Glauk (Hipolohov sin)
Glauk (starogrčki: Γλαῦκος, u vezi s γλαυκός = "blistav") bio je, u grčkoj mitologiji, sin Hipoloha, unuk Belerofonta i praunuk korintskog kralja Glauka, Sizifovog sina.[1] Sa svojim bliskim prijateljem Sarpedonom predvodio je Likijce u trojanskom ratu, u kojem se borio na strani Trojanaca.[2][3]
Pod Trojom Glauk se pokazao kao izuzetno hrabar ratnik i jedan od najistaknutijih koji su se borili na strani Trojanaca; tokom rata ubio je četvoricu neprijatelja.[4] Kad se na bojnom polju našao oči u oči s Diomedom, dvojica junaka su se prepoznali i, sećajući se prijateljstva svojih predaka (budući da su Diomedov deda Enej i Glaukov deda Belerofont bili veliki prijatelji), razmenili su darove: Diomed je Glauku poklonio svoje oružje, a Glauk je Diomedu dao svoj oklop sačinjen od zlata.[5] Kad je bio smrtno ranjen, Sarpedon je na samrti zavetovao Glauka da osveti njegovu smrt,[6] a kad je i njega samoga ranio Teukro, Glauk je od Apolona izmolio da mu isceli ranu, kako bi se vratio u bitku i sprečio da Sarpedonovo telo padne u neprijateljske ruke.[7]
Glauk je poginuo od Ajantove ruke tokom borbi oko Ahilejevog mrtvog tela.[8] Glaukovo je telo Apolon preneo u Likiju,[9] gde je Glauk poštovan kao božansko biće i smatran pretkom kraljevske dinastije.[1]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Glauk, 3
- ↑ Homer, Ilijada, II, 876–877; VI, 206 sqq.
- ↑ Herodot, Istorija, I, 147, 1.
- ↑ Higin, Fabulae, 115.
- ↑ Homer, Ilijada, VI, 119–235.
- ↑ Homer, Ilijada, XII, 310 sqq.
- ↑ Homer, Ilijada, XVI, 492 sqq; XVI, 508 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, IV, 5, 4.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Glaucus (2)
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmitz, Leonhard (1867). „Glaucus (2)”. u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21.
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.