Janko Lisjak Puška

Janko Lisjak Puška (1914-1943), narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je 9. februara 1914. godine u selu Šagudovcu, kod Donje Stubice.Potiče iz siromašne seljačke porodice. Škrta zagorska zemlja nije mogla prehranjivati porodicu Lisak, pa se Jankov otac uputio u svet još pre Prvog svetskog rata. Posle dve godine uzaludnih traženja posla, vratio se kući; porodica je morala živeti i dalje u nemaštini, gotovo bedi.

Janko je ipak uspeo završiti limarski i vodoinstalaterski zanat u Mariji Bistrici, i radio je kao radnik te struke sve dok nije pozvan na odsluženje vojnog roka, 1934. godine. Već u vreme šegrtovanja počeo se zanimati za literaturu o radničkom pokretu i za sam pokret. Čim je postao kvalifikovani radnik, uključio se, kao izrazito aktivan član, u rad Ujedinjenog radničkog sindikalnog saveza, popularnog URS-a, koji je u to vreme i u Hrvatskom zagorju postepeno prelazio u ruke komunista. Tada je postao i član SKOJ-a. Isticao se u raznošenju letaka, partijske štampe i drugih materijala. Registrovali su ga i organi vlasti kao "opasnog komunistu".

Posle odsluženja vojnog roka, zaposlio se u Zagrebu u jednoj radionici, i tu se još čvršće povezao sa komunistima, radeći u sindikatima. Tu je 1935. godine postao i član Komunističke partije. Bilo je to vreme velikog komunističkog sindikalnog rada putem URSSJ-a, štrajkova i demonstracija, i sindikalnih i političkih. Na raznošenju letaka komunističkog sadržaja, uhapšen je 1936. godine. Posle toga ga je zagrebačka policija proterala iz Zagreba na pet godina. Izvesno vreme je živeo u rodnom kraju pod kontrolom policije. Nije dugo izdržao u tom prisilnom boravku. Po nalogu Komunističke partije, i da bi izbegao policiju, upućen je na rad u Beograd, gde je ušao u Pokrajinski komitet SKOJ-a za Srbiju. Na ovom poslu vrlo se brzo istakao kao sposoban organizator u učvršćivanju i širenju skojevske organizacije. Prelaskom u Srbiju menja svoje prezime u Lisjak.

Poverena mu je i nova dužnost: godine 1940. postao je sekretar četvrtog rejonskog komiteta KPJ u Beogradu. Iskusni skojevac, komunist, neumorno je radio izvršavajući partijske zadatke. Uvek se nalazio u prvim borbenim redovima, u vreme kad se i u Beogradu sve više razvijao komunistički pokret. Na tom poslu zatekla ga je i okupacija zemlje, i Lisjak se odmah, kao i hiljade drugih komunista, uključio u rad na pripremi za ustanak, na skupljanje oružija i organizaciju otpora okupatoru. Prebacio se u Zemun, i tu postao sekretar Sreskog komiteta KPJ, septembra 1941. godine. Zahvaljujući njegovom neumornom radu, samopregoru i borbenosti, u Zemunu se, i u uslovima okupacije, sve više počeo osećati rad komunista - stvoreni su dobri temelji za delovanje narodnooslobodilačkog pokreta. Zemun je tada imao oko šezdeset članova KPJ, a njihov se rad osetio u svakoj ulici tog grada. Lisjak je tada organizovao i rad tehnike Sreskog komiteta, koja je štampala vesti i letke povodom tadašnjih burnih događaja. Odlazio je na sastanke ćelija u samom gradu, a bio je čvrsto povezan i sa Okružnim komitetom KPJ u Beogradu, koji je neposredno rukovodio radom Sreskog komiteta.

Posle velikih provala u partijsku organizaciju u Beogradu, u proleće 1942. godine, imenovan je za sekretara Mesnog komiteta KPJ za Beograd, u leto 1942. godine. Na toj dužnosti ostao je kratko vrijeme, do januara 1943. godine. Uspeo je, zajedno sa svojim drugovima i saborcima, uspostaviti dosta jaku mrežu partijskih ćelija u okupiranom Beogradu, obnovio je rad tehnike Mesnog komiteta i rad tehnika rejonskih komiteta. Uspostavio je dobre veze sa partizanskim odredima i uspeo u njih prebaciti mnoge drugove. Organizovao je i rad Narodnooslobodilačkog fronta i skupljanje priloga za narodnooslobodilački pokret. Tada su bile stvorene i udarne grupe za uništenje neprijatelja u gradu. Učinio je još mnogo drugih stvari za uspešan razvoj narodnooslobodilačkog pokreta u okupiranom Beogradu. Među poslednjim takvim važnim akcijama bilo je rasturanje letaka povodom 25-godišnjice Oktobarske revolucije, u novembru 1942. godine, i montiranje radio-stanice na Zelenom vencu, u januaru 1943. godine.

Zahvaljujući provali policije u partijsku organizaciju Beograda, Lisjak je uhapšen 16. januara 1943. godine, u Prištinskoj ulici. Dao je, prilikom hapšenja, žestok otpor, ali su ga policajci ipak savladali. Pred policijom držao se herojski, nije rekao ni svoje ime. Umro je od batina, u zatvoru Specijalne policije u Beogradu, posle desetak dana.

Za Narodnog heroja proglašen je 5. jula 1952. godine.

Literatura

Narodni heroji Jugoslavije, Mladost Beograd 1975. godina