Hadis

Izvor: Wikipedia

Hadis; hadis-i šerif (arapski: حديث množina: أحاديث Ahadîth) je pouka koju je poslanik Muhammed govorio ili na neki drugi način sugerisao o najrazličitijim aspektima ljudskog života.

Vrste Hadis-i Šerifa[uredi - уреди]

Na stotinu trideset šestoj stranici prvog poglavlja (džuz'-a) knjige Mahzen-ul’ulum, koja je štampana 1308. po hidžri u Istanbulu, hadisi su podijeljeni i definisani na sljedeći način:

  1. Hadis-i musned: Su oni hadis-i šerifi koji idu od Tabi’ina direktno do Resul-i ekrema -sallallahu alejhi ve sellem- bez pominjanja ijednog od Sahabe-i kiram-radijallahu teala anhum edžma’in. [Neko ko je makar jednom vidio živog hazret-i Muhammeda-sallallahu alejhi ve sellem-se zove Sahabi-radijallahu teala alejhim edžma’in. Svakako, podrazumjeva se, da je Sahabi musliman. Ashab je množina od riječi Sahabi. Svi Sahabi se kolektivno nazivaju Ashab-i kiram-radijallahu teala alejhim edžma’in.]
  2. Hadis-i musned-i muttasil: Su oni hadis-i šerifi čiji sened ide, bez prekida, do Resul-i ekrema -sallallahu alejhi ve sellem- to jeste, u njima ne nedostaje ni jedan od ravija (prenosilaca).
  3. Hadis-i musned-i munkati: Su oni hadis-i šerifi u kojima su svi prenosioci (ravije) Ashabi-radijallahu teala alejhim edžma’in.
  4. Hadis-i mevsul: Su oni hadis-i šerifi, od hadis-i musned-i muttasil, u kojima nam je Sahaba-radijallahu teala anhum edžma’in-prenijeo haber (vijesti) rekavši, "Čuo sam Resulullaha da je rekao." Na trideset četvrtoj stranici drugog toma, prijevoda knjige Mevahib-i ledunnijje, kao takođe i u četrdeset drugom hadisu prijevoda, Imam-i Nevevijevog-rahmetullahi teala alejh-Hadis-i erbain, koji je preveo Ahmed Na’im beg-rahmetullahi teala alejh-piše, da se ova vrsta hadis-i šerifa, zove Hadis-i merfu’.
  5. Hadis-i mutevatir: Su oni hadis-i šerifi koje su mnogi Sahabi-radijallahu teala anhum edžma’in-čuli od Resul-i ekrema -sallallahu alejhi ve sellem- i koje je od njih čulo puno svijeta i koji su zapisani u knjige, nakon što su ih masovno čuli, od osoba koje ne bi rekle neistinu. Moramo potpuno i bez sumnje vjerovati i raditi mutevatir hadis-i šerife. Ko ih ne vjeruje postaje kafir.
  6. Hadis-i mešhur: Su oni hadis-i šerifi koji su u drugom vijeku postali čuveni iako ih je u prvom vijeku [islama] prenijela samo jedna osoba. Dakle, to su hadisi koje je od Resul-i ekrema -sallallahu alejhi ve sellem- čula samo jedna osoba od koje je, kasnije čulo puno osoba od kojih je čulo još više svijeta. Ovi hadis-i šerifi su preneseni kao mutevatir do zadnje osobe koja ga je čula. Takođe postaje kafir i onaj ko ne vjeruje mešhur hadis. (Ibni Abidin, 176. stranica.)
  7. Hadis-i mevkuf: Su oni hadis-i šerifi čiji prenosioci se lančano nastavljaju do Sahabe-radijallahu teala anhum edžma’in-i u kojem Sahabi nije rekao, "Čuo sam Resul-i ekrema -sallallahu alejhi ve sellem- da je rekao" nego, "Čuo sam da je Resul-i ekrem -sallallahu alejhi ve selem- rekao."
  8. Hadis-i sahih: Su oni musned-i muttasil i mutevatir i mešhur hadisi koji su se čuli od adil (pravednih) osoba koji su alim u hadiskoj nauci.
