Kalijum cijanid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kalijum-cijanid
smrtonosna doza
Identifikacija
CAS registarski broj 151-50-8 YesY
PubChem[1][2] 9032
ChemSpider[3] 8681 YesY
UNII MQD255M2ZO YesY
EINECS broj 205-792-3
UN broj 1680
MeSH Potassium+cyanide
RTECS registarski broj toksičnosti TS8750000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula KCN
Molarna masa 65.12 g/mol
Tačka topljenja

634 °C

Rastvorljivost u drugi rastvarači 71.6 g/100 ml (25 °C)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −131.5 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 127.8 J.K–1.mol–1
Opasnost
EU-klasifikacija Veoma toksičan (T+)
Opasan za životnu sredinu (N)
R-oznake R26/27/28, R32
R50/53
S-oznake (S1/2), S7, S28, S29
S45, S60, S61
LD50 5–10 mg/kg (oralno za pacove, miševe, zečeve)[4]
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni Natrijum-cijanid
Сродна једињења Hidrogen-cijanid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalijum cijanid (molekulska formula - KCN) je veoma jak otrov. Gradi bezbojne kristale (rastvorljivost u vodi na temperaturi od 20 °C - 33,3%). Temperatura topljenja kalijum cijanida iznosi 634,5 °C. Molekulska masa 65,12, gustina na temperaturi od 20 °C: 1,55 g/cm³, rastvara se u metanolu i ostalim organskim rastvaračima.[5][6] Minimalna toksičnost pri trovanju hrane ceni se na oko  3 mg/kg mase tela, tj. za prosečnog čoveka težine 70 kg. - oko  0,2 g.

Korišćen je kao otrov za izvršenje samoubistva npr. od strane agenata u slučaju neuspeha misije. Verovatno se i Adolf Hitler otrovao ovim jedinjenjem 1945.

Primena:

Za neutralisanje trovanja kalijum cijanidom najčešće se koristi aktivan ugalj.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Bernard Martel. Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Kogan, 2004, page 361. ISBN 1-903996-65-1.
  5. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  6. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html.