Bitka kod Borodina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Bitka kod Borodina
Segment Napoleonski ratovi
Boro2.jpg
umjetnički prikaz bitke kod Borodina
Datum 7. IX 1812.
Lokacija Borodino, Rusko Carstvo
Ishod francuska pirova pobjeda
Zaraćene strane
Francuska Prvo Francusko Carstvo  Rusko Carstvo
Komandanti i vođe
Francuska Napoleon Bonaparte
Francuska Michel Ney
Francuska Joachim Murat
Flag of the Napoleonic Kingdom of Italy.svg Eugène de Beauharnais
Rusko Carstvo Mihail Kutuzov
Rusko Carstvo Petar Bagration
Rusko Carstvo Princ Barclay de Tolly
Snage
~130.000-190.000 vojnika ~120.000-160.000 vojnika
Žrtve i gubici
30.000-35.000 poginulih, ranjenih ili zarobljenih 40.000-45.000 poginulih, ranjenih ili zarobljenih

Bitka kod Borodina (ruski Бородинское сражение, Borodinskoe sraženije; francuski: Bataille de la Moskova) vodila se 7. IX 1812. te je bila najveća i najkrvavija jednodnevna bitka tokom francuske invazije Rusije i Napoleonskih ratova, a uključivala je više od 250.000 naoružanih vojnika i najmanje 70.000 žrtava na obje strane. Napoleonova Grande Armée je napala rusku imperijalnu vojsku koju je vodio Mihail Kutuzov kraj sela Borodino, udaljenog stotinjak kilometara od Moskve te na kraju zauzela glavne položaje na bojnom polju, iako nije uspjela uništiti rusku vojsku. Oko trećine Napoleonovih vojnika je ubijeno ili ranjeno. Ruski gubici su bili teški, ali su ih mogli zamijeniti pošto su velike količine ljudstva bile spremne u obližnjim centrima za mobilizaciju i obuku.

Na kraju bitke, ruska se vojska povukla. Francuske snage, koje su putovale stotinama kilometara, su bile iscrpljene i nisu imale informacije o stanju ruske vojske, zbog čega je Napoleon ostao na bojnom polju umjesto da naredi potjeru vojnika, što je bio slučaj u prijašnjim vojnim pohodima koje je vodio. [1] Napoleonova kraljevska garda nije su uključila u borbu. Napoleon je odbio iskoristiti je, kako bi ju upotrijebio za neku drugu priliku, te je time izgubio jedinu priliku da uništi rusku vojsku.[2] Bitka kod Borodina je bila ključna u vojnom pohodu, te je bila posljednja ofenziva koju je vodio Napoleon u Rusiji. Nekoliko dana kasnije, Napoleon je ušao u Moskvu bez ikakvog otpora. Ruska vojska se povukla i izbjegavala daljnju konfrontaciju, te je time sačuvala borbenu snagu, zbog čega je Napoleon nakon mjeseci čekanja odlučio povući se iz Moskve jer nije više htio ići dalje s obzirom na to koliko je daleko bio od svojeg uporišta.

Povijesni spisi o bitci se razlikuju, te ovisi o tome da li su od francuskih ili ruskih izvora. Sukobi i svađe visoko rangiranih oficira na obje strane su doveli i do sukobljenih zapisa o ulogama pojedinih zapovjednika.

Sadržaj/Садржај

Posljedice[uredi - уреди | uredi izvor]

Iako je bitka bila pobjeda za Napoleona, povjesničari su opisuju kao pirovu pobjedu.[3][4] Ruski povjesničar Oleg Sokolov se slaže da je bila francuska pirova pobjeda, ali da će dugoročno koštati Napoleona njegove krune, iako tada to nikome nije bilo jasno. Sokolov smatra da je Napoleonova odluka da ne upotrijebi kraljevsku gardu spasila rusku vojsku od potpunog poraza po uzoru na Austerlitz.[5]

Žrtve u bitci bile su ogromne: francuska strana je izgubila 28.000 vojnika: zabilježeno je 6.562 mrtvih (uključujući i 269 oficira) dok je 21.450 ranjeno.[6] Ukupno, francuska vojska je izgubila 1.928 oficira (ranjenih i ubijenih), uključujući 49 generala.[7] Među ubijenim generalima su bili i Auguste-Jean-Gabriel de Caulaincourt, Louis-Pierre Montbrun, Jean Victor Tharreau, Claude Antoine Compère, François Auguste Damas, Léonard Jean Aubry Huard de Saint-Aubin, Jean Pierre Lanabère, Charles Stanislas Marion, Louis Auguste Marchand Plauzonne i Jean Louis Romeuf.[8]

Zadobiti ranu kod Borodina značilo je smrtnu kaznu, jer francuske snage nisu imale niti dovoljno hrane za zdrave, a kamoli za ranjene; zbog toga, jednak broj ranjenih vojnika je umro od gladi, ozljeda, infekcija ili je preminulo od zanemarivanja.[9] Ove su žrtve bile u jednom danu bitke, dok su ruske brojke bile za peti i sedmi, zajedno. Upotrebljavajući ovu zajedničku metodu, broj francuskih žrtava- ranjenih, ubijenih, zarobljenih - bio je 34.000–35.000.[10]

Oko 52.000 ruskih vojnika je ubijeno, ranjeno ili zarobljeno. Oko 8.000 vojnika se odvojilo od svoje jedinice te se se vratili narednog dana, čime su ruski gubici ukupno 44.000.[2] Ubijeno je ili ranjeno 22 ruska generala, među njima i Petar Bagration, koji je umro od rana 24.9.[2]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Riehn (2001), str. 253
  2. 2,0 2,1 2,2 Riehn (2001), str. 255-256
  3. Roberts (2001), str. 254
  4. Bell (2007), str. 295
  5. Sokolov, str. 454-455
  6. P. Denniee. Itineraire de l'Empereur Napoleon. Paris, 1842.
  7. Martinien A. Tableaux par corps et par batailles des officiers tues et blesses pendant les guerres de l'Empire (1805–1815). P., 1899
  8. Smith (2003), str. 391
  9. Riehn (2001), str. 261.
  10. Mikaberidze (2007), str. 209.

Knjige[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Bell, David Avrom (2007). The first total war: Napoleon's Europe and the birth of warfare as we know it. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-34965-4. 
  • Mikaberidze, Alexander (2007). The Battle of Borodino: Napoleon Against Kutuzov. London: Pen & Sword. ISBN 978-1-84884-404-9. 
  • Riehn, Richard K. (2001). 1812: Napoleon's Russian Campaign. New York: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-54302-2. 
  • Roberts, Andrew (2001). Napoleon and Wellington: the Battle of Waterloo and the great commanders who fought it. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-2832-9. 
  • Smith, Digby (2003). Charge! Great Cavalry Charges of the Napoleonic Wars. London: Greenhill Books. ISBN 978-1-85367-541-6. 
  • Sokolov, Oleg (2005). L'armée de Napoléon. Éditions Commios. ISBN 978-2-9518364-1-9. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]