Abu Bakr

Izvor: Wikipedia

Abu Bekr (oko 573.-23. avgust 634.) je bio prvi kalif, Muhamedov tast i jedan od Muhamedovih pratilaca. Suniti ga smatraju zakonitim kalifom i prvim od četiri pravedna kalifa. Šiiti veruju da je on prekršio direktne Muhamedove zapovesti i da je organizovao državni udar. Naučnici ga svrstavaju u prvoga muslimanskoga kalifa. NJegova ćerka Ajša se udala za Muhameda.

573.-610.[uredi - уреди]

Rođen je u Meki. Bio je trgovac i bio je cenjen kao sudija i tumač snova. Bio je dobro upoznat sa tradicijama Meke, tako da se za njega nije očekivalo da među prvima prihvati novu religiju islam.

610.-632[uredi - уреди]

Muslimanski učenjaci se slažu da je Kadidža bila prva žena koja je prihvatila islam. Alija ibn Abu Talib je bio prvi muški preobrađenik, a Abu Bekr prvi odrasli muški preobraćenik ili treća osoba, koja je prihvatila islam.

Sudelovao je u bitkama koje je vodio Muhamed. Bile su to bitka kod Badra 624., bitka kod Uhuda 625. i bitka kod Hunajna 630. Za vreme Muhamedove poslednje bolesti 632. Abu Bekr je predvodio molitvu.

632-634[uredi - уреди]

Posle Muhamedove smrti 8. juna 632. Abu Bekr je proglašen novim vođom tj. kalifom. Ono što se desilo na sastanku na kome je proglašen vođom je predmet sporova. To je izvor prve šizme između sunita i šiita. Šiiti veruju da je Muhamed odredio Aliju ( Ali ibn Abi Talib).

632.-633. Rida ratovi[uredi - уреди]

Nevolje su započele nakon dolaska na vlast Abu Bekra. Jedinstvo i stabilnost nove države su bili ozbiljno ugroženi. Različita arapska plemena u Hedžazu i Nejdu su se pobunila protiv kalifa. Neki su samo odbili da plaćaju porez (zekat). Drugi su se vratili na staru religiju i islam proglasili idolopoklonstvom. Plemena su tvrdila da su se oni poklonili Muhamedu i da sa Muhamedovom smrću prestaje njihova privrženost. Abu Bekr je inzistirao da se oni nisu poklonili samo muslimanskom vođi, nego i celoj muslimanskoj zajednici. Abu Bekr je proglasio rat nevernicima, koji su se vratili na stara verovanja. To je bio početak Rida ratova ( značilo je rat sa otpadnicima od vere). Najžešći sukob je bio sa al Hanefijem koji je tvrdio da je on prorok i Muhamedov naslednik. Muslimanski general Kalid bin Valid je pobedio al Hanefija u bici kod Akrabe.

Nakon pokoravanja otpadnika i smirivanja unutrašnje pobune, Abu Bakr je svoje generale usmerio protiv Vizantije i Perzijskog carstva. Kalid bin Valid je osvojio Irak u jednom pohodu, a uspešnu ekspediciju su izveli i u Siriji. Pojedine priče kažu da je Abu Bekr bio ključan za očuvanje Kurana u pisanom obliku. Nakon pobede kod Akrabe nad al Hanefijem Omer bin al Katab (kasniji kalif Omer) je uočio da su poginuli mnogi muslimani koji su Kuran naučili napamet(Hafizi) sa usana proroka Muhameda. Abu Bekr je zamolio Omera da nadgleda sakupljanje stihova Kurana. Drugi istoričari tvrde da je Osman bin Afan najzaslužniji za sakupljanje i očuvanje Kurana. Šiiti odbijaju ideju da je Abu Bekr zaslužan za očuvanje Kurana.

634. Smrt[uredi - уреди]

Abu Bekr je umro 634. u Medini. Kratko pred smrt urgirao je muslimanskoj zajednici da prihvate Omera bin al Kataba kao njegovoga naslednika. To je učinjeno bez ikakvoga incidenta. Šiti veruju da je vođstvo trebalo pripasti Aliji bez ikakvoga savetovanja. Abu Bekr je u početku služio propovedi bez plaćanja, nagovorili su ga da prima novac, a on je oporukom sav naovac vratio u blagajnu. Abu Bekr je pokopan u džamiji u Medini, gde i danas leži kraj Muhameda i Omera.

Vanjske veze[uredi - уреди]

Sunitski izvori:

Nemuslimanski izvori:

Neklasifikovani izvori: