Dragutin Dimitrijević Apis – razlika između verzija
oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
||
| Red 23: | Red 23: | ||
Bio je u [[Makedonija|Makedoniji]] kraće vreme, a po povratku vršio je dužnost pomoćnika načelnika štaba Drinske divizije [[1908]]. Još za vreme svog boravka na jugu Srbije, Apis se priključio tajnom komitetu koji je tada već bio stvoren sa ciljem da se odupre bugarskim pretenzijama. U isto vreme, postao je član [[Četnici|Četničkog]] udruženja sa sedištem u [[Skoplje|Skoplju]] i [[Kumanovo|Kumanovu]], a sa ciljem oslobađanja Stare Srbije i Makedonije od Turaka. U tom cilju, imajući informacije od drugova Vojina Popovića-Vuka, Vojislava Tankosića i drugih da su Turci u tim krajevima oslabljeni poveo je akciju među političarima o sklapanju saveza sa Bugarskom i Grčkom za konačno oslobođenje od Turaka. |
Bio je u [[Makedonija|Makedoniji]] kraće vreme, a po povratku vršio je dužnost pomoćnika načelnika štaba Drinske divizije [[1908]]. Još za vreme svog boravka na jugu Srbije, Apis se priključio tajnom komitetu koji je tada već bio stvoren sa ciljem da se odupre bugarskim pretenzijama. U isto vreme, postao je član [[Četnici|Četničkog]] udruženja sa sedištem u [[Skoplje|Skoplju]] i [[Kumanovo|Kumanovu]], a sa ciljem oslobađanja Stare Srbije i Makedonije od Turaka. U tom cilju, imajući informacije od drugova Vojina Popovića-Vuka, Vojislava Tankosića i drugih da su Turci u tim krajevima oslabljeni poveo je akciju među političarima o sklapanju saveza sa Bugarskom i Grčkom za konačno oslobođenje od Turaka. |
||
[[1911]]. sa svojim drugovima osnovao je tajno udruženje [[Crna ruka|Ujedinjenje ili smrt]], poznato pod imenom [[Crna ruka]]. Za vreme boravka na jugu, neposredno pred početak Balkanskih ratova, gde je boravio kako bi ubedio albanska plemena da ne napadaju srpsku vojsku kada se ona bude sukobila sa turkom, bio je otrovan, najverovatnije mlekom, usled čega je dobio teško trovanje krvi i jedva preživeo. Morao je biti vraćen u |
[[1911]]. sa svojim drugovima osnovao je tajno udruženje [[Crna ruka|Ujedinjenje ili smrt]], poznato pod imenom [[Crna ruka]]. Za vreme boravka na jugu, neposredno pred početak Balkanskih ratova, gde je boravio kako bi ubedio albanska plemena da ne napadaju srpsku vojsku kada se ona bude sukobila sa turkom, bio je otrovan, najverovatnije mlekom, usled čega je dobio teško trovanje krvi i jedva preživeo. Morao je biti vraćen u Beograd, a potom prebačen na lečenje u Berlin, zbog čega nije mogao učestvovati u [[Balkanski ratovi|balkanskom ratu]]. Nemogućnost učestvovanja u Balkanskim ratovima Apis je smatrao za svoju najveću nesreću u životu. Kao šef obavještajnog odeljenja Ratnog ministarstva Dimitrijević je uspostavio kontakte sa istomišljenicima iz mnogih krajeva. |
||
U [[Prvi svjetski rat|I svetskom ratu]] je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije. |
U [[Prvi svjetski rat|I svetskom ratu]] je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije. |
||
Verzija na datum 5 decembar 2018 u 13:44
Dragutin Dimitrijević Apis bio je generalštabni pukovnik vojske Kraljevine Srbije. Rođen je 5. avgusta 1876. u Beogradu, a na osnovu presude vojnog suda streljan je 14. juna 1917. u Solunu.
Bio je član Vrhovne centralne uprave tajne zavereničke organizacije "Ujedinjenje ili smrt", poznato kao Crna ruka. U I svetskom ratu bio je šef vojne obaveštajne službe, načelnik štaba Užičke vojske, Timočke vojske a na Solunskom frontu pomoćnik načelnika štaba 3. armije.[1]
Zbog neslaganja sa politikom princa Aleksandra,a verovatno i zbog pregovora o separatnom miru koje je Austrougarska vodila sa Francuskom gde je kao uslov između ostalog tražila da Srbija uništi sve pokrete za koje je smatrala da su podrivali njen suverenitet, protiv njega je poveden Solunski proces na kojem je osuđen na smrt i streljan. Razlog za pokretanje procesa bio je navodno organizovanje atentata na regenta Aleksandra. Na ponovljenom procesu 1953. godine dokazalo se da se atentat nije ni desio, zbog čega su svi osuđeni rehabilitovani.[2] [3]
Biografija
Rođen je 5. avgusta 1876. u Beogradu. Rano je ostao siroče. Nakon toga, brigu o njemu preuzima njegova sestra i njen suprug. Završava Osnovnu Školu u Nišu, a nižu školu gimnazije u Beogradu(prva beogradska gimnazija). Nakon školovanja upisao je nižu školu Vojne akademije i završio je 1896. kao šesti u klasi. Bio je na službi u 7.pešadijskom puku u Beogradu gde je proizveden u čin potporučnika.
Septembra 1898. upisao je višu školu Vojne akademije za generalštabne oficire. U čin pešadijskog poručnika proizveden je avgusta 1899.Govorio je i služio se nemačkim, francuskim i ruskim jezikom.[4]
Nikada se nije oženio iako je imao mnogo prilika za to, stavljajući državne obaveze ispred privatnog života. Živeo je u porodici svoje sestre i zeta u njihovoj kući, a za sebe nije stekao nikakvo materijalno bogatstvo. Sve što je svojim testamentom imao da podeli bili su dva konja, džepni sat i nešto konzervi i duvana.[5]
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović.
