Prijeđi na sadržaj

Kalijum hidroksid

Izvor: Wikipedija
Kalijum hidroksid
Kalijum hidroksid
Drugi nazivi Bazna potaša
Identifikacija
CAS registarski broj 1310-58-3 DaY
PubChem[1][2] 14797
ChemSpider[3] 14113 DaY
UNII WZH3C48M4T DaY
EINECS broj 215-181-3
UN broj 1813
MeSH Potassium+hydroxide
ChEBI 32035
RTECS registarski broj toksičnosti TT2100000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula KOH
Molarna masa 56.10564 g/mol
Agregatno stanje bela supstanca,
higroskopna
Gustina 2.044 g/cm³, osnovno
Tačka topljenja

360 °C

Tačka ključanja

1320 °C

Rastvorljivost u vodi 1100 g/L (25 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklinična
Opasnost
EU-klasifikacija Korozivan (C)
NFPA 704
0
3
1
 
R-oznake R22, R35
S-oznake (S1/2), S26, S36/37/39, S45
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Kalijum-oksid; Kalijum-peroksid; Kalijum-superoksid
Drugi katjoni Litijum-hidroksid; Natrijum-hidroksid; Rubidijum-hidroksid; Cezijum-hidroksid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalijum-hidroksid (molekulska formula KOH) je hidroksid kalijuma, i jedna od najjačih baza.[4][5]

Pri normalnim uslovima kalijum-hidroksid je čvrsta supstanca bele boje gustine 2,04 g/cm3. Obično se produkuje u obliku, mekih kristalnih listića ili granula. Veoma dobro je rastvorljiv u vodi npr. na temperaturi od 0 °C 97 g na 100 cm3, a na 20 °C 110 g na 100 cm3 H2O. Proces rastvaranja je egzoterman. Temperatura topljenja kalijum hidroksida iznosi 406+ °C, a temperatura ključanja 1320 °C. Kalijum hidroksid i njegov vodeni rastvor prima iz vazduha ugljen dioksid gradeći kalijum karbonat. Kalijum hidroksid nagriza kožu i izaziva ozbiljne rane. LD50 (pacov, preko usta) iznosi 250 – 400 mg/kg.

Njegova molekulska masa je 56,1 u.

Dobija se reakcijom kalijuma sa vodom. U većim količinama dobija se elektrolizom rastvora kalijum hlorida. Pre se dobijao rastvaranjem pepela u vodi ali takav kalijum-hidroksid nije bio potpuno čist.

Kalijum-hidroksid se koristi za proizvodnju sapuna, u organskim sintezama kao jaka baza i u sredstvima za čišćenje cevi.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  5. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.