Helena Bonham Carter

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dame Helena Bonham Carter
CBE
glumica, pjevačica

Helena Bonham Carter na 83. dodjeli Oscara 2011. godine
Biografske informacije
Rođenje 26. maj 1966. (1966-05-26) (dob: 52)
Golders Green, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Partner Tim Burton (2001–; 2 djece)
Roditelji
Profesionalne informacije
Zanimanje glumica, pjevačica
Opis
Djelatni period 1983–

Helena Bonam Karter (engl. Helena Bonham Carter) je britanska glumica, rođena 26. maja 1966. godine u Golders Grinu, London (Engleska). Debitovala je u filmu Ketlin Vendi Pejton A Pattern of Roses, dok je prvu glavnu ulogu odigrala u filmu Lejdi Džejn. Najpoznatija je po ulogama Lusi Haničerč u filmu Soba s pogledom, Marle Singer u Borilačkom klubu, Belatriks Lestrejndž u filmovima o Hariju Poteru, zatim po ulozi Kejt Kroj u filmu Krila golubice, koja joj je donela nominaciju za Oskara, Enid Blajton u filmu Enid, gde je bila nominovana za BAFTA nagradu, kao i po ulozi gospođice Lavet u filmu Svini Tod: pakleni berberin iz Ulice Flit koji je režirao Tim Barton, sa kojim je u ozbiljnoj vezi od 2001. godine.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Helena Bonam Karter rođena je u Golders Grinu, u Londonu. Njena majka Elena (devojačko Proper de Kalehon) je psihoterapeut, dok joj je otac Rejmond Bonam Karter bio ugledni bankar koji je tokom 60-tih obavljao dužnost zamenika predstavnika Engleske banke u Međunarodnom monetarnom fondu u Vašingtonu. On potiče iz čuvene političke porodice, sin je poznatog liberala sera Morisa Bonama Kartera i Vajolet Bonam Karter, ugledne političarke i aktivistkinje, ćerke Herberta Henrija Eskota, premijera Ujedinjenog Kraljevstva od 1908-1916. godine. Helenin deda po majci je polu-Španac polu-Jevrej Eduardo Proper de Kalehon, diplomata i savetnik u španskoj ambasadi u Vašingtonu, čija je žena, Jevrejka Elen Fuld-Sprinžer ćerka barona Ežena Fuld-Sprinžera, bankara, i Mari Sesil fon Sprinžer, ćerke barona i industrijalca Gustava Sprinžera.

Helena ima dva brata, Edvarda i Tomasa, i dalja je rođaka glumca Krispina Bonam-Kartera, koji je igrao gospodina Binglija u Bi-Bi-Si-jevoj seriji iz 1995. Gordost i predrasude, kao i političarke Džejn Bonam Karter. Takođe je u srodstvu sa admiralom Stjuartom Bonamom Karterom, Janom Flemingom, piscem romana o Džejmsu Bondu (preko Flemingove žene), poznatom bolničarkom i humanitarkom Florens Najtingejl, kao i čuvenim engleskim rediteljem Entonijem Eskotom. Pohađala je ugledne gimnazije Saut hempsted i Vestminster. Nije primljena na Kembridž, ali ne zbog loših ocena ili slabo urađenog prijemnog, već zato što je uprava univerziteta bila zabrinuta da bi mogla napustiti školovanje kako bi se bavila glumom. Upravo zbog toga, Helena odlučuje da se posveti isključivo glumačkoj karijeri.

Kada je Heleni bilo 5 godina, majka joj je imala ozbiljan nervni slom, od kog se oporavljala tri godine. Kada se oporavila, a povučena iskustvom koje je imala sa terapeutima, i sama je postala psihoterapeut. Helena joj sada plaća da čita njena scenarija i upućuje je u psihološke motive likova koje igra. Pet godina posle majčinog oporavka, porodicu je zadesila još jedna nesreća. Tokom letovanja u Grčkoj, otac joj je ostao gluv na jedno uvo. Dijagnostikovan mu je benigni tumor slušnog nerva i podvrgnut je rutinskoj operaciji. Međutim, operacija se iskomplikovala, pa je 50-godišnji Rejmond doživeo šlog koji ga je ostavio vezanog za invalidska kolica. Kako su oba brata bila na studijama, Helena je pomagala majci. Kasnije će posmatrati pokrete i ponašanje obolelog oca kao deo pripreme za ulogu u filmu Teorija leta.