U noći 29. maja poveo je zaverenike iz Oficirskog Doma u dvor, gde je za vreme traženja kralja i kraljice, teško ranjen s tri metka u grudi. Zahvaljujući svojoj snažnoj prirodi, Dimitrijević je prebolio te rane, a njegov uticaj na oficire i poslove u vojsci stalno je rastao.
Godine 1905.položio je ispit za Generalštab i otputovao na vojne studije u Berlinu. Po povratku u zemlju, dodeljen je generalštabnom odeljenju Ministarstva Vojnog, i služio je u njemu od septembra 1906. do marta 1907.
Bio je u Makedoniji kraće vreme, a po povratku vršio je dužnost pomoćnika načelnika štaba Drinske divizije 1908. Još za vreme svog boravka na jugu Srbije, Apis se priključio tajnom komitetu koji je tada već bio stvoren sa ciljem da se odupre bugarskim pretenzijama. U isto vreme, postao je član Četničkog udruženja sa sedištem u Skoplju i Kumanovu, a sa ciljem oslobađanja Stare Srbije i Makedonije od Turaka. U tom cilju, imajući informacije od drugova Vojina Popovića-Vuka, Vojislava Tankosića i drugih da su Turci u tim krajevima oslabljeni poveo je akciju među političarima o sklapanju saveza sa Bugarskom i Grčkom za konačno oslobođenje od Turaka.
1911. sa svojim drugovima osnovao je tajno udruženje Ujedinjenje ili smrt, poznato pod imenom Crna ruka. Za vreme boravka na jugu, neposredno pred početak Balkanskih ratova, gde je boravio kako bi ubedio albanska plemena da ne napadaju srpsku vojsku kada se ona bude sukobila sa turkom, bio je otrovan, najverovatnije mlekom, usled čega je dobio teško trovanje krvi i jedva preživeo. Morao je biti vraćen u Beograd, a potom prebačen na lečenje u Berlin, zbog čega nije mogao učestvovati u balkanskom ratu. Nemogućnost učestvovanja u Balkanskim ratovima Apis je smatrao za svoju najveću nesreću u životu. Kao šef obavještajnog odeljenja Ratnog ministarstva Dimitrijević je uspostavio kontakte sa istomišljenicima iz mnogih krajeva.
U I svetskom ratu je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije.
Imajući informacije 1915. da se Bugarska sprema za mobilizaciju predlagao je napad na nju pre nego što se potpuno mobilišu. Vrhovna komanda se složila sa ovim predlogom ali ne i vlada Srbije. Timočka vojska je od oktobra 1915.bila u stalnom povlačenju i neprekidnim borbama. Imala je zadatak da se u Skoplju spoji sa saveznicima ali fo toga nije došlo jer su se Francuzi povukli. Timočka vojska se prebacuje pravcem Uroševac- Suva Reka- Prizren- Bicane- Ljum Kula- Piškopeja- Struga- Elbasan- Tirana sve vreme štiteći odstupnicu celoj srpskoj vojsci u povlačenju kroz Albaniju od severa prema jugu. Pukovnik Apis je bio poslednji srpski oficir koji je naoustio Drač pošto ga je predao italijanskim trupama. Nakon reorganizacije srpske vojske na Krfu postavljen je za pomoćnika načelnika štaba treće armije čija Drinska divizija sa Dobrovoljačkim odredom Vojvode Vuka zauzima Kajmakčalan.[6]
Apis je u decembru 1916. uhapšen na solunskom frontu kao član tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt. Optužnica ga je teretila za "prevratničko djelovanje" s političkim ciljem u samoj zemlji. Pored toga u tužbi se navodilo, da je prikrivao Rada Malobabića i Muhameda Mehmedbašića, koji su bili optuženi istom tužbom, i da su 29. avgusta 1916. izvršili atentant na prestolonasljednika regenta Aleksandra, kada se automobilom vozio iz Ostrova u svoj logor. Proces je vođen u Solunu pred vojnim sudom za oficire. Presudom od 23. avgusta 1916 Dimitrijević je osuđen na smrt, a streljan je 14. juna 1917. u Solunskom polju zajedno s artiljerijskim majorom Ljubom Vulovićem i Radom Malobabićem.
Na obnovljenom sudskom procesu 1953. u Beogradu, sve presude Višeg vojnog suda u Solunu su poništene, a svi osuđenici rehabilitovani, među kojima i sam Dragutin Dimitrijević Apis.
Odlikovanja
Odlikovan:
- Ordenom "Petar Mrkonjić"
- Ordenom srpske krune I, II i III reda
- Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima I, II i III reda.
- Ordenom "Miloš Obilić"
- Ordenom Belog orla I i II reda.
Literatura
- Narodna enciklopedija (1927. godine), članak Miomira Milenovića, urednika Politike
- Dušan Savković, Apis
- Dejvid Mekenzi, Kruna srpske diplomatije (NIN, 16/06/05)
- Arčibald Rajs, Čujte Srbi
- Grupa autora, Vojni Leksikon, Vojnoizdavački Zavod, 1981
- Milan Ž.Živanović, Pukovnik Apis, Solunski proces, hiljadu devesto sedamnaeste, Beograd, 1955.
- Валентин Пикуль,Честь имею!,Москва,1992.
Izvori
- ↑ Димитријевић Дрaгутин – АПИС
- ↑ Milan Živanović, Pukovnik Apis, Solunski proces 1917
- ↑ Димитријевић Дрaгутин – АПИС
- ↑ Živanović
- ↑ Živanović
- ↑ Živanović
