Anastasije II

Za istoimenog papu, vidite članak Anastazije II (papa).

Anastasije II
Portret Anastasija II na zlatniku uz natpis koji beleži carevo puno ime Artemije Anastasije (APTEMIUS ANASTASIUS).
Datum smrti	1. jun 719.
Mesto smrti	Carigrad (Vizantija)
Poreklo
Porodica

Anastasije II (grč: Αναστάσιος Β΄, umro 1. juna 719. godine) bio je vizantijski car od 713. do 715. godine. Posle pada sa vlasti pokušao je da 719. uzurpira carsku krunu, ali je car Lav III Isavrijanac naredio njegovo pogubljenje.

Anastasije je rođen kao Artemije i u Carigradu je vršio dužnost starešine carske kancelarije (protasekretis). Kada se vojska iz teme Opsikion pobunila protiv cara Filipika, Artemije je uzdignut na carski presto. Prilikom krunisanja 4. juna 713. dobio je ime Anastasije, najverovatnije po uzoru na cara Anastasija I (491-518) koji je takođe došao na vlast kao predstavnik dvorske administracije posle niza vojničkih careva.

Prve Anastasijeve mese bile su da odbaci monotelitsku politiku svog prethodnika i ponovo potvrdi zaključke Šestog vaseljenskog sabora. Carigradski patrijarh Jovan IV je najposle smenjen 715. i na njegovo mesto je doveden German I.

Kada je abasidski vojskovođa Maslama opljačkao maloazijsku oblast Galatiju 714. godine, Anastasije II je poslao u Damask poslanstvo da pokuša da zaključi mir sa kalifom Validom I. Diplomate su se vratile bez diplomatskog sporazuma, ali sa izveštajem o opsežnim ratnim pripremama u Siriji, na šta je car brže-bolje počeo da priprema Konstantinopolj za novu opsadu. Anastasije je obnovio carigradske zidine, naročito one koje su branile grad sa mora, postavio je razne ratne sprave i počeo da puni prestoničke ambare žitom. Takođe, naredio je svima onima koji nisu mogli da obezbede prikupljanje trogodišnjih ličnih zaliha hrane da napuste grad. Car je takođe postavio i najsposobnije ljude na čelo tema tako da je njegovom zaslugom Lav Isavrijanac, budući Lav III, postao strateg teme Anatolikon. Anastasije je zatim 715. poslao novoobnovljenu vizantijsku flotu u Fenikiju da unište rezerve drvene građe od koje su Arapi gradili svoje brodove. Međutim, kada su vojnici iz teme Opsikion stigli na Rodos, zborno mesto vizantijske vojske određene za pohod, došlo je do pobune u toku koje je za cara izvikan lokalni sakupljač poreza Teodosije III. Pobunjenici su zatim krenuli na Carigrad i Anastasije je posle šest meseci borbe bio prisiljen da abdicira i primi monaški zavet samo da bi nakon toga bio prognan u Solun.

Borbe oko prestola su nastavljene i dalje tako da je Teodosija smenio strateg Anatolikona Lav Isavrijanac. Kada je odbio drugu arapsku opsadu Carigrada 718. godine Lav se suočio sa novom uzurpacijom. Anastasije je uz pomoć lokalnog namesnika Nikite Ksilinta zadobio podršku teme Opsikion i bugarskog kana Tervela. Na čelu bugarske vojske Anastasije je 719. ponovo krenuo na Carigrad. Tervel se ipak predomislio i zatim predao Anastasija Lavu koji ga je ubrzo pogubio. Anastasijevoj udovici Irini bilo je ipak dozvoljeno da ga sahrani u carskom mauzoleju pri Crkvi sv. Apostola.

Literatura

• G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1997 (više izdanja), 163-4.
• Oksfordska istorija Vizantije, Priredio Siril Mango, Beograd 2004, 155-157.
• The Oxford Dictionary of Byzantium, I-III, ed. A.P. Kazdhan, New York-Oxford 1991, 87.

Prethodnik: Filipik

Vizantijski carevi (713 - 715)

Nasljednik: Teodosije III