40. slavonska divizija NOVJ
| Četrdeseta slavonska divizija | ||
|---|---|---|
|
[[Datoteka: | ||
| Segment | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije | |
| Lokacija osnivanja | okolina Daruvara | |
| Jačina | 4700 vojnika i oficira | |
| Formacija | 16. omladinska brigada 18. slavonska brigada | |
| Komandanti | ||
| Komandant | Veljko Kovačević Savo Miljanović | |
| Angažman | ||
| Bitke | Završne operacije JA | |
40. slavonska divizija NOVJ formirana je 15. jula 1944. godine u okolini Daruvara. Pri osnivanju u njen sastav su ušle Šesnaesta omladinska brigada „Joža Vlahović“ i Osamnaesta slavonska brigada. Bila je u sastavu Šestog slavonskog korpusa. Komandant divizije od formiranja do decembra 1944. bio je Veljko Kovačević, narodni heroj, a posle njega Savo Miljanović.
Borbeni put divizije[uredi | uredi kod]
Krajem jula 1944, dejstvovala je u Daruvarskoj kotlini. Sa Dvanaestom i 28. divizijom učestvovala je u oslobođenju Badljevine 2. avgusta, Končanice 9. avgusta i Grubišnog Polja 18. avgusta.
U njen sastav ušla je 28. avgusta Virovitička brigada. Divizija je tada imala oko 4700 boraca. Pošto se prebacila u rajon Slavonske Požege, vodila je do sredine septembra borbe u tom kraju, a od tada ponovno u Daruvarskoj kotlini, gde je 14. septembra oslobodila Pakrac i Lipik, a 16. septembra Daruvar. U borbama 25. i 26. septembra oslobodila je Podravsku Slatinu, a početkom oktobra sadejstvovala sa jedinicama Desetog korpusa i Dvanaeste divizije u oslobođenju Virovitice i Pitomače.
Učestvovala je u borbama oko Koprivnice 13/14. do 16. oktobra, posle čega je upućena na železničku prugu Banova Jaruga–Batrina, gde je dejstvovala do početka novembra, a zatim se prebacila na komunikaciju Našice–Osijek.
U borbama od 18. do 28. novembra nije uspela da zauzme Našice, ali je 2. decembra oslobodila Pleternicu. Toga dana, njeni delovi upali su i u Slavonsku Požegu, zauzeli fabriku špiritusa, bolnicu i nekoliko utvrđenih zgrada, ali su se brzo povukli. Krajem decembra 1944, divizija je narasla 6278 boraca.
Do početka januara 1945, vršila je diverzije na komunikaciji Pleternica–Našice–Osijek. Od januara do početka aprila, zajedno s jedinicama Desetog korpusa, dejstvovala je u rejonu Koprivnice i Bjelovara, sadejstvujući s jedinicama Treće armije. Divizija je 31. januara dobila naziv udarna.
U završnim operacijama, probijajući se preko Papuka i Požeške kotline u susret jedinicama Prve i Treće armije JA, divizija je u prvoj polovini aprila, posle višednevnih teških borbi protiv nemačkih snaga kod Našica i Podgorača, zajedno sa Dvanaestom divizijom onemogućila Nemcima organizaciju odbrane u rejonu tih mesta. U drugoj polovini aprila učestvovala je u oslobođenju Našica, Kutjeva i Vetova, a zatim je 21. aprila ušla u sastav Treće armije JA. U sadejstvu sa 36. vojvođanskom divizijom oslobodila je 1. maja Grubišno Polje, a potom učestvovala u gonjenju neprijatelja pravcem Križevci–Hum–Lepoglava–Ptujska gora.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Vojna enciklopedija (knjiga druga). Beograd 1971. godina.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
|
Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi. |
