Tathāgata

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Tatagata (sanskrit, pali: tathāgata - takodošavši ili takootišavši) u budizmu, prema napomenama najstarijih komentara, označava ljudsko biće uopće.[1][2] To biće je "snop" ili "gomilište" pet sastojaka egzistencije.[1]

Ovim izrazom je Gotama Buda nazivao sebe, prema Pali kanonu. U budističkoj tradiciji, jedan je od najčešćih naziva za Budu, mada se ponekad koristi i za nekog od njegovih učenika arahanta.[3]

Epitet tathagata je korišćen u drevnoj Indiji za osobu koja je dostigla najviši duhovni cilj.[4]

Etimologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Izraz tatagata, jedan od najčešćih i najteže "doslovno" prevodivih naziva za Budu.[5] Naziv Tatagata je u neku ruku paradoksalan i može imati dva značenja: "Takodošavši" i "Tako otišavši".[6] Poreklo ovog termina i zašto je korišćen nejasno je.[6]

Prema napomenama najstarijih komentara, označava ljudsko biće uopšte, odnosno "gomilište" pet sastojaka egzistencije.[5] Nekad se prevodi i kao Oslobođeni.[7]

Budino učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema Budinim rečima, Tathāgata, potpuno probuđeni, retko se dogodi u ovome svetu.[8]

Wikiquote „Jedan čovek, kada se u ovom svetu rodi, rađa se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih. Iz saosećanja sa čitavim svetom, donosi do­bro­bit, donosi sreću i bogovima i ljudima. A koji je to čovek? Tatagata, po­što­vanja dostojni, potpuno probuđeni. To je čovek koji, kada se u ovom svetu rodi, rađa se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih. Iz saosećanja sa čitavim svetom, donosi dobrobit, donosi sreću i bogovima i ljudima.[9]

Nasuprot nadljudskim osobinama koje su mu pripisivali neki učenici, Buda je kao osobine Tatagate naveo da on zna osećaje, opažaje i misli "kada nastaju, kada traju, kada nestaju."[10] Buda je onom ko želi da istraži o Tathāgati, kako bi otkrio je li potpuno probuđen ili ne, preporučio sledeće kriterije:

Wikiquote „Obzirom da ne može da pronikne u tuđ um, on mora da istražuje o Tathāgati u vezi sa dve vrste stanja, stanjima dostupnim oku i onima dostupnim uhu i to ovako: 'Ima li u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili dostupnih uhu'? I kada ga tako istraži, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku niti uhu'. Kada to zaključi, on dalje istražuje: 'Ima li u Tathāgati pomešanih stanja dostupnih oku ili uhu?' I kada ga tako istraži, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku niti uhu.' Kada to zaključi, on dalje istražuje: 'Ima li ili ne u Tathāgati čistih stanja dostupnih oku ili uhu?' I kada ga tako istraži, on dolazi do zaključka: 'U Tathāgati su primetna čista stanja dostupna oku i uhu.'[11]

U nastavku Vimamsaka sutte, Buda daje još niz načina na koje se može istražiti je li neko Tathāgata. Ako jeste, takvom se učitelju treba prikloniti, jer poverenje počiva na razlozima, odnosno potkrepljuju ga dokazi.[12]

U razgovoru sa Anuradhom, Buda podučava da se "takvo biće" ne može obilježiti ni jednom od četiri isključive tvrdnje: "takvo biće postoji poslije smrti" ili "takvo biće ne postoji poslije smrti" ili "takvo biće i postoji i ne postoji poslije smrti" ili "takvo biće niti postoji niti ne postoji poslije smrti".[13] U obrazloženju kaže pošto nema sopstva, ne možemo tvrditi da je takvo biće prestalo niti nastavilo da postoji.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Čedomil Veljačić, Budizam, Zagreb, 1977.
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.