Heinrich Schliemann

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Heinrich Schliemann
Heinrich Schliemann.jpg
Rođenje 6. januar 1822. (1822-01-06)
Neubukow, Mecklenburg-Schwerin, Njemački Savez
Smrt 26. decembar 1890. (dob: 68)
Napulj, Italija
Polje arheologija

Hajnrih Šliman (nem. Heinrich Schliemann; Nojbukov, 6. januar 1822Napulj, 26. decembar 1890) je bio nemački arheolog koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno u mladosti trgovinom potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova „Ilijada“ i „Odiseja“, a iskopavao je u Mikeni, Orhomenu i Itaci.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle dvanaest dana putovanja brodom koji je potonuo, a plovio je u Južnu Ameriku, čamcem se sa preživelim putnicima iskrcao u Holandiju. Sa 25 godina postao je uspešan samostalan trgovac, naučivši 11 jezika – poslednji među njima bili su stari i moderni grčki. Arheologiji se potpuno posvetio u svojoj 36 godini. Posle braka sa Ruskinjom koja nije želela da napusti svoju domovinu, oženio se veoma mladom Grkinjom, po principu kupovine. Počeo je da živi u Atini. Svoj dom je nazvao Belerofont, svoju decu Andromaha i Agamemnon, a sluge Telamon i Pelop.

Maska Agamemnona, otkrio je Šliman

1870. godine otišao je u Troadu ubeđen da će pod bregom Hisarlih naći „Prijamovu Troju“. Posle godinu dana, sa 80 radnika i sa ogromnim entuzijazmom započeo je iskopavanja na tom lokalitetu. Trud se isplatio. Otkriven je veliki bakarni sud u kome se nalazilo oko 9.000 zlatnih i srebrnih predmeta. U Evropu je poslao poruku da je pronađeno „Prijamovo blago“. Kasnije, zajedno sa njim iskopavanja su nastavili arheolozi i učenjaci Derpfeld, Virhov i Birnuf.

Sumnja o postojanju Troje na maloazijskom tlu bila je otklonjena. Postojalo je samo pitanje koja od devet iskopanih je „Homerova“? 1876. godine, Šliman je rešio da dokaže da je i Agamemnon bio istorijska ličnost. Trag za potvrdom njegovog postojanja odveo ga je na istočni Peloponez – u Mikenu, vođen Pausanijinim delom „Klasični opis Grčke“. U Mikeni je ubrzo naišao na 34 uspravna okna (duboke grobnice) iskopana na stenovitom tlu.

U međuvremenu, iz Turske je prokrijumčario „Prijamovo blago“ u Berlin, smestivši ga u Državni muzej. Nastavivši sa iskopavanjima u Mikeni pronašao je (većinom u navedenim uspravnim oknima), pored ostalog, brojne skelete, grnčariju, nakit i zlatne maske. Tadašnjem grčkom kralju javio je da su otkrivene grobnice Atreja i Agamemnona. Kasnije, u Tirintu je otkopao veliku palatu i ogromne, „kiklopske“ kamene zidove.

Njegov veliki entuzijazam da bi što pre došao do cilja prouzrokovao je da uništi i pomeša iskopane predmete. Svakako, posle kasnijih analiza, pogrešno je misliti da je blago u Troji „Prijamovo“ a zlatna maska u Mikeni Agamemnonova.

Međutim, njegov učinak za arheologiju onoga vremena bio je veoma veliki. Ni sam svestan toga, mnoge je arheologe uveo u otkrivanje starog sveta odnosno, civilizacije (drevna „mikenska“ civilizacija) starije od one koje je bio ubeđen da je pronašao.

Hajnrih Šliman umro je 1890. godine.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Život Grčke“, Vil Djurant

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]