Il (mitologija)
Il (grč. Ίλος [Ílos] — Ilos, lat. Ilus — Ilus) ime je nekoliko ličnosti u grčkoj mitologiji koje su na neki način povezane s drevnom Trojom.
Il je bio sin Dardana i Bateje, kćerke Teukrove.[1] Umro je bez potomaka i kraljevstvo ostavio svom bratu, Erihtoniju.[2] Homer spominje da se Ilov grob nalazio u trojanskoj ravnici.[3]
Il je bio sin Trosa i Kaliroje te, s očeve strane, unuk Erihtonijev i, s majčine, unuk Dardanov.[4][5] Bio je brat Asarkov, Ganimedov i Kleopatrin, a supruga mu je bila Euridika, kći Adrastova, koja mu je rodila Laomedonta, pa je tako Il bio Prijamov deda.[6][7] Il je smatran osnivačem Iliona (Troje). Još kao mladić otišao je u Frigiju da bi učestvovao u takmičenjima koja je priredio tamošnji kralj. Pošto je pobedio u rvanju, kao nagradu je dobio pedeset mladića i pedeset devojaka, a kralj mu je, po nalogu proročišta, tom prilikom dodelio i jednu šarenu kravu i poručio mu da treba da osnuje novi grad na mestu gde se ta krava zaustavi i legne. Il je sledio kravu sve dok ona nije legla na jednom mestu u podnožju frigijskog brda Ate.[8][9][10] Tu je Il podigao Ilion, a zatim se pomilio Zevsu da mu pošalje neko znamenje po kojem će znati da je odabrao pravo mesto.[11] Sledećeg jutra Il je ispred svog šatora pronašao paladion, kip visok tri lakta, sa skupljenim nogama, koji u desnoj ruci drži koplje, a u levoj preslicu i vreteno. Potom je Il tu podigao hram Paladi Ateni, u koji je smestio kip.[12] Kad je kasnije jednom prilikom u hramu izbio požar, Il je spasio paladion od vatre, ali je oslepeo pri pogledu na kip, koji nijedan smrtnik nije smeo videti. Ipak, na njegove usrdne molbe Atena mu je vratila vid, jer te svetogrđe počinio u krajnjoj nuždi.[13] O njegovom kasnijem životu ne zna se mnogo.[11] Pričalo se da je proterao Tantala ili Pelopa zbog otmice njegovog brata Ganimeda.[14][15] Ilov grob pokazivan je u trojanskoj ravnici.[16][17]
Il je bio sin Mermera (sr) te unuk Jasona i Medeje. Vladao je gradom Efirom u Elidi, blizu Olimpije,[18] i posedovao je neki poguban otrov.[19] Kad mu je došao Odisej da od njega uzme otrov za svoje strele, Il mu ga je odbio dati plašeći se osvete bogova.[20]
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Ilus (1) sfn error: multiple targets (3×): CITEREFSchmitz1867 (help)
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 12, 2.
- ↑ Homer, Ilijada, X, 415; XI, 372.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Ilus (2) sfn error: multiple targets (3×): CITEREFSchmitz1867 (help)
- ↑ Homer, Ilijada, XI, 379.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 1, 1, 2, 3
- ↑ Homer, Ilijada, XX, 232 sqq.
- ↑ Stefan Bizantinac, s.v. Ἴλιον.
- ↑ Hesihije iz Aleksandrije, s v. Ἀτιόλοφος.
- ↑ Jovan Ceces, komentar uz Likofrona, 29, koji daje nešto drugačiju verziju mita.
- ↑ 11,0 11,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Il (1)
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 12, 3.
- ↑ Plutarh, Parallela minora, 17.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 22, 4.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 74, 4.
- ↑ Homer, Ilijada, XI, 166; XXIV, 349.
- ↑ Teokrit, Idile, XI, 75.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Ilus (3) sfn error: multiple targets (3×): CITEREFSchmitz1867 (help)
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Il (2)
- ↑ Homer, Odiseja, I, 259; II, 328.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Ilus (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Schmitz, Leonhard (1867), „Ilus (2)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Schmitz, Leonhard (1867), „Ilus (3)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.