Ferekrat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ferekrat (grč. Φερεκράτης, 5. vek pne.) bio je jedan od istaknutih atinskih komediografa koji je stvarao u okviru stare atičke komedije. Bio je savremenik komediografa Kratina, Kratesa, Eupolida, Platona i Aristofana,[1] pri čemu je bio nešto mlađi od prve dvojice i nešto stariji od ostalih.

Jedno od najvažnijih svedočanstava o Ferekratu nalazi se u spisu nepoznatog autora O komediji, no to mesto u tekstu je oštećeno, a uz emendaciju koju su prihvatili i Augustus Meineke i većina drugih filologa, ono glasi: Φερεκράτης Ἀθηναῖος νικᾷ ἐπὶ Θεοδώρου, γενόμενος δὲ ὑποκριτὴς ἐζήλωκε Κράτητα. Καὶ αὖ τοῦ μὲν λοιδορεῖν ἀπέστη, πράγματα δὲ εἰσηγούμενος καινὰ ηὐδοκίμει γενόμενος εὑρετικὸς μύθων. = "Ferekrat Atinjanin odneo je pobedu u doba (arhonta) Teodora, ugledajući se na Kratesa, čiji je glumac bio. Ali, opet, odustao je od grđenja, nego je uvodeći nove teme uživao popularnost kao pronalazač priča".[2]

Iz tog odeljka saznajemo da je Ferekrat prvi put pobedio na dramskom nadmetanju za vreme arhonta Teodora, tj. 438. pne., te da je podražavao stil Kratesa, u čijim je komadima ranije glumio. Iz druge rečenice, kao i iz onoga što u Poetici kaže Aristotel,[3] može se utvrditi kakvu su promenu Krates, a zatim i Ferekrat, uveli u komediju: naime, to da su ublažili grubo ismevanje i ruganje – ono što Aristotel naziva "jampskim pravcem" (ἰαμβικὴ ἰδέα), te da su svoje komade počeli graditi oko jedinstvenog zapleta i uz više dramske radnje. Iz sačuvanih fragmenata i citata[4] vidimo da Ferekrat ipak nije sasvim odustao od lične kritike, jer u tim fragmentima napada Alkibijada, tragičara Melantija (koga je i Aristofan ismevao u Miru i Pticama) i druge. No ti fragmenti takođe pokazuju da su njegove glavne odlike bila domišljatost u kreiranju zapleta i izvesna elegancija u izrazu, zbog koje je nazvan "najatičnijim" (Ἀττικώτατος)[5] No njegov atički jezik ne odlikuje se baš takvo strogim čistunstvom kao Aristofanov i kao jezik drugih komediografa tog perioda.[6]

Dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Popis komedija[uredi - уреди | uredi izvor]

Svoje prve pobede na Velikim Dionisijama i Lenejama Ferekrat je odneo između 440. i 430. pne. Oko broja komedija koje je Fekretat napisao u antičkim izvorima postoji manja konfuzija: anonimni spis O komediji pripisuje mu osamnaest, a Suda sedamnaest komada.[7] No zapravo je pod njegovim imenom sačuvano 19 naslova (od kojih neki verovatno nisu autentični), te oko 300 fragmenata i citata. Naslovi su:

  • Dobri ljudi (Ἀγαθοί)
  • Divljaci (Ἄγριοι)
  • Čovek-Herakle (Ἀνθροφηρακλῆς)
  • Prebezi (Αὐτόμολοι)
  • Starice (Γρᾶες)
  • Rob-učitelj (Δουλοδιδάσκαλος)
  • Zaboravko ili More (Ἐπιλήσμων ἢ Θάλαττα)
  • Kuhinja ili Noćna svetkovina (Ἰπνὸς ἢ Παννυχίς)
  • Korijana (Κοριαννώ, žensko ime)
  • Bezveznjakovići (Κραπαταλοί)
  • Tričarije (Λῆροι)
  • Rudari (Μεταλλεῖς)
  • Stranci (Μετοικοί)
  • Ljudi-mravi (Μυρμηκάνθρωποι)
  • Persijanci (Πέρσαι)
  • List (Πετάλη)
  • Tiranka (Τυραννίς)
  • Hiron (Χείρων)
  • Lažni Herakle (Ψευδηρακλῆς, možda drugo ime za Čoveka-Herakla)

Teme i motivi[uredi - уреди | uredi izvor]

Najzanimljiva je komedija Divljaci (Ἄγριοι), s obzirom na to da se spominje u Platonovom dijalogu Protagora.[8] Taj je komad prikazan na Lenejama 420. pne. i bavi se sudbinom ljudi koji su odlučili da napuste civilizaciju i žive u divljini. U Prebezima (Αὐτόμολοι) parabazu je izgleda izvodio hor sastavljen od bogova. U Rudarima (Μεταλλεῖς) podzemni svet opisan je kao utopija, a sličan se motiv pojavljuje i u Persijancima (Πέρσαι). Ljudi-mravi (Μυρμηκάνθρωποι) obrađivali su priču o Deukalionovom potopu i Zevsovoj odluci da ponovo naseli Zemlju tako što će mrave pretvoriti u ljude – što je bila kompilacija mita o Velikom potopu i priče o poreklu Mirmidonaca. Tiranka (Τυραννίς) se možda bavila ženskom vladom, pa je po tematici mogla nalikovati Aristofanovim Eklesijazusama. Iz Hirona (Χείρων) je sačuvan jedan duži fragment, u kome se Muzika žali na to kako savremeni muzičari postupaju s njom.[9] U Bezveznjakovićima (Κραπαταλοί) pesnik kaže da se κραπαταλός (zapravo vrsta neke jeftine i neznatne ribe) koristi kao novac u Hadu.[10]

Ferekratejski metar[uredi - уреди | uredi izvor]

Sam Ferekrat hvali se pronalaskom nove metričke sheme, koja je i nazvana po njemu ferekratej (φερεκρατήιον):

ἄνδρες, πρόσχετε τὸν νοῦν
ἐξευρήματι καινῷ
συμπτύκτοις ἀναπαίστοις.
ljudi, obratite pažnju
na izum novi,
na složene anapeste.

Shema ovih stihova može se najbolje objasniti kao horijamb sa spondejem u osnovi i dugim slogom kao završetkom. Sam Ferekrat naziva shemu anapestičkom i, premda se stihovi mogu skandirati kao anapesti, on verovatno misli samo na to da je shemu koristi u parabazama, koje su se često nazivale "anapestima" jer su izvorno bile u anapestičkom metru. Ferekratej je relativno čest u grčkim horskim partijama, a nalazimo ga i kod Horacija.[11]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Suda, s.v. Πλάτων (Adler number: pi,1708).
  2. Anonim, O komediji, 29, p. 8.
  3. Aristotel, Poetika, 1449b.7: "A od atinskih pesnika prvi je Kratet počeo obrađivati opšte gradivo (καθόλου) i mitove, napustivši jampski pravac (ἰαμβικὴ ἰδέα)", prevod: Miloš N. Đurić.
  4. Atenej, Deipnosophistae, VIII, 343c; XII, 538b; Fotije, Biblioteka, 626, 10.
  5. Npr. Suda, s.v. Ἀθηναίας (Adler number: alpha,729).
  6. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Pherecrates.
  7. Suda, s.v. Φερεκράτης.
  8. Platon, Protagora, 327d.
  9. The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Pherecrates.
  10. Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, s.v. κραπαταλός, ὁ.
  11. William Smith (ur.), loc. cit.