Kerkopi

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Kerkopi (grč. Κέρκωπες, plural od Κέρκωψ) su u grčkoj mitologiji bili braća, par ljudi nalik majmunima, lopovi koji su ojadili zemlju Lidiju u Anatoliji.[1]

Etimologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Njihovo ime znači "lica s perčinima".[2]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Bili su sinovi Okeanide Teje, koja ih je savetovala da se čuvaju junaka Melampiga. Prevod ovog imena je "crnoguzi". Pri tome ih je majka nazvala "beloguzima" i taj atribut je označavao pohlepnog čoveka, kukavicu i prostaka, jer su braća bila poznata po svojim prevarama i lažima. Međutim, oni nisu shvatili reči svoje majke sve dok nisu sreli Herakla. Herakle je spavao pokraj puta blizu Efesa ili Termopila (gde se nalazila tzv. stena "Crna zadnjica", mada je grad Kerkopija, zborno mesto ovih bića bio u Aziji) i oni su pokušali da mu ukradu oružje. Tom prilikom su se pretvorili u zunzare. Međutim, nalovio ih je i naterao da povrate svoj lik. Onda ih je vezao i prebacio preko ramena, tako da su iza njegovih leđa visili naopačke. Tada su ugledali njegovu zadnjicu koju lavlja koža nije pokrivala i shvatili da je on taj "crnoguzi". Zadljica mu je bila izgorela od Sunca ili od daha Kaka ili kritskog bika. Tada su počeli da se smeju i zbijaju šale, pa su razveselili i samog Herakla, koga su uspeli da nagovore da ih pusti. Nastavili su sa svojim podvalama i krađama, sve dok nisu navukli Zevsov gnev koji ih je okamenio ili pretvorio u majmune. U ovom drugom slučaju, Zevs je njima naselio ostrva koja zatvaraju Napuljski zaliv i koja su dobila naziv Pitekuze (Ostrva majmuna).[3][2]

Pominjali su ih Apolodor, Diodor, Herodot i Ovidije u "Metamorfozama".[4] Njihov broj je najčešće dva, ali im se imena razlikuju kod različitih autora; Olen[3] (ili Ol[2]) i Euribat, Sil i Tribal, Pasal i Aklemon (ili Akmon), Andul ili Kandul i Atlant, ali je Diodor pominjao da ih je bilo veliki broj.[5] U tom slučaju, Herakle je neke ubio, a neke predao Omfali.[3]

Tumačenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Smatrani su zlodusima koji su donosili varljive i zlosutne snove, a mogli su se oterati prizivanjem Herakla, koji je imao vlast nad morama. Najpre su bili predstavljani kao jednostavni duhovi (cercops), ali su kasnije u umetnosti predstavljani kao majmuni (cercopithecoi), najverovatnije jer se Herakle dovodio u vezu sa Gibraltarom, gde se prema predanju, nalazio jedan njegov stub, a iz tih krajeva su Kartaginjani trgovci donosili majmune kao kućne ljubimce grčkim i rimskim damama. Izgleda da su majmuni bili česti na ostrvima koje su Grci nazivali Pitekuze, a čije ime podseća na reč pithoi, što znači "vrčevi", koji su se na tim ostrvima proizvodili.[2]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. theoi.com: Kerkopes, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
  3. 3,0 3,1 3,2 Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
  4. Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Cerambus to Clytodora
  5. Greek Myth Index: Cercopes, Pristupljeno 9. 4. 2013.