Hegemon

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Hegemon sa Tasosa (grč. Ἡγήμων ὁ Θάσιος) bio je starogrčki komediograf koji je stvarao u okviru stare atičke komedije, no ipak je bio slavniji po svojim parodijama, pa Aristotel za njega kaže da je "prvi pevao parodije" (τὰς παρῳδίας ποιήσας πρῶτος).[1] To verovatno znači da je on zaslužan za razvoj parodije kao posebnog književnog žanra koji je imao i svoje posebno mesto na dramskim takmičenjima.[2] Prema stoičaru Polemonu, koga citira Atenej, u nekoliko navrata je sa takvim pesmama osvojio nagrade na nadmetanjima u Atini, a jedini duži fragment parodije koji nam se sačuvao od Hegemona spominje i nagradu od 50 drahmi.[3] Na istom mestu Aristotel kaže da je "Homer, na primer, podražavao bolje karaktere, Kleofont prosečne, a Hegemon Tašanin, koji je prvi pevao parodije, i Nikohar, pesnik Delijade, gore".[4]

Hegemon je živeo u doba peloponeskog rata i bio je savremenik Kratina, kada je ovaj već bio starac, kao i savremenik Alkibijadov. Parodija kojom se bavio uglavnom se sastojala u tome da se od epskih pesnika preuzimaju i teme i metrička shema, te da se neznatnom promenom reči u poznatim mestima ono visoko i svečano preobrazi u nešto duhovito i smešno. Premda je takva vrsta parodiranja postojala od starih vremena, počev od Margita ili Boja žaba i miševa, ipak su sada takva dela prvi put počela da se izvode na pozornici i nadmeću se u vlastitoj kategoriji. Kada je 413. pne. u Atinu stigla vest o propasti sicilijske ekspedicije, veliki broj građana upravo je bio u pozorištu i gledao Hegemonovu parodiju Gigantomahija. Da bi savladali svoju tugu i nesreću, gledaoci su ostali na svojim mestima do kraja predstave, kojoj očito nije nedostajalo komičke snage.

Jedina komedija koja mu se pripisuje jeste Filina (Φιλίνη), napisana u Eupolidovom i Kratinovom stilu, u kojoj ismeva jednu poznatu atinsku heteru tog imena.[5]

Prema Sudi, Hegemon je imao nadimak Φακή (= supa od sočiva ili leće).[6]

Govornik[uredi - уреди | uredi izvor]

Hegemon (grč. Ἡγήμων) je i ime atinskog govornika koji je bio savremenik Demostenov i jedan od onih koje je Filip II Makedonski potkupio da bi pred atinskim narodom zastupali makedonske interese. Aristogiton je protiv njega podneo optužbu, a na kraju je smaknut podelivši tako Fokionovu sudbinu. Prema Sirijanu, restorsku veštinu savladao je samo praksom, jer formalnog retoričkog obrazovanja nije imao.[7]

Epski pesnik[uredi - уреди | uredi izvor]

Hegemon (grč. Ἡγήμων) zvao se i neki epski pesnik koji je napisao ep o podvizima Tebanaca pod Epaminondom kod Leuktre.[8]

Epigramatičar[uredi - уреди | uredi izvor]

Hegemon (grč. Ἡγέμων) je i ime nekog pesnika čiji se jedan epigram nalazi u vatikanskom rukopisu Grčke antologije (p. 274). Ništa drugo nije o njemu poznato.[9]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Aristotel, Poetika, 3, 1448a12.
  2. The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Hegemon.
  3. Atenej, Deipnosophistae, XV, 699a.
  4. Aristotel, Poetika, loc. cit., prevod: Miloš N. Đurić, u: Aristotel, O pesničkom umeću, Beograd, 1988, str. 49.
  5. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegemon (1).
  6. Suda, s.v. Ἡγήμων.
  7. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegemon (2).
  8. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegemon (3).
  9. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegemon (4).