Hesihije iz Aleksandrije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Početak obrade reči na slovo π, detalj iz rukopisa Marc. Gr. 622.

Hesihije iz Aleksandrije (starogrčki: Ἡσύχιος ὁ Ἀλεξανδρεύς) bio je grčki gramatičar koji je verovatno živeo u 5. veku nove ere.[1] Napisao je zbornik pod naslovom Alfabetski rečnik svih reči (Συναγωγὴ πασῶν λέξεων κατὰ στοιχεῖον), sa više od 50.000 odrednica, u kojem je objašnjavao naročite i neobične reči i dijalekatske izraze koji se nalazi u delima raznih starogrčkih pisaca.[2] To delo najobimniji sačuvani rečnik neobičnih i retkih grčkih reči koji je došao do nas, a sačuvan je u jednom jedinom rukopisu iz 15. veka, koji je dosta oštećen, a na mnogim mestima je i interpoliran, pa i uništen, i to zahvaljujući dodacima i drugim beleškama koje je uneo njegov prvi priređivač, Marko Muzuro.[1]

Ispred samog Rečnika nalazi se pismo koje Hesihije upućuje svom prijatelju Eulogiju. U tom pismu autor objašnjava raspored građe u Rečniku te navodi da je Rečnik sastavio na temelju starijih specijalizovanih rečnika, prvenstveno Diogenijanovog (čiji je rečnik, zapravo, i sam predstavljao izvod iz još starijeg dela Pamfilovog), a zatim i onih koje su sastavili Aristarh iz Samotrake, Heliodor (1. vek pne.), Apion iz Aleksandrije, Apolonije (sin Arhibija, učenika Apionovog) te Elije Herodijan. Čini se da objašnjenje nekoliko poslovica, koje su takođe uključeno, potiče od samog Hesihija.[1] S druge strane, Richard Bentley je dosta uverljivo pokazao da biblijske glose predstavljaju kasnije interpolacije, a Hesihije možda uopšte nije ni bio hrišćanin.[3] Za aticizme i latinizme, pak, uglavnom se drži da potiču od Hesihija.[1]

Kako i sam Hesihije kaže, izvorni je rečnik uključivao i popis izvora iz kojih su uzete retke reči i izrazi, no tog je popisa nestalo kad je ceo rečnik značajno skraćen, premda i danas ostaje obiman. On je značajan i zato što često čuva ispravno čitanje koje je u postojećim rukopisima u međuvremenu zamenjeno nekim lakšim sinonimom.[1] Hesihijev je rečnik posebno važan za proučavanje Eshila i Teokrita, kod kojih se nailazi na dosta neobičnih reči, ali i za izučavanje izumrlih jezika i malo poznatih dijalekata, kao što su trački i drevni makedonski, te za rekonstrukciju protoindoevropskog jezika. Mnoge reči zapisane kod Hesihija ne nalaze se ni u jednom sačuvanom starogrčkom tekstu.[3]

Moderno izdanje Rečnika objavljeno je pod pokroviteljstvom Danske kraljevske akademije lepih umetnosti. Uređivanje je započeo Kurt Latte (1. tom objavljen je 1953, a 2. tom posthumno 1966), a dovršili Peter Allan Hansen i Ian C. Cunningham (3. tom 2005, 4. tom 2009).

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Hornblower & Spawforth 2003, s.v. Hesychius.
  2. Đurić 1990, str. 708.
  3. 3,0 3,1 Schmitz 1867, s.v. Hesychius (14).

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]