Položaj LGBT osoba u Španiji
| Prava | |
| Legalizacija |  - od 1979.
|
| Antidiskriminacioni zakoni |
|
| Uzrast seksualne saglasnosti | - od 1979
|
| Brak | - od 2005.
|
| Istopolna zajednica |
|
| Usvajanje |
|
| In vitro fertilizacija za lezbejke |
|
| Vojska |
|
| Rodni identitet | - od 1997
|
| LGBT u Španiji | |
| Organizacije | FELGTB, COGAM, CGL, COLEGAS |
| Mediji | Zero, Páginas Rosadas, Shangay Express |
| Događaji | Madrid Gay Pride, Bearcelona, Gala Drag Queen, Ibiza Gay Pride, Pride Barcelona... (vidi dalje) |
| Gej kvartovi | Gaixample, Torremolinos, Chueca |
| Istaknute osobe | Jerónimo Saavedra, Lorca, Saornil, Benavente, Almodóvar, Amenábar |
 LGBT portal
| |
Španija je jedna od država sa najprogresivnijim zakonima kada je u pitanju zaštita prava LGBT osoba. Godine 2005. španski Parlament je doneo zakon o istopolnim brakovima, koji, takođe, predviđa i usvajanje dece od strane venčanih gej i lezbejskih parova.
Španija je 2006. godine usvojila i jedan od najsavremenijih zakona u svetu koji štiti prava transžena i transmuškaraca. Zakonom se odobrava zakonska promena zvaničnog pola i imena, bez obavljene ili zakazane operacije korekcije pola.
Homoseksualnost je bila ilegalna u vreme Frankove diktature i zakoni su je tretirali kao društvenu opasnost [1]. Zakon kaže da preduzete mere u slučaju homoseksualnosti „nisu kazne, već mere sigurnosti sa dve preventivne svrhe, sa svrhom kolektivnog garanta i sa težnjom da se koriguju oni subjekti koji su pali na najniži nivo moralnosti. Ovaj zakon nema nameru da kažnjava, već da ispravi i preobrati. “. Zakon se, međutim, primenjuvao čisto punitivno i arbitrarno: policija bi često koristila ovaj zakon za obračunavanje sa političkim disidentima. Zakon je ukinut 1979. godine.
Policija je slala homoseksualne osobe, uglavnom gejeve, u posebne zatvore, tzv. „galerije invertita“ (galerías de invertidos). Ovo je bila uobičajena praksa do 1975. godine, kada je Frankov režim predao vast sadašnjoj demokratiji. Politički aktivisti nisu obraćali pažnju na gej zatvorenike, kao na druge „tradicionalnije“ političke zatvorenike. LGBT aktivisti i danas ističu da gej zatvorenici nikada nisu primili odštetu[2].
Ipak, već tokom 1960-ih u pritajena LGBT scena počinje da se javlja u Barceloni, kao i na Ibizi i Sitgesu, i danas vrlo popularnim gej turističkim mestima. Stav prema LGBT osobama u celoj Španiji počinje da se menja po odlasku Franka i ustanovljenju demokratije. Tome je znatno doprineo pokret poznat pod nazivom La movida, čiji najpoznatiji predstavnik van Španije jeste Pedro Almodóvar. Ovaj pokret, zajedno sa LGBT pokretom bio je značajan faktor u stvaranju današnjeg španskog društva, koje je jedno od najtolerantnijih.
Ustavne promene 1978. godine doprinele su liberalizaciji španskog društva. Katolička crkva je, recimo, prestala da bude državna religija i Španija je postala sekularna država, oslobađajući se polako konzervativnog uticaja crkve.
Na izborima 1996. socijalistička partija gubi većinu. U dva naredna mandata, koja dobija Narodnjačka stranka, iako se prava koja su garantovana LGBT osobama ne umanjuju, sprečava se dalji napredak u poštovanju ljudskih prava LGBT osoba.
Godine 2004. socijalisti ponovo dobijaju većinu i obrazuju vladu. Jedno od predizbornih obećanja premijera Zapatera bila je legalizacija istopolnih brakova. Svoj program vlada je ispunila 2005. godine izglasavajući zakon o istopolnim brakovima, čime je Španija postala treća država u svetu koja je potpuo izjednačila prava heteroseksualnih i istopolnih venčanih parova.
Zakon o istopolnim brakovima, zvanično „Ley 13/2005“, konačno je izglasan 30. juna, 2005., a stupio je na snagu 3. jula. Zakon odbrava usvajanje dece venčanim lezbejskim, odnosno gej parovima, čime je Španija stavljena u red zemalja sa najprogresivnijim zakonima koji štite prava LGBT osoba.
Pored zakona o istopolnim brakovima, Španija je donela i amandman na zakon o veštačkoj oplodnji, kojim se omogućuje da, bez posebnog postupka, partnerka biološke majke u lezbejskom braku bude priznata za komajku.
Novembra 2006. godine, parlament je doneo zakon koji dozvoljava transeksualnim osobama da promene zakonski pol i ime bez obavljene operacije[3].
U poslednjih par decenija desila se velika promena u društvu u smeru prihvatanja gejeva, lezbejki, biseksualnih, transrodnih i transeksualnih osoba. Pozitivna klima prema LGBT osobama je prisutna pre svega u velikim gradovima (Madrid, Barcelona, Valencia, Sevilla, Málaga, Santa Cruz de Tenerife, las Palmas de Gran Canaria, Cádiz...), dok se u malim i ruralnim mestima ljudi i dalje konzervativnije osećaju prema ovim pitanjima. Veliki napredak društva u prihvatanju LGBT osoba može se primetiti i u činjenici da se znatan broj poznatih ličnosti javno outovao.
Mesta poput Ibize, Sitgesa, Barcelone i dr. su vrlo atraktivne gej turističke destinacije.
- Sitges
- Chueca (Madrid)
- Eixample (Barcelona) – popularno nazvan „Gaixample“.
- Playa del Inglés na Gran Canaria.
- Colegas - Federación Española de Asociaciones de Lesbianas, Gays, Bisexuales y Transexuales[1] Arhivirano 2009-05-10 na Wayback Machine-u (Španska federacija organizacija gejeva, lezbejki, biseksualnih i transeksualnih osoba)
- FELGT - Federación Estatal Española de Lesbianas, Gays, Transexuales y bisexuals[2] (Španska nacionalna organizacija lezbejki, gejeva, transeksualnih i biseksualnih osoba)
- Cogam - Colectivo de Gays y Lesbianas de Madrid[3] (Udruženje gejeva i lezbejki Madrida).
- „LEY 13/2005” (španski). Boletín Oficial del Estado. 2.7.2005. Pristupljeno 25.1.2007.
- ↑ „Ley de vagos y maleantes” (španski) (.tif). 1954.. Pristupljeno 25.1.2007.
- ↑ Arturo Arnalte. „Represión homosexual en el franquismo” (španski). LA HOMOSEXUALIDAD EN EL FRANQUISMO. Cuando el vicio se quitaba con hambre y palos. Arhivirano iz originala na datum 2007-02-12. Pristupljeno 25.1.2007.
- ↑ „Spanish lawmakers approve bill to let transsexuals change gender without surgery”. Advocate.com. 9.11.2006.. Pristupljeno 25.1.2007.
