Werner Heisenberg
 Werner Heisenberg
| |
 | |
| Rođenje | 5. XII. 1901. Vircburg, Bavarska,  Nemačko Carstvo
|
|---|---|
| Smrt | 1. II. 1976. (dob: 74) Minhen, Bavarska,  Zapadna Nemačka
|
| Državljanstvo | Nemac |
| Polje | Teorijska fizika |
| Institucija | Univerzitet u Getingenu Univerzitet u Kopenhagenu, Univerzitet u Lajpcigu Humboltov univerzitet u Berlinu Univerzitet u Minhenu |
| Alma mater | Univerzitet u Minhenu Univerzitet u Getingenu |
| Akademski mentor | Arnold Sommerfeld |
| Poznat po | Hajzenbergov princip neodređenosti Izospin |
| Istaknute nagrade | Nobelova nagrada za fiziku (1932.) Маtеučiјеvа medalja (1929.) Član Kraljevskog društva (1955.) |
| |
Verner Karl Hajzenberg (nem. Werner Karl Heisenberg) (5. decembar, 1901. — 1. februar, 1976) bio je proslavljeni fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1932. godine, jedan od osnivača kvantne mehanike.
Hajzenberg je ujesen 1920. godine upisao fiziku, jula 1923. godine je doktorirao, a oktobra 1927. godine, kao dvadesetšestogodišnjak, postavljen je za redovnog profesora Teorijske fizike u Lajpcigu. U tom periodu boravio je u tri najveća svetska centra teorijske atomske fizike tog vremena. U Minhenu je uradio doktorat pod rukovodstvom A. Zomerfelda, u Getingenu je u zimu 1922-1923 bio student, a 1923-1924 asistent M. Borna, dok je u Kopenhagenu, kod N. Bora, prvo, 1924-1925, bio u poseti, a 1926. godine je postavljen za predavača iz teorijske fizike.
1925. godine je otkrio matričnu mehaniku, prvu formulaciju kvantne mehanike. Njegova Relacija neodređenosti, otkrivena 1927, tvrdi da određivanje pozicije i impulsa čestice nužno sadrži greške, a proizvod ove dve grešake je veći od, ili jednak određenoj Plankovoj konstanti. Zajedno sa Borom, on će formulisati Kopenhagensku interpretaciju kvantne mehanike.
Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1932. godine "za stvaranje kvantne mehanike, njenu primenu koja je, inter alia, dovela do otkrića alotropskih formi vodonika".
Nuklearna fisija je otkrivena u Nemačkoj 1938. Hajzenberg je ostao u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata, radeći pod nacističkim režimom. Vodio je nemački program nuklearnog oružja, ali opseg njegove saradnje sa nacistima nije sasvim razjašnjen.
Otkrio je Boru postojanje ovog programa na konferenciji u Kopenhagenu, septembra 1941. Posle ovog susreta, veliko prijateljstvo između Bora i Hajzenberga je okončano. Bor se kasnije pridružio Projektu Menhetn. Nemačka nije uspela da proizvede atomsku bombu.
Spekuliše se da je Hajzenberg imao moralne sumnje, i da je pokušavao da uspori projekat. On lično je takođe pokušavao da stvari prikaže tako posle rata, i knjiga Tomasa Pauera, „Hajzenbergov rat“, kao i pretstava „Kopenhagen“ Mihaela Frajna su usvojile ovakvu interpretaciju.
Februara 2002. se pojavilo pismo koje je Bor napisao Hajzenbergu 1957. (ali ga nije poslao). U tom pismu Bor kaže da Hajzenberg kada su se sastali 1941, nije izrazio nikakve moralne probleme u vezi projekta pravljenja bombe, da je Hajzenberg proveo protekle dve godine radeći skoro u potpunosti na ovom projektu, i da je bio ubeđen da će atomska bomba odlučiti pobednika u ratu.
Većina istoričara nauke uzima ovo kao dokaz da je prethodna interpretacija hajzenbergovog otpora bila pogrešna, ali neki se ne slažu, smatrajući da je Bor možda pogrešno razumeo Hajzenbergove namere, kada su se sreli 1941.
Hajzenberg je napisao knjigu pod naslovom „Deo i celina“ koja govori o njegovom životu, prijateljstvu sa Borom, i njegovim ocenama kvantne fizike.
„On leži ovde negde“ bio je njegov epitaf.
Kako se priča, jednom su ga pitali, šta bi upitao Boga, ako bi se ukazala prilika. On je odgovorio:
Kada sretnem Boga, upitaću ga dve stvari: Zašto relativitet? I zašto turbulence? Zaista verujem da će imati odgovor na prvo pitanje.
- James Glanz, "New Twist on Physicist's Role in Nazi Bomb". The New York Times, February 7, 2002.
- Critical Resources: Heisenberg Uncertainty Principle
- The Nobel Prize in Physics 1932
- Werner Heisenberg images
- About Werner Heisenberg
