Prijeđi na sadržaj

Hermip (komediograf)

Izvor: Wikipedija

Hermip (grč. Ἕρμιππος, 5. vek pne.), sin Liside i brat komediografa Mirtila, bio je atinski komediograf koji je stvarao u okviru stare atičke komedije.[1] Bio je nešto mlađi od Teleklida, ali stariji od Eupolida i Aristofana.[2] Prema Sudi, napisao je četrdeset komedija, od kojih je sačuvano nešto manje od sto fragmenata i ovih devet naslova:

  • Rođenje Atene (Ἀθηνᾶς γοναί)[3]
  • Prodavačice hleba (Ἀρτοπώλιδες)[4]
  • Opštinari (Δημόταις)[5]
  • Europa (Εὐρώπη)[6]
  • Bogovi (Θεοί)
  • Kerkopi (Κέρκωπες)
  • Mojre (Μοίραι)[7]
  • Vojnici (Στρατιῶται)
  • Nosači korpe (Φορμοφόροι)[8]

Hermip je u svojim komedijama žestoko napadao Perikla, naročito u vezi s Aspazijinim oslobođenjem od optužbe za bezbožnost (ἀσέβεια) i u vezi s početkom peloponeskog rata: "Otprilike u isto vreme", piše Plutarh, "komediograf Hermip tužio je Aspasiju za bezbožnost, kao i zato što prima slobodne žene koje dolaze na sastanke s Periklom".[9] O napadima na Perikla zbog njegove ratne taktike piše Plutarh: "Mnogi su ga opet prijatelji saletali molbama, i mnogi neprijatelji navaljivali na njega pretnjama i žalbama, a mnogi mu pevali i pesme rugalice, u kojima ga ismejavahu kao plašljiva vojskovođu koji državu predaje neprijateljima. Sad ga je sve više napadao i Kleon koji je mržnjom građanstva na Perikla krčio put svojoj demagogiji, kao što jasno pokazuju ovi Hermipovi stihovi:

O satirski kralju, zašto li nećeš
da koplje poneseš, no samo o ratu
neprestano strašne govoriš reči,
a hrabrošću dišeš k'o Telet?[10]
A oštri l' ko sablju na tocilu tvrdu,
tad srce ti dršće i cvokoću zubi,
a grize te još i srčani Kleon".[11]

U Prodavačicama hleba napadao je Hiperbola i njegovu majku, pa bi taj komad pripadao periodu između 421. i 416. pne.[12] Neki od sačuvanih naslova ukazuju na mitološke travestije. Atenejeva izjava da je Hermip pisao parodije[13] najverovatnije se ne odnosi na neka posebna dela Hermipova, nego na parodiranje koje se nalazi u njegovim komedijama. No nekoliko antičkih izvora citira iz Hermipovih jampskih pesama, pa se na osnovu tih fragmenata zaključuje da je pisao i podrugljive pesme u Arhilohovom stilu.[14]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Suda, s.v. Ἕρμιππος.[mrtav link]
  2. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hermippus (1). Arhivirano 2007-09-09 na Wayback Machine-u
  3. Suda, s.v. ὅς.[mrtav link]
  4. Suda, s.v. Ἀγῆλαι.[mrtav link]
  5. Suda, s.v. Λεπτολογία.[mrtav link] i s.v. Οὐ φροντὶς Ἱπποκλείδῃ.[mrtav link]
  6. Suda, s.v. Ῥαζεῖν.[mrtav link]
  7. Suda, s.v. Ἴακχος.[mrtav link]
  8. Suda, s.v. Ἀπεδημηκότες.[mrtav link]
  9. Plutarh, Uporedni životopisi, "Perikle", 32, prevod: Miloš N. Đurić u: Plutarh, Atinski državnici, 1950, str. 151.
  10. Opšte ime za strašljivca u atičkim komedijama.
  11. Plutarh, Uporedni životopisi, "Perikle", 33, prevod: Miloš N. Đurić, op. cit, str. 153.
  12. The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Hermippus (1).
  13. Atenej, Deipnosophistae, XV, 699a.
  14. Douglas E. Gerber, Greek Iambic Poetry, Loeb Classical Library, 1999, str. 9.