Cetil alkohol

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Cetil alkohol[1]
Skeletal formula
Space-filling model
IUPAC ime
Drugi nazivi Cetanol, Cetil alkohol, Etal, Etol, Heksadekanol, Heksadecil alkohol, Palmitil alkohol
Identifikacija
CAS registarski broj 36653-82-4 YesY
PubChem[2][3] 2682
ChemSpider[4] 2581 YesY
UNII 936JST6JCN YesY
KEGG[5] D00099
ChEBI 16125
ChEMBL[6] CHEMBL706 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C16H34O
Molarna masa 242.44 g mol−1
Agregatno stanje Beli kristali
Gustina 0,811 g/cm3
Tačka topljenja

49 °C, 322 K, 120 °F

Tačka ključanja

344 °C, 617 K, 651 °F

Rastvorljivost u vodi Nerastvoran

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Cetil alkohol (1-heksadekanol, palmitil alkohol) je masni alkohol sa formulom CH3(CH2)15OH. Na sobnoj temperaturi, cetil alkohol je voskasta bela čvrsta materija ili pahuljice. Ime cetil je izvedeno od kitovog ulja (lat. cetus) iz kojeg je prvi put izolovan.[7]

Priprema[uredi - уреди | uredi izvor]

Cetil alkohol je otkriven 1817. putem zagrevanja spermaceta, voskaste supstance dobijene iz kitovog ulja, u prisustvu kalijum hidroksida. Pahuljice cetil alkohola su ostale u sudu nakon hlađenja.[8]

Srodna jedinjenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. Nordegren, Thomas (2002). The A-Z Encyclopedia of Alcohol and Drug Abuse. Universal Publishers. str. 165. ISBN 1-58112-404-X. 
  8. Booth, James Curtis (1862). The Encyclopedia of Chemistry, Practical and Theoretical. str. 429. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Nordegren, Thomas (2002). The A-Z Encyclopedia of Alcohol and Drug Abuse. Universal Publishers. str. 165. ISBN 1-58112-404-X. 
  • Booth, James Curtis (1862). The Encyclopedia of Chemistry, Practical and Theoretical. str. 429.