Sedmi slovenački korpus NOVJ

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
7. slovenački korpus

{{{opis_slike}}}

Segment Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Jačina 11.500 boraca i oficira
Formacija 14. slovenačka divizija
15. slovenačka divizija
18. slovenačka divizija
Komandanti
Komandant Rajko Tanasković





Angažovanje
Bitke Oktobarska ofanziva
Napadi NOVJ na Štampetov vijadukt
Operacija Braunšvajg
Završne operacije JA
Odlikovanja Orden slobode Republike Slovenije

Sedmi slovenački korpus NOVJ formiran je u 3. oktobra 1943. godine. Pri formiranju, u njegov su sastav ušle Četrnaesta, Petnaesta i Osamnaesta slovenačka divizija NOVJ. Prvi komandant korpusa bio je Rajko Tanasković, a politički komesar Jože Brilej.

Korpus je dejstvovao na području Dolenjske, Notranjske i slovenačkog dela Istre.

Borbeni put korpusa[uredi - уреди | uredi izvor]

U drugoj fazi nemačke Oktobarske ofanzive, u prvoj polovini oktobra 1943. godine, 14. divizija Sedmog korpusa vodila je teške borbe protiv nemačkih snaga duž pruge RakekŠempeterIlirska Bistrica i u Brkinima, a zatim su sve divizije korpusa prešle u protivnapad na nemačka uporišta na periferiji slobodne teritorije Dolenjske i Notranjske. U trećoj fazi ofanzive, od 15. oktobra do 12. novembra, jedinice korpusa vodile su teške borbe protiv nadmoćnih nemačkih snaga i 1200 slovenačkih domobrana. Sredinom novembra, snage korpusa su ponovono prešle u protivnapad, opkolile nemački garnizon u Novom Mestu, likvidirale mnoga, u ofanzivi uspostavljena uporišta slovenačkog domobranstva i oslobodile najveći deo privremeno izgubljene slobodne teritorije (Bela krajina, Kočevsko područje, Ribniška, Loška i Cerkniška dolina, Bloška planota i veći deo Dolenjske između reke Krke i nemačke demarkacione linije. Nemačke snage su zadržale samo Ljubljanu, Novo Mesto, Kočevje u uporišta duž pruge Ljubljana–Rijeka i Šempeter–Trst.

U drugoj polovini novembra, 18. divizija je bila prebačena u Gorski kotar gde je sadejstvovala Trinaestoj primorsko-goranskoj diviziji u uništenju mnogih ustaško-domobranskih i nemačkih uporišta. U Sloveniju se vratila krajem januara 1944. godine. Krajem 1943. godine, iz sastava korpusa je izašla 14. divizija, koja je u januaru 1944. preko Hrvatske upućena u Štajersku.

U 1944. godini, glavna aktivnost jedinica korpusa bila je usmerena na rušenje komunikacija u Dolenjskoj i Notranjskoj, koje je neprijatelj u međuvremenu nastojao da opravi. Stalno su napadani nemački transporti i uporišta kvislinških snaga. Naredbom Glavnog štaba Slovenije od 2. februara 1944. godine u Štabu korpusa bili su ofrmirani operativni odsek, obaveštajni centar, odsek za kadrove, odsek za veze, intendatura, sanitetski, propagandni, sudski odsek i odsek za pozadinu. Nešto kasnije je za obavljanje vojnopozadinskih poslova na vojišnom prostoru korpusa bila obrazovana posebna korpusna vojna oblast od Belokranjskog, Dolenjskog, Notranjskog i Istarskog vojnog područja. U leto 1944. godine, obrazovan je Garnizon Sedmog korpusa kao jedinica i škola za novomobilisane borce, koji su, posle kraće vojno-političke obuke, upućivani u operativne jedinice.

Veće akcije korpusa u prvoj polovini 1944. godine bile su napad na domobranska uporišta Zdensku Vas i Velike Lašče krajem februara, neuspeli napad na jako nemačko-domobransko uporište Ribnicu 19. i 20. aprila, majska ofanziva u Suvoj krajini i na sektoru Trebnja, kad su likvidirana nemačko-domobranska uporišta u Dobravi, Dobrniču, Žužemberku, Trebnju, Mirnoj Peči, Tržišču i Sv. Juriju. Zbog stalnog rušenja železničkih pruga i objekata na njima, nemački vojnici nisu uspeli da osposobe za saobraćaj pruge Ljubljana–Novo Mesto–Karlovac, Ljubljana–Kočevje i Trebnje–Sevnica, a pruga Ljubljana–Trst radila je samo 1/8 propusne moći. Napadi na komunikacije izvođeni su i u drugoj polovini 1944. godine.

Do kraja rata, jedinice Sedmog korpusa stalno su se borile protiv nemačkih i kvislinških snaga, koje su zbog većih potreba obezbeđenja komunikacija i transporta jačale iz meseca u mesec što se više primicao nemački front granicama Rajha. Naročito teške borbe vođene su za odbranu slobodne teritorije Bele krajine u drugoj polovini novembra 1944, na području Kočevja i Novog Mesta, kada su slomljeni jaki napadi nemačkih i domobranskih jedinica. U tim borbama su obe strane imale znatne gubitke, a slovenačkim domobranima naneti su odlučujući porazi.

U aprilu 1945. godine, korpus je ušao u sastav Četvrte armije JA i učestvovao u završnim operacijama. Do 4. maja, oslobodio je kočevsko područje, do 6. maja Dolenjsku, i u sadejstvu s 29. hercegovačkom divizijom Ljubljanu od 8. do 9. maja. Od kraja decembra 1944, u sastavu korpusa borila se italijanska partizanska brigada „Fontanot“ i Austrijski bataljon, a od druge polovine aprila 1945. italijanska divizija „Garibaldi Natisone“ (krajem aprila sa brigadom „Fontanot“ reorganizovana u diviziju „Garibaldi“). Štab korpusa rasformiran je 21. maja 1945. godine, a 15. i 18. divizija ušle su su sastav Treće armije JA.

Odlikovanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Ukazom predsednika Republike Slovenije, 2005. godine, Sedmi slovenački korpus NOVJ odlikovan je Zlatnim ordenom slobode Republike Slovenije, najvišim slovenačkim odlikovanjem.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Partizanska spomenica 1941. Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.