Gebhard Leberecht von Blücher

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Gebhard Lebereht fon Bliher

Gebhard Lebereht fon Bliher
Gebhard Lebereht fon Bliher

Lični podaci
Mesto rođenja Rostok (Sveto rimsko carstvo)
Datum smrti 12. septembar 1819. (76 godina)
Mesto smrti Kriblovic (Prusko kraljevstvo)

Gebhard Lebereht fon Bliher (nem. Gebhard Leberecht von Blücher; Rostok, 16. decembar 174212. septembar 1819) bio je pruski feldmaršal, vojskovođa i vojvoda od Valštata, koji je predvodio prusku vojsku protiv Napoleona u bici kod Lajpciga 1813. i bici kod Vaterloa 1815. godine. Bio je grof, koji je kasnije postao knez Valštata. Počasni je građanin Rostoka i Berlina, koji je nosio nadimak „general napred“ zbog svoga pristupa ratovanju.

Sedmogodišnji rat[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Sedmogodišnji rat

Rođen je u Rostoku, baltičkoj luci u Meklenburgu u severnoj Nemačkoj. Pripadao je porodici zemljoposednika sa tradicijom iz najmanje 13. veka.[1] Započeo je vojnu karijeru sa šesnaest godina pridruživši se švedskoj armiji kao husar.[2] Tada je Švedska ratovala sa Pruskom u Sedmogodišnjem ratu. Bliher je učestvovao u pomeranijskom pohodu, kada je bio zarobljen u borbi sa pruskim husarima. Pukovnik pruske pukovnije Beling bio je impresioniran mladim husarom i primorao ga je da se pridruži pukovniji.[3][4] Učestvovao je u kasnijim bitkama Sedmogodišnjeg rata. Kao husarski oficir stekao je mnogo iskustva o lakoj konjici. Vatrena duha, znao je da prekorači ovlašćenja, kao što je na primer bilo lažno streljanje osumnjičenog poljskog sveštenika, koji je navodno podržavao poljski ustanak 1772. Zbog svega toga nije unapređen u majora, kako se očekivalo. Konjički kapetan Bliher je na to poslao uvredljivo pismo o ostavci. Fridrih Veliki mu je 1773. dopustio da napusti vojsku odgovorom "Konjički kapetan Bliher može da ide do đavola".[3]

Ponovo se aktivira[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle toga posvetio se zemljoradnji. Za 15 godina je postao nezavistan. Imao je ženu, sedmoro dece i postao je mason. Za vreme života Fridriha Velikoga nije se mogao vratiti u vojsku. Nakon kraljeve smrti 1786. ponovo je postavljen 1787. u staroj pukovniji kao major crvenih husara. Sudelovao je u ekspediciji u Holandiji 1787, pa je 1788. unapređen u potpukovnika. Već 1789. dobio je najviše prusko vojno odlikovanje, a 1794. je postao pukovnik crvenih husara. Tokom 1793. i 1794. isticao se u konjičkim akcijama protiv Francuza, a za uspeh je unapređen u general-majora. General-potpukovnik je postao 1801. godine.[3]

Bliherov spomenik ispred glavne zgrade Univerziteta u Rostoku

Rat 1805—1806.[uredi - уреди | uredi izvor]

Isticao se od 1805. do 1806. kao jedan od vođa ratne frakcije u Pruskoj i učestvovao je kao general konjice u pohodu, koji je 1806. završio teškim porazom Pruske. U bici kod Jene i Aueršteta mnogo puta je na čelu pruske konjice napadao kod Aueršteta, ali bilo je to prerano i bezuspešno. Za vreme povlačenja razbijene pruske armije komandovao je zaštitnicom korpusa kneza Hoenloe.[3] Nakon kapitulacije glavnine pruske vojske predvodio je ostatak vojske na sever.[3][5] U blizini Libeka borio se u nizu sukoba, ali morao se predati u Ratekau 7. novembra 1806.[6] Bliher je insistirao da u akt o kapitulaciji uđe rečenica da se predao jer više nije imao municije ni snabdevanja,[3] a da su njegovi vojnici bili počastvovani od francuskih. Bliheru je na njegovu časnu reč bilo dozvoljeno da zadrži sablju i da se slobodno kreće. Ubrzo je Bliher bio zamenjen za francuskog generala Viktora. Učestvovao je u ratu u Pomeraniji, Berlinu i Kenigzbergu do kraja rata.[3]

Rat Šeste koalicije[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Šesta koalicija

Posle rata Blihera su smatrali prirodnim vođom patriotske partije. Nadao se savezu sa Austrijom 1809, ali to se izjalovilo. Tada je postao general konjice. Tokom 1812. otvoreno se izjasnio za savez sa Rusijom i Francuskom da ga gotovo više nisu hteli da vide na dvoru.[3] Tokom 1813. Blihera su ponovo postavili u vrhovnu komandu. bio je prisutan u bici kod Licena i u bici kod Baucena. Za vreme primirja radio je na reorganizaciji pruske vojske, a kada se rat nastavio Bliher je postao glavnokomandujući vojske u Šleskoj. Pod njegovom komandom je bilo 40.000 Prusa i 50.000 Rusa, a u štabu su mu bili Avgust fon Gnajzenau i Fridrih fon Mufling.[3] Problem kod savezničkih armija je bio da često nije bilo lako naću zajednički jezik. Kada nije mogao da uveri druge Bliher bi sam krenuo u akciju, pa bi ga drugi pratili. Pobedio je maršala Etjena Makdonalda u bici kod Kacbaha. Maršala Mormona je pobedio kod Mekerna. U bici kod Lajpciga zaslužan je za pobedu nad Napoleonom.[3] Nakon bitke kod Mekerna unapređen je u feldmaršala. tokom time 1813—1814. Bliher je uspeo nagovoriti saveznike da prenesu rat u Francusku. Izvojevao je nekoliko pobeda u Francuskoj, a pobedom u bici kod Laona 9. marta—10. marta 1814. odlučena je praktički sudbina celoga pohoda. Posle toga sudelovao je u operacijama bohemske armije. Na kraju je sa bohemskom i šleskom armijom išao na Pariz. Pobedom kod Montmatra saveznici su ušli u Pariz i srušili Napoleona. Bliher se zalagao za oštro kažnjavanje Francuske zbog svega što je Pruska pretrpjela. Ostali komandanti su ga sprečili u naumu. Postao je u junu 1814. knez od Valštata.

Rat Sedme koalicije[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Sedma koalicija

Povukao se u Šlesku, ali nakon Napoleonova povratka sa Elbe Bliher se ponovo aktivirao. Komandovao je armijom Donjeg Porajnja. General Avgust fon Gnajzenau je bio njegov načelnik štaba. Za vreme bitke kod Linjija 16. juna 1815. Prusi su pretrpjeli težak poraz. Ostali su bez konjica, a Bliher je jedva spasio glavu. Nekoliko sati nije mogao preuzeti komandu, pa je fon Gnajzenau povukao i sakupio poraženu vojsku i poslao je u pomoć vojvodi od Velingtona u bici kod Vaterloa. Pruska vojska je uspela nakon teškoga marša kroz muljevite puteve da dorinese savezničkoj pobedi. Nakon toga su ganjali Francuze do Pariza, u koji su ušli 7. jula 1815.[3][7]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]