Dušan Popović
| Dušan Popović | |
|---|---|
 Душан Поповић | |
| Rođenje | 25. 12. 1884. |
| Smrt | 8. 11. 1918. (dob: 33) |
Dušan Popović (1884-1918) je bio istaknuti novinar i socijalista, jedan od vođa Srpske socijaldemokratske stranke.
Bio je glavni urednik "Radničkih novina", a sa Tucovićem je pokrenuo časopis "Borba".
Biografija[uredi | uredi kod]
Rođen je 25. decembra 1884. u Volujaku (otac Aleksa iz Novog Sada, majka Jevica, prebegli u Srbiju za vreme mađarske bune 1848.). Osnovnu (četvororazrednu) školu završio u Jagodini. Peti i šesti razred gimnazije u Užicu, sedmi i osmi u Beogradu. Maturirao u Beogradu 1903. Studirao prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Borio se za radnička prava i uvođenje opšteg prava glasa u Srbiji:
Opšte pravo glasa,to je jedini izlaz iz bezizlazne današnje političke situacije.[1]
Sa dvadeset godina, 18. maja 1905. postaje član Srpske socijaldemokratske stranke. Iste godine počeo da radi u listu "Radničke novine", urednik novina od 1907. Već 4. maja 1908. postavljen za glavnog urednika "Radničkih novina", odnosno lista "Budućnost". Za sekretara "Glavne partiske uprave", na predlog Dimitrija Tucovića, izabran 30/17. septembra 1911. Na toj dužnosti, sa kraćim prekidom, ostaje sve do smrti. Sa Tucovićem je pokrenuo list "Borbu" i sarađivao u njoj.
1917. godine je sa Trišom Kaclerovićem emigrirao iz okupirane Srbije.[2] Prvo je otišao u Štokholm, a kada zbog nemira nije mogao preći u Petrograd, otišao je u London. [3] Bio je oduševljen izbijanjem oktobarske revolucije u Rusiji, hvaleći je kao najbolji garant svetskog mira i embrion nove Internacionale.[2]
Umro u Londonu 8. novembra 1918. Sahranjen na londonskom groblju Hajget pored Karla Marksa. Odlukom jugoslovenske Vlade decembra 1959. njegove kosti su prebačene u Beograd i sahranjene na Novom groblju u aleji velikana.
Dela[uredi | uredi kod]
Prevodio je dela Marksa, Bebela, Kauckog, Geda i dr. Objavio je sledeće knjige i rasprave:
- Akcija i taktika, 1910.
- Za slobodu štampe, 1911.
- A New Light on Conditions in Serbia (sa Trišom Kaclerovićem), 1918.
Za vreme Prvog svetskog rata objavio je knjigu "Apel civilizovanim narodima".
Stavovi[uredi | uredi kod]
Tokom balkanskih ratova je digao glas protiv zločina srpske vojske nad Albancima:
Nije se mnogo čuditi grubim instinktima naše seljačke mase za čije se školovanje i civilizovanje ova država nikad nije brinula; ne treba se zgranjavati ni nad uskim i bednim političkim i duhovnim horizontom naših vojnih komandanata koji su vaspitani da hladnokrvno, zlikovačko ubijanje desetina i stotina Arbanasa, njihovih žena i njihove dece smatraju kao neki heroizam; ne treba se revoltirati ni zbog buržoaskogjavnog mnjenja koje daje moralnu razrešnicu za sva ova zverstva, koje šta više izaziva apetit za uništavanje Arbanasa i njihovih porodica ... pošto parolu za takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj društvenoj i političkoj visini u Srbiji.[4]
Nasleđe[uredi | uredi kod]
Milivoje Naumović u studiji o Popoviću kaže:
Dušan Popović nije bio običan novinar već "novinar umetnik" . Ne samo najbolji publicista i popularizator marksizma, već je u nizu svojih članaka dao i značajan doprinos nacionalnoj istoriji.[5]
Njegovi "Izabrani spisi" objavljeni su 1951. godine. Njegove spomen biste (poprsje u bronzi) postavljene su u školskom dvorištu u Dragovu i parku "Manjež" u Beogradu.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Radničke novine, 26.04.1908.
- ↑ 2,0 2,1 http://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC&pg=PA311&dq=Filip+Filipovi%C4%87&hl=en&sa=X&ei=KtnUU9vLIOLmywPH94CoCQ&ved=0CHYQ6AEwDg#v=onepage&q=Filip%20Filipovi%C4%87&f=false
- ↑ http://books.google.rs/books?id=vKRIAQAAIAAJ&q=Du%C5%A1an+Popovi%C4%87&dq=Du%C5%A1an+Popovi%C4%87&hl=en&sa=X&ei=Od_UU-nYI4uQ4gT3p4DgCQ&ved=0CCYQ6AEwAA
- ↑ Srbija i Albanci (1989, letnik 17, številka 126)
- ↑ Milivoje Naumović, Dušan Popović - teoretski i politički rad, Svetlost, Kragujevac, 1978.