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Helena Bonam Karter nije školovana glumica. 1979. godine je osvojila prvu nagradu za sastav koji je napisala, a nocem od nagrade je platila članarinu u poznatom udruženju glumaca. Debitovala je sa 16 godina u TV reklami, a imala je i manju ulogu u manje poznatom filmu A Pattern of Roses. Prvu glavnu ulogu imala je u filmu Lejdi Džejn 1986. godine, koji je dobio pomešane kritike, a prikazao je život lejdi Džejn Grej, engleske kraljice. Ulogu koja će joj pokrenuti karijeru odigrala je u Filmu Soba s pogledom, igrajući lik Lusi Haničerč. Film Soba s pogledom snimljen je posle Lejdi Džejn, ali je emitovan pre njega. U trećoj sezoni Poroka Majamija je igrala devojku Dona Džonsona, a 1987. je glumila pored Dirka Bogarta u filmu The Vision. Išla je na audiciju za ulogu Nensi Spandžin u filmu Sid i Nensi, ali je ulogu dobila Kloi Veb. Odbila je ulogu Bes Meknil u filmu Breaking the Waves zbog scena seksa. Ulogu je dobila Emili Votson, i bila je nominovana za Oskara. Zbog tih ranih uloga dobila je nadimak kraljica korseta i engleska ruža, pošto je uglavnom igrala u filmovima koji su se odvijali u kasnom 19. i ranom 20. veku. 1996. godine igrala je Oliviju u filmu Twelfth Night Trevora Nana. Potom počinje da proširuje svoj opus ulogama u filmovima Borilački klub, Volas i Gromit: prokletstvo Zekodlaka, kao i u filmovima Tima Bartona: Čarli i fabrika čokolade, Mrtva nevesta, Krupna riba i Svini Tod: pakleni berberin iz Ulice Flit. Helena Bonam Karter tečno govori francuski, a 1996. je igrala u francuskom filmu Portraits chinois. Avgusta 2001. se slikala za Maksim. 2003. je po drugi put u karijeri glumela englesku kraljicu, u ITV-jevoj mini-seriji Henri Osmi, dok je bila trudna sa prvim detetom. 2006. je bila član žirija Kanskog festivala, koji je jednoglasno proglasio film Vetar koji njiše ječam najboljim te godine. Igrala je Belatriks Lestrejndž u filmu Hari Poter i Red feniksa 2007. godine, kao i u nastavku Hari Poter i Polukrvni Princ iz 2009. Ponovo će igrati ovaj lik u filmu Hari Poter i relikvije smrti. Za ovu ulogu je dobila pozitivne kritike, uz opasku da ima blistav, ali neiskorišćen talenat. 2007. je igrala gospođicu Lavet, saučesnicu Svinija Toda (Džoni Dep), u filmskoj adaptaciji mjuzikla Svini Tod: pakleni berberin iz Ulice Flit. Reditelj je bio Tim Barton, a ona je bila nominovana za Zlatni globus. Na izboru za Evening Standard British Film Awards 2007, dobila je nagradu za najbolju glumicu, za uloge u filmovima Svini Tod i Razgovori sa drugim ženama. 2009. je ponovo dobila nagradu za najbolju glumicu u izboru za Empire Awards. Odigrala je malu, ali ključnu ulogu u četvrtom delu Terminatora. 2010. je igrala Crvenu Kraljicu u Bartonovom filmu Alisa u zemlji čuda, u kojem takođe glume Džoni Dep, Alan Rikman, Kristofer Li i En Hetavej. 2009. godine Tajms ju je proglasio za jednu od najboljih britanskih glumica svih vremena, pa se tako našla u društvu Džuli Endruz, Džudi Denč, Megi Smit, Helen Miren i Odri Hepbern. 2006. godine je, zajedno sa Samantom Sejdž, dizajnerkom kupaćih kostima pokrenula svoju modnu liniju pod nazivom The Pantaloonies (lakrdijaš). U prvoj kolekciji predstavile su potkošlje, kape i donji veš u starinskom, viktorijanskom stilu.

Privatni život[uredi - уреди | uredi izvor]

Od 1994. do 1999. se zabavljala sa Kenetom Branom, pored koga je i glumila u Frankenštajnu i Teoriji leta. 2001. je počela vezu sa rediteljem Timom Bartonom, sa kojim je i danas. Sreli su se na snimanju filma Planeta majmuna, a ona je kasnije glumila u brojnim Bartonovim filmovima kao što su Krupna riba, Čarli i fabrika čokolade, Svini Tod: pakleni berberin iz Ulice Flit i Alisa u zemlji čuda. Žive u londonskom naselju Belsajz park, u dve kuće sa zajedničkim ulazom jer, kako kažu, imaju osećaj da ne bi mogli živeti u istoj kući. Imaju dvoje dece, Bilija Rejmonda Bartona, rođenog 4. oktobra 2003. godine, kao i ćerku Nel Bartnon, rođenu 15. decembra 2007, kada je Helena imala 41 godinu. Dobri su prijatelji sa Džonijem Depom, koji se pojavljuje u mnogim Bartonovim filmovima. Dep je i kum njihovom sinu, i prihvatio je kumstvo pošto ga je Helena zamolila na Bartonov nagovor. Kaže da je ćerki dala ime Nel u čast svim Helenama u svojoj familiji. 2008. godine, četiri člana njene porodice poginula su u Južnoj Africi, u udesu koji je imao njihov autobus prilikom safarija. Zbog toga joj je dozvonjeno da na neodređeno vreme napusti snimanje Terminatora, ali se kasnije vratila i završila film.

