Letonski jezik

Izvor: Wikipedia

Letonski jezik, ili Latvijski jezik, (letonski latviešu valoda), je zvanični jezik Republike Letonije i jedan od zvaničnih jezika Evropske Unije. Postoji 1.4 miliona ljudi koji govore letonski u Letoniji i oko 150.000 u inostranstvu. Usled velike imigracije u vreme SSSR-a, danas je letonski maternji jezik za samo oko 60% stanovništva Letonije.

Letonski jezik pripada istočno-baltičkoj podgrupi baltičkih jezika u indoevropskoj jezičkoj porodici. Samo su letonski i litvanski živi baltički jezici.

Istorija[uredi - уреди]

Balitički jezici su od izuzetnog značaja za lingvistiku jer su zadržali mnoge veoma stare osobine, za koje se veruje da su postojale u ranim fazama proto-indoevropskog jezika.

Letonski se kao poseban jezik pojavio u 16-om veku. Najstariji pisani tekstovi na letonskom su prevod crkvenih himni, koje je 1530. napisao Nikolas Ram, nemački pastor u Rigi.

Najbliži rođaci Baltičkim jezicima su slovenski i germanski jezici.

Postoje 3 dijalekta u letonskom: livonijski, latgalijanski i srednji dijalekt. Srednji dijalekt je osnova književnog jezika.

Karakteristike[uredi - уреди]

Sintaksa letonskog jezika se razvila pod nemačkim uticajem. Postoje dva gramatička roda i sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ, i vokativ (kao u srpskom jeziku, na primer).

Raniji alfabet letonskog bio je ekvivalentan nemačkom. Danas, letonski alfabet se sastoji od 33 slova i gotovo potpuno je fonetski (po pravilu: čitaj kako je napisano), tj. grafeme odgovaraju morfemama.

Primer[uredi - уреди]

Molitva Bogu na letonskom:

Mūsu tēvs debesīs
Svētīts lai top tavs vārds
Lai nāk tava valstība
Tavs prāts lai notiek
kā debesīs, tā arī virs zemes 
Mūsu dienišķo maizi dod mums šodien 
Un piedod mums mūsu parādus 
kā arī mēs piedodam saviem parādniekiem 
Un neieved mūs kārdināšanā 
bet atpestī mūs no ļauna 
Jo tev pieder valstība 
spēks un gods mūžīgi 
Āmen 
  • Sveiks - Zdravo

Eksterni linkovi[uredi - уреди]