Glauk (Hipolohov sin)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Glauk i Diomed razmenjuju darove; predstava na atičkoj pelici crvenofiguralnog stila, oko 420. pne.

Glauk (starogrčki: Γλαῦκος, u vezi s γλαυκός = "blistav") bio je, u grčkoj mitologiji, sin Hipoloha, unuk Belerofonta i praunuk korintskog kralja Glauka, Sizifovog sina.[1] Sa svojim bliskim prijateljem Sarpedonom predvodio je Likijce u trojanskom ratu, u kojem se borio na strani Trojanaca.[2][3]

Pod Trojom Glauk se pokazao kao izuzetno hrabar ratnik i jedan od najistaknutijih koji su se borili na strani Trojanaca; tokom rata ubio je četvoricu neprijatelja.[4] Kad se na bojnom polju našao oči u oči s Diomedom, dvojica junaka su se prepoznali i, sećajući se prijateljstva svojih predaka (budući da su Diomedov deda Enej i Glaukov deda Belerofont bili veliki prijatelji), razmenili su darove: Diomed je Glauku poklonio svoje oružje, a Glauk je Diomedu dao svoj oklop sačinjen od zlata.[5] Kad je bio smrtno ranjen, Sarpedon je na samrti zavetovao Glauka da osveti njegovu smrt,[6] a kad je i njega samoga ranio Teukro, Glauk je od Apolona izmolio da mu isceli ranu, kako bi se vratio u bitku i sprečio da Sarpedonovo telo padne u neprijateljske ruke.[7]

Glauk je poginuo od Ajantove ruke tokom borbi oko Ahilejevog mrtvog tela.[8] Glaukovo je telo Apolon preneo u Likiju,[9] gde je Glauk poštovan kao božansko biće i smatran pretkom kraljevske dinastije.[1]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]