Stanislav II

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Stanislav II Avgust Ponjatovski

Stanislav Avgust Ponjatovski
Stanislav Avgust Ponjatovski

Datum rođenja 17. januar 1732.
Mesto rođenja Volčin (Poljsko-litvanska unija)
Datum smrti 12. februar 1798.
Mesto smrti Sankt Peterburg (Ruska Imperija)
Poreklo i porodica

Stanislav II Avgust Ponjatovski (polj. Stanisław August Poniatowski; Volčin, 17. januar 1732Sankt Peterburg, 12. februar 1798) je bio poslednji poljski kralj. Tokom svoje vladavine (1764—1795) je bio prisiljen na tri deobe Poljske 1772, 1793. i 1795. godine. Abdicirao je nakon potpisivanja treće deobe.

Ljubavnik Katarine Velike[uredi - уреди | uredi izvor]

Stanislav Avgust Ponjatovski, poslednji izabrani kralj Poljske i Litvanije
Otmica kralja Stanislava Avgusta, 1771.

Rođen je u Volčinu u današnjoj Poljskoj. Do 1752. postao je poslanik u sejmu. Privlačio je pažnju svojim govorništvom. Za njegovu karijeru su najviše zaslužni njegovi ujaci Čartoriski, koji su ga 1755. poslali u Sankt Peterburg u pratnji britanskog ambasadora. Tamo je uz pomoć ruskog kancelara dobio akreditaciju na ruskom dvoru kao ambasador Saksonije. Uz pomoć britanskog ambasadora upoznao se sa Katarinom Velikom, koja je tada imala 26 godina i još nije bila na vlasti. Stanislav je privukao pažnju Katarine Velike, koja je tada ostavila sve ostale ljubavnike.

Kralj Poljske[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle smrti Avgusta III od Poljske usledio je državni udar, koji je izvela porodica Čartoriski uz pomoć ruske vojske. Već 7. septembra 1764. Stanislav Avgust je izabran za kralja Poljske i Litvanije. Krunisan je u Varšavi 25. novembra 1764. godine. Njegovi ujaci Čartoriski imali su drugačije želje da jedan drugi njihov nećak bude kralj, ali kad je Stanislav postao kralj nisu pravili probleme.

Poljska se u to vreme nalazila pod veoma snažnim uticajem svojih suseda Rusije i Pruske. Rusija je kontrolisala veliki deo poljskog plemstva. Stanislav je započeo neke ekonomske reforme. Podržavao je reformski program svojih ujaka do 1766, kada se zavadio sa njima. Svojim reformama je poništio dejstvo liberum veta, po kome bi svaki poslanik mogao blokirati odluke sejma. Jedan deo šljahte je bio nezadovoljan ukidanjem liberum veta i uz pomoć Rusije i Pruske se nadao promeni.

Rat i prva podela Poljske[uredi - уреди | uredi izvor]

Ruski ambasador u Varšavi Nikolaj Repnin je imao veliku moć, pa je Rusiji sklona šljahta prisilila sejm na donošenje Repninovog ustava 1767. godine. Pre toga poteza zarobili su i proterali protivnike ustava. Na tom zasedanju odluke se nisu donosile načelo, liberum veta nego konfederalnim načelom većine. Repninovim ustavom poništili su kraljeve reforme i vratili se starom principu liberum veta. Vraćene su verske slobode za pravoslavne i protestante. Konzervativni deo šljahte i katolička crkva su ustali. Osnovali su konfederaciju iz Bara i započeli su rat sa Rusijom, koji je trajao od 1768. do 1772. godine. Kralj je ratovao na strani Rusa protiv konfederacije iz Bara. Kralja su proglasili svrgnutim. Kralj je imao nameru da se se nagodi sa konfederacijom, jer su na bojnom polju bili veoma uspešni. Konfederacija iz Bara je u početku uspešno ratovala uz podršku dela evropskih sila sve dok nisu 1771. kidnapovali samog kralja. Kralja su pustili nakon nekoliko dana. Kralj se nakon toga potpuno okreće ruskoj frakciji, a konfederacija gubi svu evropsku podršku. Posle toga izvršena je Prva podela Poljske 1772. godine. Kralj Stanislav je protestovao zbog te podele, ali bio je nemoćan da je spreči. Poljska je izgubila 30% teritorije. Velike sile su prisilili poslanike sejma 1773. da ratifikuju odluku o podeli Poljske.

Druga i treća podela Poljske[uredi - уреди | uredi izvor]

Za vreme sejma od 1788. do 1792, kralj je uspeo da u vlast ubaci mnogo reformatora i uz pomoć njih usvojen je majski ustav 1791. godine. Novim ustavom odvojena je zakonodavna, izvršna i sudska vlast i eliminisane su mnoge zloupotrebe Repninovog ustava. Ukinut je i liberum veto. Protiv kralja je istupio proruski deo najbogatije šljahte, magnati, koji su se zalagali za poljske zlatne slobode. Osnovali su konfederaciju iz Targovice i započeli su rat. Rusija im se pridružila. Tako je započeo Rusko-poljski rat 1792. godine. Rat je završio Drugom podelom Poljske 1793. godine.

Posle konačne treće podele Poljske 1795, Stanislav II Avgust Ponjatovski je bio prisiljen da abdicira. Živeo je u Sankt Peterburgu od relativno male penzije koju je dobijao od Katarine Velike i umro je 1798. jako zadužen.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Jan Kibinski, Recollections of the Times of Stanislaw Augustus (in Polish), Krakow, 1899.
  • Mémoires secrets et inédits de Stanislas Auguste, Leipzig, 1862.
  • Stanislaw and Prince Joseph Poniatowski in the Light of Their Private Correspondence, in French, edited in Polish by Bronislaw Dembinski, L'viv, 1904.
  • R.N. Bain, The Last King of Poland and His Contemporaries, 1909.
  • Adam Zamoyski, The Polish Way: a Thousand-Year History of the Poles and Their Culture, New York, Hippocrene Books, 1994.
  • Adam Zamoyski, Last King of Poland, New York, Hippocrene Books, 1997.
  • Poniatowski's diaries and letters, held for many years in the Russian ministry of foreign affairs, appeared in the January 1908 Vestnik Evropy [News of Europe].

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]