g. u Zagrebu je od strane Odbora organizovana proslava 50 godišnjice Zmajevog književnog rada. O tom događaju je zabeležio g.Stevan Bešević: "...kada su sva izaslanstva i naš odbor polazili kolima na svečanu sednicu, dočekani smo bili od izvesnih zavedenih elemenata urlikom i jajima! Izgleda da je najgore prošao izaslanik Srpske kraljevske akademije nauka Giga Geršić. S njegovog fraka i ordenja prosto su cureli žumanci!" Proslava u Zagrebu je održana u dvorani "Hrvatskog sokola" a da od hrvatskih kulturnih ustanova niko joj nije prisustvovao. Zabeleženo je da je Kuenova vlada povodom navedenih događanja, 25 juna 1899g. od tadašnjih vojnih vlasti zatražila pomoć dve satnije vojnika pripravnih u Rudolfovoj vojarni, pošto je moglo doći do većih izgreda.

Zmaj je nastojao da se izdigne iznad nametanih konflikata koji su uzrujavali srpski i hrvatski narod. Ta ga je osobina približila đakovačkom vladici Štrosmajeru s kojim je neko vreme održavao redovnu prepisku.

24 juna 1899 i na Plitvičkim jezerima, Plitvičkom Ljeskovcu lički srpski rodoljubi takođe su organizovali proslavu 50 godina Zamajevog književnog rada. Iz Zagreba trebalo je da Zmaj i učesnici njegove proslave krenu na Plitvice i da se proslava tu završi. Koreničani i Vrhovljani već su sve spremili. Fijakeri su bili naručeni za goste sa stanice u Košarama. U Plitvičkom Ljeskovcukod hrama crkve Lazarice sakupilo se više ljudi nego obično, da dočekaju i vide slavnog pesnika. No umesto njega stiže telegram: "Ne možemo doći ..." Ban Kuen Hedervari ne dopušta da se iz Zagreba ide na Plitvice. U arhivama negdašnje zagrebačke vlasti nalazi se pod brojem 3190 od 26.VI.1899g. tekst brzojava podpisan od podbana Krajčovića uz Kuenov paragraf o "odustajanju" od odlaska na Plitvice. Tom prilikom vlastima u Koreici dat je nalog da se ne sme dozvoliti ni družtvima (čitaoničkim) ili inim voditi ili nositi srbske zastave k svečanosti. A kako je protekla proslava na Plitvicama ima nekoliko poverljivih akata. Osobito su zanimljiva dva brzojava s Plitvica zagrebačkim vlastima: U jednom se uz izjavu najdublje "smijernosti da je veliki zbor na Jezerima obdržan u najboljem redu, čemu su najviše doprineli Ilija Mašić, Petar Šorak i Mile vitez Zubović... Sa hrvatskih Plitvičkih Jezera sakupljeni pod ličnim hrvatskim barjakom pozdravljaju vas, hrvatskog velikog župana u ime pedesetorice Hrvata svećenici Domines, Gregorić, Babić". U drugom se kaže: "Prigodom proslave Zmajeve na Plitvičkim Jezerima kliče srbski zbor "Živio!" Nekim čudom javiše se obe strane pozdravljanjem, svaka sa svojih razloga. Zmajev jubilej bio je najvidljiviji dokaz njegovog boravka u Zagrebu. Godine 1901 Zmaj napusta Zagreb i seli se u Kamenicu.

U svojim pjesmama, Zmaj Hrvate naziva "srpskom braćom", te zagovara jedinstvo Srba i Hrvata koje vežu "bratstvo i krv".

U pjesmi "Šta se čuje?", koju je objavio 1883. u svom pjesničko-političkom časopisu "Starmali", govori o patnji i nevoljama Hrvata i poziva Srbe da po tom pitanju ne budu neutralni, već da pomognu Hrvatima. U toj pjesmi Hrvate naziva "braćom našom" i govori kako je dužnost bratska na koju "krv poziva" pomoći im bez obzira na sve, a oni neka posle Srbima vrate "kako god im volja". Pjesma je napisana u vrijeme aktivnih pokušaja mađarizacije Hrvatske i post-revolucionarnog zahlađenja srpsko-hrvatskih odnosa u Austrougarskoj monarhiji.[1][2]

Šta se ono čuje iz Zagreba grada?
Ne čuje se dobro gde god pravda strada...
Znamo mi to dobro kako se rakami:
„Hrvati su slabi kad ostanu sami!
(...)Hrvat se ne bori da što otme kome,
Čuva sveti oganj na ognjištu svome.
I dok tako čini u najteži dani
I Bog je i pravda na njegovoj strani.
A kuda će Srbin - zar on da se dade
Putu, na kom nema ni Boga ni nade?
Šta se nama pati, to mi Srbi znamo,
Al’ u patnji našoj ponosa imamo,
(...)Zato, Srbi, čujte: čvrsto stojte sada
Na braniku gde je i zakon i pravda;
Ojačajte snagu patnika Hrvata,
Neka zna da ima u nevolji brata;
Nek’ se jednom vidi kakva j’ sloga blago,
A oni će posle... kako im god drago.

Dio ove pjesme ("Hrvat se ne bori da što kome otme..." itd.) je bio izrecitiran pri prvoj posjeti hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana gradu Vukovaru, koji je tada bio nedavno reintegriran u hrvatski ustavno-pravni sustav.

U listu "Glas Crnogorca" na Cetinju, 1897. godine objavljuje pjesmu "Za ujedinjenu hrvatsku i srpsku akademsku omladinu" u kojoj propagira jedinstvo i bratstvo Srba i Hrvata[3]:

Bogu slava, Bogu hvala,
Zatrpan je izvor zala;
Sad nam svjesna duša poje:
„Mi smo jedno, nismo dvoje.”
Ko god rani Srba brata,
Ranio je i Hrvata;
Ko Hrvatu bol zasniva,
Taj i Srbe izaziva.
Jedno tjelo, jedan rad,
Jedna miso, jedan nad.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Zmaj Jovan Jovanović je bio poznat i po Nevenu, TV-seriji za decu u produkciji RTB koja je snimljena 1973. godine po motivima njegovih dela, a u kojoj ga je glumio Mića Tomić.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Dragutin A. Stefanović, Vukašin Stanisavljević, Pregled jugoslovenske književnosti, Zavod za izdavanje udžbenika

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Nadamo se da je dovoljno!!!!