  9. Haber-i ahad: Su oni musned-i muttasil hadis-i šerifi koje uvijek prenosi jedna osoba.
  10. Hadis-i mu’allak: Oni hadis-i šerifi u kojih u lancu nedostaje jedan ravija (prenosilac). Mursel i munkati’ hadisi su takođe mu’allak.
  11. Hadis-i kudsi: Oni hadis-i šerifi koji imaju Allahova teala značenja a Resul-i ekremove -sallallahu alejhi ve sellem- riječi. Znalo se je po izgledu (halu) našeg efendije Pejgambera-sallallahu alejhi ve sellem-kada je izgovarao hadis-i kudsi. On je takođe bio i nurom prekriven.
  12. Hadis-i kavi: Svaki hadis nakon čijeg izgovora je proučen ajet-i kerim.
  13. Hadis-i nasih: Oni hadis-i šerifi koje je izgovorio pred kraj svog života.
  14. Hadis-i mensuh: Hadisi koje je rekao u početku i koji su kasnije promijenjeni.
  15. Hadis-i am: Hadisi koji su rečeni za sva ljudska bića.
  16. Hadis-i has: Oni hadis-i šerifi koji su rečeni za samo jednu osobu.
  17. Hadis-i hasen: Oni hadis-i šerifi čiji su prenosioci poznati kao sadik (iskreni) i emin (pouzdan, povjerljiv) ali bez jake memorije i razumijevanja kao kod onih koji prenose sahih hadise.
  18. Hadis-i maktu: Su hadis-i šerifi koje nam prenose Tabi’in-i kiram-rahmetullahi teala alejhim edžma’in-a čije su ravije (prenosioci) do Tabi’ina poznate.
  19. Hadis-i šaz: Su hadis-i šerifi za koje neka osoba kaže da je čula od alima hadisa. Oni su usvojeni ali ne mogu biti sened (dokumenti ili dokazi). Oni se ne primaju ako alim nije mešhur (čuven, dobro poznat).
  20. Hadis-i garib: Svaki hadis-i sahih koji na kraju prenosi samo jedna osoba. Ili, to je hadis u kojem se alim hadisa suprotstavlja jednom od prenosilaca.
  21. Hadis-i za’if: Hadis-i šerifi koji nisu ni sahih ni hasen. Jedan od njihovih prenosilaca ima slabu memoriju ili adalet (pravednost) ili postoji sumnja u njegov i’tikad (vjerovanje). Puno za’if hadisa prenose fazilete (vrline) ibadeta. Međutim, u njih se nije uzdalo u idžtihadu.
  22. Hadis-i muhkem: Oni hadisi šerifi kojima nije potreban te’vil (objašnjenje).
  23. Hadis-i mutešabih: Oni hadisi-i šerifi kojima je potreban te’vil.
  24. Hadis-i munfasil: Oni hadis-i šerifi u čijem je lancu zaboravljeno više od jednog ravije (prenosioca).
  25. Hadis-i mustefiz [mustefid]: Je svaki hadis koji ima više od tri prenosioca.
  26. Hadis-i muddarib: Oni hadis-i šerifi koji se odnose na autore knjiga preko raznih nepodudarnih načina.
  27. Hadis-i merdud: Riječ koja ne nosi nikakvo značenje niti i jedan od šartova (uslova) kazivanja hadisa.
  28. Hadis-i mufteri: Riječi Musejlemat-ul-kezzab. Ili, su to izreke koje su izmislili munafici, zindicii i ireligiozni ljudi, prerušeni u Muslimane koji su došli iza njega. Alimi Ehl-i sunneta su pronašli ove merdud i mufteri hadise i odbacili ih. U knjigama ovih vjerskih velikana (alima Ehl-i sunneta) ne postoji ni jedna njihova riječ.
  29. Hadis-i mevdu: Prethodno objašnjeno.
  30. Eser: Znači mevkuf i maktu’ hadis ili merfu hadis koji prenosi dovu. Sened (dokaz, argument) znači alim-rahmetullahi teala alejh-koji je objašnjava hadis rivajet.