Alexander Van der Bellen

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za njegovog oca — ruskog liberalnog političara, v. Aleksandar fon der Belen.
Aleksander Fan der Belen
Alexander Van der Bellen

Fan der Belen (2016)

Biografija
Nadimak Saša
Datum rođenja 1944. januar 18. (18-01-1944) (2001 god.)
Mesto rođenja Beč (Nemačka (dan. Austrija))
Politička partija Socijaldemokratska partija (do 1992)
Zeleni (od 1992)
Potomstvo 2 sina (sa Bridžit)
Diploma sa Univerzitet u Inzbruku
{{{funkcija 1}}}
uredi Pogledajte dokumentaciju šablona

Aleksander „Saša” Fan der Belen (nem. Alexander "Sascha" Van der Bellen, IPA: [ˌalɛˈksandɐ saʃa fan dɛɐ̯ ˈbɛlən]; Beč, 18. januar 1944) austrijski je političar i ekonomista koji je 4. decembra 2016. godine postao novoizabrani predsednik Austrije.[1] Mandat će početi da obavlja 26. januara 2017. godine, kao 12. predsednik.[2]

Fan der Belen je profesor emeritus ekonomije na Univerzitetu u Beču. Trenutno je član Austrijske zelene partije (nem. Die Grünen in Austria). Od 1994. do 2012. godine bio je član Nacionalnog saveta Austrije, a od 1997. do 2008. godine predsedavajući parlamentarnog kluba i federalni portparol svoje partije.[3][4] Na Predsedničkim izborima u Austriji 2016. se kandidovao kao nominalno nezavisni kandidat kog podržava Zelena partija; završio je drugi od šest kandidata u prvom krugu, a u drugom krugu je sa 50,3 % glasova osvojio izbore pobedivši protivkandidata Norberta Hofera iz Slobodarske partije Austrije koji je dobio 49,7 % glasova.[5][6] Kada je 1. jula 2016. godine trebalo da položi zakletvu i postane predsednik, Ustavni sud Austrije je poništio rezultate drugog kruga izbora zbog toga što su glasovi odsutnih bili neregularno i prerano brojani, pa su izbori morali da se održe ponovo.[7] Na reizborima održanim 4. decembra 2016. godine je dobio oko 53 % glasova i pobedio.[1]

Fan der Belen podržava zelenu i socijalnu liberalističku politiku, a sebe opisuje kao liberala. Kako je napisao u svojoj knjizi iz 2015. godine,[8] on podržava Evropsku uniju i zagovara evropski federalizam.[9] Nakon preuzimanja dužnosti postaće drugi ’zeleni’ predsednik jedne države iz EU (prvi je bio Rajmonds Vejonis izabran za predsednika Letonije godine 2015) i prvi predsednik izabran direktno glasanjem naroda.[10]

Maja 2004. godine, Aleksander Fan der Belen je dobio zlatni Orden za zasluge Republike Austrije sa zvezdom, priznanje za ogroman doprinos Austrijskoj Republici.[11][12]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. ↑ 1,0 1,1 "Austria far-right candidate Norbert Hofer defeated in presidential poll". BBC Online. 4. 12. 2016. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  2. ↑ Renon, Danielle (4. 12. 2016). "Autriche. Van der Bellen président: un soulagement face au populisme". Courrier International. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  3. ↑ "Bundessprecher und Klubobmann, Abgeordneter zum Nationalrat – Univ. Prof. Dr. Alexander Van der Bellen". Die Grünen. 14. 9. 2008. Arhivirano iz originala 14. 9. 2008. https://web.archive.org/web/20080914035420/http://www.gruene.at/personen/alexander_van_der_bellen/. pristupljeno 5. 12. 2016. 
  4. ↑ "Van der Bellen sichtlich bewegt". ORF. septembar 2008. http://orf.at/081003-30171/index.html. pristupljeno 5. 12. 2016. 
  5. ↑ Smale, Alison (23. 5. 2016). "Austrian Far-Right Candidate Norbert Hofer Narrowly Loses Presidential Vote". The New York Times. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  6. ↑ Osborne, Samuel (23. 5. 2016). "Austria presidential election result: Alexander Van der Bellelosess over far-right candidate Norbert Hofer". The Independent. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  7. ↑ Oltermann, Philip (1. 7. 2016). "Austrian presidential election result overturned and must be held again". The Guardian. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  8. ↑ Van der Bellen, Alexander (2015). Die Kunst der Freiheit: In Zeiten zunehmender Unfreiheit. Brandstätter Verlag. ISBN 978-3-85033-922-3. 
  9. ↑ "Wenn es die EU nicht gäbe, müsste man sie erfinden". Die Grünen. 28. 9. 2015. https://www.gruene.at/themen/demokratie-verfassung/wenn-es-die-eu-nicht-gaebe-muesste-man-sie-erfinden. pristupljeno 5. 12. 2016. 
  10. ↑ Connolly, Kate; Oltermann, Philip; Henley, Jon (23. 5. 2016). "Austria elects Green candidate as president in narrow defeat for far right". The Guardian. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  11. ↑ "Ehrenzeichen für verdiente Mandatarinnen". Austrian Parliament. 4. 5. 2004. https://www.parlament.gv.at/PAKT/PR/JAHR_2004/PK0310/index.shtml. pristupljeno 5. 12. 2016. 
  12. ↑ "Reply to a parliamentary question about the Decoration of Honour". 23. 4. 2012. str. 1644. https://www.parlament.gv.at/PAKT/VHG/XXIV/AB/AB_10542/imfname_251156.pdf. pristupljeno 5. 12. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Stranačke/partijske dužnosti
Prethodi:
Kristof Korher 		Lider stranke
Zeleni
1997—2008. 		Slijedi:
Eva G. Pišček
Političke funkcije
Prethodi:
Hajnc Fišer 		Predsednik Austrije
novoizabrani
preuzima funkciju 2017. 		Trenutno na položaju
Njemačka Austrija (1919)
Karl Seitz (1919)
Prva Republika (1919–1934)
Karl Seitz (1919–1920) • Michael Hainisch (1920–1928) • Wilhelm Miklas (1928–1934)
Savezna Država (1934–1938)
Wilhelm Miklas (1934–1938) • Arthur Seyß-Inquart (1938)
Druga Republika (1945–)
Karl Renner (1945–1950) • Leopold Figl (1950–1951) • Theodor Körner (1951–1957) • Julius Raab (1957) • Adolf Schärf (1957–1965) • Josef Klaus (1965) • Franz Jonas (1965–1974) • Bruno Kreisky (1974) • Rudolf Kirchschläger (1974–1986) • Kurt Waldheim (1986–1992) • Thomas Klestil (1992–2004) • Andreas Khol / Barbara Prammer / Thomas Prinzhorn (2004) • Heinz Fischer (2004–2016) • Doris Bures / Karlheinz Kopf / Norbert Hofer (2016–2017) • Alexander Van der Bellen (2017–)
Italik označava vršitelja dužnosti predsjednika
Normativna kontrola Uredi na Wikidati
Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Alexander_Van_der_Bellen&oldid=40762080"