Barton i Helena su 2008. oglasili prodaju svojih stanova u njujorškom Grinič vilidžu. Za stanove su dobili ukupno 8.75 miliona dolara. Oktobra 2008. objavljeno je da je Bonam Karter postala finansijer humanitarne organizacije Action Duchenne, koja pomaže deci oboleloj od Dišenove mišićne distrofije i njihovim roditeljima. Tom prilikom je izjavila:

"Želela bih da, kao finansijer ove akcije, podstaknem što veći broj ljudi da se informišu o njenom radu, kao i o stravičnim posledicama Dišenove mišićne distrofije. Lek za ovu bolest je na pragu otkića, ali se do njega neće doći bez dalje pomoći i finansiranja. Molimo vas da nam se pridružite kako bismo iskorenili uništavanje mišića.[1]

Decembra 2008. je pozajmila glas za MTV-jev oglas protiv nasilja u porodici. Tu je recitovala jedan deo o ljubavi iz Prve poslanice Korinćanima Novog zaveta. Oglas traje 60 sekundi i predstavlja par koji se svađa kod svoje kuće; njih dvoje se ne čuju, već u pozadini ide muzika i Helenino recitovanje.

2009. je, zajedno sa drugim slavnim glumcima kao što su Juan Mekgregor, Kejt Vinslet, Lijam Nison, Helen Miren i drugi, ostavila otisak usana na kartici i potpisala se na nju. Ovi otisci će biti prodati na aukciji namećenoj za humatarne svrhe, a trenutno se nalaze u izlogu čuvene robne kuće Fenvik u Njukaslu.

Filmografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Filmografija glumice Helene Bonam Karter
God. Srpski naziv Originalni naziv Uloga
1983. A Pattern of Roses Neti
1985 Soba sa pogledom A Room with a View Lusi Haničerč
1986. Lejdi Džejn Lady Jane Lejdi Džejn Grej
1987. Moris Maurice dama na meču kriketa (pojavljivanje)
1989. Frančesko Francesco Kjara Ofredučo
1989. Getting It Right Lady Minerva Munday
1990. Hamlet Ofelija
1991. Where Angels Fear to Tread Caroline Abbott
1992. Hauardov kraj Howard's End Helen Šlegel
1994. Frankenštajn Mary Shelley's Frankenstein Elizabet Frankeštajn
1994. Fatal Deception: Mrs. Lee Harvey Oswald Marina Osvald
1995. Moćna Afrodita Mighty Aphrodite Amanda Vajnrib
1995. Margaret's Museum Margaret Maknil
1996. Twelfth Night Olivija
1997. Keep the Aspidistra Flying Rouzmeri
1997. The Revengers' Comedies Karen Najtli
1997. Krila golubice The Wings of the Dove Kejt Kroj
1998. Merlin Merlin Morgana
1998. Teorija leta The Theory of Flight Džejn Tačard
1998. Slatka osveta Sweet Revenge Karen Najtli
1999. Borilački klub Fight Club Marla Singer
1999. Women Talking Dirty Kora
2001. Planeta majmuna Planet of the Apes Ari
2001. Novokain Novocain Suzan Ajvi
2002. The Heart of Me Dinah
2002. Uživo iz Bagdada Live From Baghdad Ingrid Formanek
2002. Dok nas ljudski glasovi ne probude Till Human Voices Wake Us Rubi
2003. Krupna riba Big Fish Dženi/veštica
2003. Henry VIII Anne Boleyn
2005. Razgovori sa drugim ženama Conversations with Other Women žena
2005. Magnificent 7 Megi
2005. Volas i Gromit: prokletstvo Zekodlaka Wallace & Gromit: The Curse of the Were-Rabbit lejdi Kampanula Totington glas
2005. Mrtva nevesta Corpse Bride Emili glas
2005. Čarli i fabrika čokolade Charlie and the Chocolate Factory
2006. 66 Sixty Six Ester Ruben
2007. Svini Tod: Pakleni berberin iz ulice Flit Sweeney Todd Gospođica Lavet
2007. Hari Poter i Red feniksa Harry Potter and the Order of the Phoenix Belatriks Lestrejndž
2009. Hari Poter i Polukrvni Princ Harry Potter and the Half-Blood Prince Belatriks Lestrejndž
2009. Terminator: Spasenje Terminator: Salvation doktorka Serena Kogan
2010. Alisa u zemlji čuda Alice in Wonderland Crvena Kraljica
2010. Kraljev govor The King's Speech Elizabet Bovs-Lion

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]