Dardan (mitologija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Dardan (grč. Δάρδανος [Dárdanos — Dardanos]) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Zevsa i Atlantove kćeri Elektre, jedne od sedam Plejada, te eponimni heroj maloazijskih Dardanaca i osnivač grada Dardanije na planini Idi.[1] Njegov sin Erihtonije smatran je najbogatijim smrtnikom.[2]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Dardan je mitski predak Trojanaca i, preko njih, Rimljana. Važno je praviti razliku između starijeg grčkog predanja i onog kasnijeg, koje se sreće kod rimskih pesnika.[3]

Grčko predanje[uredi - уреди | uredi izvor]

U starijem predanju Dardan je oženjen Hrisom, kćerkom Palantovom, koja mu je u miraz donela paladion i kipove Velikih Bogova i s kojom živi u Arkadiji. Ona mu je rodila dva sina, Ideja i Dimanta, koji su jedno vreme vladali Atlantovim kraljevstvom u Arkadiji, a onda su se razdvojili zbogh velike poplave i gladi koja je onda nastupila. Dimant je ostao u Arkadiji, a Dardan, zajedno sa sinom Idejem (ili, prema drugima, sa Jasionom, polubratom po majci), otišao je na Samotraku, koja se otada zvala Dardanija i na kojoj je utemeljio kult samotračkih Velikih Bogova,[4][5][6] pri čemu tamošnjem narodu nije saopštio imena bogova.[3] Servije dodaje i to da je Dardan na Samotraci uveo Salijevci.[7] Potom su otišli u Frigiju, gde ih je kralj Teukro srdačno dočekao i dao Dardanu jednu oblast na upravu i svoju kćer Bateju za ženu,[8] koja mu je rodila sina Erihtonija i kćerku Ideju.[9] Dardan je u Frigiji hteo da osnuje grad na mestu buduće Troje, ali ga je Apolon upozorio da je to mesto ukleto, pa je Dardan podigao istoimeni grad (Dardan) na obroncima planine Ide. Proročište je Dardanu reklo da će grad biti neosvojiv dok god se sveti miraz njegov supruge bude nalazio u zemlji pod Ateninom zaštitom.[3] Nakon Teukrove smrti Dardan je zavladao celom zemljom, koja je po njemu nazvana Dardanijom,[10] odakle je širio svoju vlast na mnoge maloazijske gradove, a osnivao je i kolonije po Trakiji.[11] Posle Dardanove smrti njegovi su potomci preneli sveti paladij u Troju.[3]

Rimsko predanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema rimskom predanju, Dardan je bio sin Korita, etrurskog kraljevića iz grada Kortone, ili, prema drugoj verziji, sin Zevsa i Koritove supruge.[12] U jednoj bici s Aboriginima Dardan je izgubio kacigu (κόρυς) i, premda je već bio potisnut, poveo je svoje vojnike u novi napad, kako bi povratio svoju kacigu. Odneo je pobedu i mesto bitke nazvao Koritom, današnjom Kortonom. Kasnije je sa bratom Jasionom napustio Etruriju. Dardan je otišao u Frigiju, gde je osnovao dardansko kraljevstvo, a Jasion je otišao na Samotraku, pri čemu su dvojica braće prethodno među sobom podelili penate.[3] Ta sveta znamenja kasnije je Eneja vratio iz Troje u Italiju.[13][14]

U mitu se spominju još četiri druge ličnosti po imenu Dardan.[15][16]

Genealogija[uredi - уреди | uredi izvor]

 
 
 
Zeus/Jupiter
 
Elektra
 
Teukro
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Dardan
 
 
 
Bateja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Il
 
 
Erihtonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Tros
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Il
 
 
 
Asarak
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Laomedont
 
Temista
 
Kapis
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Prijam
 
 
 
Anhiz
 
Afrodita/Venera
 
Latin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kreusa
 
 
 
 
 
Eneja
 
 
 
Lavinija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Askanije
 
 
 
 
 
Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Silvije
 
 
 
Eneja Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Brut Britanski
 
 
Latin Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Alba Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Atis
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kapis
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kapet Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Tiberin Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agripa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Romul Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Aventinus
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Proka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Numitor
 
Amulije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Reja Silvija
 
Ares/Mars
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hersilija
 
Romul
 
Rem
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kraljevi Rima


Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Dardan (1).
  2. Homer, Ilijada, XX, 215 sqq.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Schmitz 1867, s.v. Dardanus (1).
  4. Dionisije Halikarnašanin, Rimske starine, I, 61, I, 62, I, 68, I, 69.
  5. Konon, Povesti, 21.
  6. Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu, III, 167.
  7. Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu, VIII, 285
  8. Dionisije Halikarnašanin, Rimske starine, I, 66.
  9. Pausanija, Opis Helade, III, 15, 3.
  10. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 12, 12.
  11. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 48, 3.
  12. Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu, IX, 10; VII, 207.
  13. Vergilije, Eneida III, 167 sqq; VII, 206 sqq;
  14. Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu, III, 15; VII, 207.
  15. Homer, Ilijada, XX, 460.
  16. Pausanija, Opis Helade, VIII, 24, 2.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]