29. hercegovačka divizija NOVJ
| 29. hercegovačka divizija NOVJ | |
|---|---|
 | |
| Osnivanje | 16. novembar 1943. |
| Formacija | . |
| Jačina | oko 2.000 boraca novembra 1943, oko 3.000 boraca jula 1944, oko 7.500 boraca februara 1945. |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | novembra 1943. proglašena udarnom |
| Komandanti | |
| Komandant | potpukovnik Vlado Šegrt |
Dvadesetdeveta hercegovačka udarna divizija formirana je naređenjem Vrhovnog štaba NOV i POJ od 16. novembra 1943. godine na predlog štaba Drugog udarnog korpusa. Brigada je nastala razvojem iz Desete hercegovačke udarne brigade, i pri formiranju je imala tri brigade i oko 2.000 boraca.
Krajem septembra 1943. Deseta hercegovačka brigada je narasla na 10 udarnih bataljona i oko 1.650 boraca, pa je preformirana u tri grupe udarnih bataljona.
3. oktobra 1943. godine u Brezovim Dolinama u Ljubomiru formirana je 1. grupa udarnih bataljona. U njen sastav su ušli: 2. (Trebinjski — privremeno), 3. (Dalmatinski), 7. (Bilećki) i 8. (Ljubomirski) bataljon.
3. oktobra u selu Ublima kod Bileće oformljena je Druga grupa udarnih bataljona. U sastav ove grupe ušli su 4. (Bilećki), 6. (Popovopoljski), i 9. (Nevesinjski) bataljon.
25. oktobra 1943. godine pod planinom Sitnicom obrazovana je i Treća grupa udarnih bataljona. U nju su uključeni 2. (Trebinjski), 5. (Livanjski) i 10. (Čapljinsko-stolački) bataljon.
17. oktobra iz Banjana upućen je od strane štaba Desete hercegovačke brigade, predlog štabu Drugog udarnog korpusa i tražena saglasnost Vrhovnog komandanta da se ozvaniči prerastanje 10. brigade u diviziju, što je konačno učinjeno naredbom Vrhovnog štaba od 16. novembra. 20. novembra 1943. u Gackom se sastao kompletan štab divizije i počeo da funkcioniše.
Naredbom Vrhovnog štaba za komandanta divizije postavljen je potpukovnik Vlado Šegrt, dotadašnji zamenik komandanta Treće udarne divizije. Za političkog komesara imenovan je Dragiša Ivanović, dotadašnji politički komesar 5. crnogorske brigade, a za načelnika štaba Rade Hamović, dotadašnji komandant Desete hercegovčke brigade.
Naredbom su dotadašnje grupe udarnih bataljona preimenovane u brigade, a u sastav 29. divizije ušle su:
Dodatnom naredbom od 18. decembra 1943. diviziji je dodeljena numeracija, te od tada nosi naziv 29. udarna divizija NOVJ. 13. januara 1944. brigadama je promenjena numeracija: Druga hercegovačka preimenovana je u Jedanaestu, a Treća u Dvanaestu.
14. juna 1944. u sastav divizije ušla je 13, a 16. oktobra 1944. i 14. hercegovačka brigada. Štab divizije komandovao je takođe odredima i samostalnim bataljonima na teritoriji Hercegovine, a 27. februara 1945. divizija je dobila i artiljerijsku brigadu.
Od formiranja 29. udarna divizija formacijski je pripadala Drugom udarnom korpusu. Sve do januara 1945. ratovala je protiv jedinica nemačkog 5. SS korpusa, čije su jedinice bile zadužene za istočnu Bosnu, Hercegovinu i južnu Dalmaciju. Hercegovinu je do proleća 1944. pokrivala 7. SS divizija, koja je zatim smenjena od 369. legionarske. U akcijama su angažovani i delovi 118. lovačke divizije iz južne Dalmacije.
Pod neposrednom taktičkom komandom 5. SS korpusa bile su i 6. pešadijska divizija NDH sa štabom u Mostaru, i 9. ustaški zdrug, čiji je štab bio takođe u Mostaru Na terenu su se nalazile brojne jedinice ustaško-domobranske milicije i formacije JVuO.
Za Mostarsku operaciju potčinjena je štabu 8. korpusa, a za Sarajevsku operaciju neposredno štabu Druge armije.
Od sredine aprila divizija je potčinjena štabu 4. armije radi sadejstva u Tršćanskoj operaciji. Delom snaga, divizija je 8. maja zajedno sa jedinicama Sedmog slovenačkog korpusa oslobodila Ljubljanu.
- Vojna enciklopedija, Beograd 1975.
- Danilo Komnenović, Muharem Kreso: 29. HERCEGOVAČKA DIVIZIJA - Vojnoizdavački zavod, Beograd 1979.
