Vjenčanje

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostala značenja, v. Vjenčanje (razvrstavanje).

Vjenčanje (ijek.) ili venčanje (ek.), ceremonija koja se odvija prilikom stupanja u brak. Može se održati na veoma različitim mestima, ali je najčešće u crkvi ili nekoj državnoj instituciji. Venčanje koje se ne obavi u crkvi naziva se građansko venčanje i ono se obavlja pred matičarem u prisustvu dva svedoka. Tada budući supružnici obećavaju da će život provesti zajedno i da će poštovati principe braka, kao i jedno drugo. Nakon toga, matičar im izdaje venčani list, odnosno potvrdu o tome da je brak zvanično sklopljen. Supružnici pri tome mogu da zadrže svoje prezime ili preuzmu i/ili dodaju prezime svog supružnika.

Različite kulture[uredi - уреди | uredi kôd]

hindusi

Mnoge religije obavljaju različite obrede i svetkovine koje se održavaju prilikom stupanja u brak dvoje vernika. Na državnim zakonima je da te brakove verifikuju kao legalne ili ne. Hrišćanski brak se uglavnom sklapa u crkvi. Brak sklopljen pred Bogom trebalo bi da traje ceo život, ali danas crkvene vlasti dozvoljavaju razvod, pa i sklapanje novog braka. Pravoslavni sveštenici krunišu mladence, dok je kod svih hrišćana uobičajena razmena burmi. Jevrejsko venčanje u sinagogi je zapravo dogovor dvoje ljudi koje blagoslovi Bog. Oni na venčanju gaze kristalnu čašu kako bi pokazali kako je ljubav dragocena i krhka. Muslimanski brak je rezultat dogovora dve porodice, a venčanje se obavlja u kući. Mladenci hinduističke veroispovesti sedam puta obilaze oko svete vatre, dok kod sika mladoženja vodi mladu oko svete knjige. Kod sika je nevesta obučena u crveno, dok je u poslednjih sto godina u zapadnoj Evropi postalo uobičajeno da mlada nosi raskošne bele venčanice, što se smatra simbolom čistote i nevinosti. Siki, Jevreji i muslimani dozvoljavaju razvod, ali nerado. Za bračni par koji naiđe na teškoće postoje savetnici za bračne probleme. Među hindusima, sikima i muslimanima se često dešavaju ugovoreni brakovi (dok su supružnici još deca), pa se dešava i da se budući mlada i mladoženja i ne poznaju. U plemenu Berberi u Maroku postoji praznik nevesti koji se proslavlja svake godine u septembru. To je prilika da mladi ljudi nađu sebi srodnu dušu. Muškarci koji traže nevestu tom prilikom su obučeni u belo, a devojke su pokrivene velovima tako da lice ne može da im se vidi. Mladić će videti lice devojke tek ako je oženi, što znači da razgovorom treba da oceni da li je ona za njega. Venčaće ih takozvani kadija.[1]

U Kini je moguće da čak i osobe koje više nisu među živima stupe u brak. Tada se priređuju takozvana venčanja duhova. Bio je to način da, roditelji devojke ili mladića koji su umrli pronađu zeta ili snaju (koji su živi). Ovakva večanja se spominju u kineskim legendama pre najmanje dve hiljade godina.[2]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Dipre, B. & Voral, M. 2007. Oksford školska enciklopedija. Knjiga-komerc: Beograd.
  2. http://www.politikin-zabavnik.co.rs/index.php?broj=2943 Politikin zabavnik broj 2943