El Lissitzky
| El Lissitzky Эль Лисицкий | |
|---|---|
| avangarda - suprematizam | |
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje |
23. studenog 1890. Počinok, Rusija |
| Smrt |
30. prosinca 1941. Moskva, Rusija |
| Opus | |
| Polje | slikarstvo, arhitektura, grafika, fotografija, tipografija |
| Praksa | Škola Zvantseva |
| Znamenita djela | |
El Lisicki (rus. Эль Лисицкий), vlastitim imenom Lazar Markovič Lisickij (rus. Лазарь Маркович Лисицкий; 23. novembar 1890, Počinok – 30. decembar 1941, Moskva) bio je ruski i sovjetski slikar, arhitekta, grafičar, tipograf i fotograf. Spadao je u najvažnije ličnosti ruske avangarde sa početka 20. veka i skupa sa svojim učiteljem Kazimir Maljevičem je osnovao umetnički pravac suprematizam kako je sam Maljevič nazivao konstruktivizam.
Biografija[uredi - уреди | uredi kôd]
Posle detinjstva i mladosti u Smoljensku hteo je da ide na akademiju u Petrogradu ali ga tu nisu primili i on odlazi na studij u tehničku školu u Darmštatu. Tu je završio studij, da bi se početkom Prvog svetskog rata vratio u Rusiju i od 1917. godine poučavao zajedno sa Kazimir Maljevičom na umetničkoj školi u Vitebsku gde je direktor bio Mark Šagal. Kasnije je (1921. godine) predavao na moskovskoj akademiji. Godine 1922. – 1928. vratio se u Nemačku i predavao na Bauhausu i sarađivao sa grupom De Stijl. Od 1928. godine je živeo u Moskvi gde je radio kao projektant. Na međunarodnim izložbama za Rusiju je predlagao dekoracije za njihove paviljone.
Delo[uredi - уреди | uredi kôd]
Arhitektonsko delo El Lisickog se najviše odrazila na utopističkim projektima kojima je trebalo da se radikalno izmeni izgled Moskve. Trebalo je da se ovi neboderi uzdižu iznad zemlje sa minimalnim zahtevom za potpornom površinom i poznati su kao „nebeske uzengije“. Ove čelične konstrukcije nije bilo moguće realizovati. Pored toga što se ogledao u arhitekturi, El Lisicki se posvetio slikarstvu, reklamnoj grafici, knjižnoj umetnosti i izlaganju.
„„... naša umetnost spada u epohu naučnih saznanja. Upotrebljavamo metode ove epohe—analiziramo... Svet nam je dat kroz viđenje, kroz boju- to je jedan pristup. Svet nam je dat kroz dodir, kroz materijal - to je drugi pristup. Prema oba pristupa svet spada u geometrijski poredak.“ (El Markovič Lisicki )“Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.
