Susarion

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Susarion (grč. Σουσαρίων, 6. vek pne.) smatra se grčkim komičkim pesnikom i jednim od tvoraca metričke komedije,[1] odnosno osnivačem atičke komedije. Za njega se u Parskoj hronici kaže da je u nekoj godini između 581. i 560. pne. prvi put prikazao komediju u atičkoj demi Ikariji. Prema istom izvoru, tom prilikom organizovano je nadmetanje, u kome su za prvu nagradu bile predviđene korpa smokava i amfora vina.

Prema jednoj kasnijoj predaji, rođen je u selu Tripodisku na području Megare, odakle se preselio u atičku opštinu Ikariju, koja je bila najstarije središte Dionisovog kulta.[2] Ta predaja slaže se sa tvrdnjom Megarana da su oni stvorili komediju, tvrdnjom koja je uostalom i bila široko prihvaćena u antici.[3] Ova teorija zasniva se na jednom jedinom citatu koji se navodno sačuvao iz njegovog dela, a u kojem Susarion za sebe kaže da je "sin Filina iz Megare, iz Tripodiska" (υἱὸς Φιλίνου Μεγαρόθεν Τριποδίσκιος). Ovaj je citat pisan običnim atičkim dijalektom i njegova je autentičnost vrlo malo verovatna. Zapravo, neki ispitivači smatraju da se može dovesti u sumnju i samo Susarionovo postojanje te da se možda radi o fiktivnoj osobi.[4][nb 1]

Pre Susariona praktikovale su se po atičkim selima improvizovane rugalice i lakrdije karakteristične za svetkovine povezane s Dionisovim kultom, no Susarion je navodno bio prvi koji je tu vrstu zabave uredio i tako udario temelje pravoj atičkoj komediji. Ako je i postojao, malo je verovatno da je svoje komedije zapisivao, već ih je prikazivao putem hora, za koji je bez sumnje definisao neka pravila. Posebnog glumca i narativnog zapleta nije bilo. Prema ovoj teoriji, Susarion je adaptirao megarsku farsu, koju je preneo u Atiku, tako što je improvizovane rugalice zamenio planski smišljenim metričkim stihovima i tako što je donekle uredio funkcionisanje hora. No prošlo je dosta vremena dok taj novi žanr nije uhvatio korena, jer o njemu ne čujemo ništa narednih 80 godina, sve dok ga nisu obnovili Euet, Euksenid i Milo upravo u vreme kad je Epiharm začeo dorsku komediju na Siciliji.[5]

Beleške[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Tvrdnja Megarana da se komedija razvila kod njih za vreme demokratije čini se da znači da je komedija u 'jampskoj' tradiciji bila megarski izum. Tu tvrdnju podupire, a možda je za nju i odgovorna, pojava tvorca atičke komedije u liku Susariona, iz atičke deme Ikarije (odakle je bio i Tespid, tvorac tragedije) i datuma prve komične predstave, zabeleženog u Parskoj hronici (taj je datum padao u neku godinu između 581. i 560. pne.: deo natpisa sa tačnim datumum danas je izgubljen); i nismo iznenađeni time što se za Susariona tvrdi da je ipak bio Megaranin. Gde se u svemu ovome nalazi zrnce istine, verovatno nikada nećemo saznati". – E.W.Handley, 'Comedy' in Easterling, P.E., (Series Editor), Bernard M.W. Knox (Editor), Cambridge History of Classical Literature, v.I, Greek Literature, 1985. ISBN 0-521-21042-9, cf. Chapter 12, Comedy, p.366-367.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Edmonds, J.M. (John Maxwell), The Fragments of Attic Comedy, Leiden : E. J. Brill, 1957; v.I (Old Comedy) 1957; v.II (Middle Comedy) 1959.
  2. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Susarion.
  3. "Zato i uzimaju Dorani i tragediju i komediju kao svoje tvorevine, a komediju Megarani", Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 49, prevod: Miloš N. Đurić.
  4. The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Susarion.
  5. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Susarion.