Laomedont (mitologija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Herakle ubija Laomedonta, predstava na posudi od pečaćene zemlje iz južne Galije, kraj prvog ili početak drugog veka nove ere

Laomedont (starogrčki: Λαομέδων) bio je, u grčkoj mitologiji, kralj Troje, sin Ilov i Euridikin, jedan od Dardanovih potomaka. Za vreme njegove vladavine Troja je izrasla u moćnu državu, koja se prostirala do tračke reke Peneja.[1]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao Laomedontova supruga spominje se više žena ― Strimo (ili Rojo), Plakija, Toja, Zeuksipa ili Leukipa.[2] Laomedont je imao mnoge sinove i kćeri, od kojih su neki stekli veliku slavu ― Prijam, Titon, Lampo, Klitije, Hiketaon i Bukolion.[3] Pseudo-Apolodor spominje i tri Laomedontove kćeri ― Hesionu (ili Tejaniru), Kilu i Astiohu,[4] no drugi izvori umesto njih navode Etilu, Medesikastu i Prokleju.[5][2] Prema Cecesu, Prijama je rodila Leukipa, a Titona Roja ili Strimo, kći Skamandrova.[6] Bukoliona mu je rodila nimfa Kaliba.[4] Diktis Krićanin dodaje i Timeta popisu Laomedontovih sinova.[7]

Zevs je Posejdona i Apolona zbog neke njihove neposlušnosti kaznio time što su dugo godina morali da služe Laomedontu i da njegov grad utvrde bedemima. Oni su poslušno izvršavali Laomedontove naloge, a Apolon je i čuvao njegovu stoku na planini Idi. Međutim, kad su odradili kaznu, Laomedont ih je, umesto da ih nagradi, oterao iz Troje uz pretnju da će ih baciti u okove i pretvoriti u robove.[8] Prema drugoj verziji, Posejdon i Apolon su služili Laomedonta da bi iskušali, a kad ih je ovaj lišio nagrade, Apolon je na Troju poslao kugu, a Posejdon strašnu morsku neman koja je gutala ljude i životinje.[9] Da bi umirio gnev bogova, Laomedont je, po savetu proročišta, morskom čudovištu morao žrtvovati svoju kćer Hesionu. Kad je ona već bila prikovana za hrid, Laomedont je objavio da će njenom oslobodiocu dati svoje božanske konje, koje je Zevs nekada dao Laomedontovom dedi Troju kao naknadu za to što mu je oteo Ganimeda.[2]

Hesionu je tad oslobodio Herakle, koji se upravo vraćao sa svog pohoda protiv Amazonki, no prevrtljivi Laomedont odbio mu je dati obećanu nagradu. Stoga je Herakle došao pred Troju sa šest lađa, osvojio grad i uz Telamonovu pomoć ubio Laomedonta i sve njegove sinove, osim Prijama.[1] Hesiona se udala za Telamona.[2] Laomedontov je grob pokazivan blizu Skejskih vrata i verovalo se da je Troja sigurna sve dok taj grob stoji neokrnjen.[10][11]

Genealogija[uredi - уреди | uredi izvor]

 
 
 
Zeus/Jupiter
 
Elektra
 
Teukro
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Dardan
 
 
 
Bateja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Il
 
 
Erihtonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Troj
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Il
 
 
 
Asarak
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Laomedont
 
Temista
 
Kapis
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Prijam
 
 
 
Anhiz
 
Afrodita/Venera
 
Latin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kreusa
 
 
 
 
 
Eneja
 
 
 
Lavinija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Askanije
 
 
 
 
 
Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Silvije
 
 
 
Eneja Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Brut Britanski
 
 
Latin Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Alba Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Atis
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kapis
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kapet Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Tiberin Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agripa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Romul Silvije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Aventinus
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Proka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Numitor
 
Amulije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Reja Silvija
 
Ares/Mars
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hersilija
 
Romul
 
Rem
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kraljevi Rima


Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]