Prijeđi na sadržaj

Alen Islamović

Izvor: Wikipedija
Alen Islamović
Lični podaci
Ime po rođenjuAlija Islamović
Drugo imeAlen
Datum rođenja17. kolovoza 1957.
Mjesto rođenjaBihać, BiH, SFRJ
Zanimanjepjevač, tekstopisac, kompozitor
Muzički rad
Period aktivnosti1979—danas
ŽanrRock and roll, hard rock, heavy metal,
Instrumentbas gitara
Ostalo
Službene stranicewww.alen-islamovic.net

Alija “Alen” Islamović (Bihać, 17. kolovoza 1957.), bosanskohercegovački rock-pjevač, nekadašnji član rock-grupa Divlje jagode i Bijelo dugme.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Alen Islamović je rođen u Sokolcu, selu udaljenom oko 5 km od Bihaća, u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine. Kada mu je bilo dve i po godine, otac mu je dobio posao u Bihaću, pa se cela porodica preselila u grad. Islamović je prvi put dobio pristup muzici preko starijeg brata koji je kupio gramofon krajem 1960ih.

Naučio je da svira gitaru uz pomoć starijeg brata, a 1974. je počeo da svira bas-gitaru u grupi Bag. Počeo je da peva jer je njegov brat imao najviše ploča, tako da je, po mišljenju kolega iz grupe, mogao da uči stihove.

Uskoro je Islamovićeva lokalna popularnost porasla sa koncertima njegove grupe. Pored Bihaća, Bag je nastupao u mestima kao što su Prijedor, Drvar, Sanski Most i Banja Luka i na taj način zaradio pristojne sume novca. Oduševljavao se muzikom Led zepelina, Dip perpla i Bijelog dugmeta.

Kada mu se grupa raspala, Alen je počeo da igra fudbal u Jedinstvu iz Bihaća, ondašnjem drugoligašu. Nakon što je odslužio vojsku, Sead Lipovača ga je pozvao u Divlje jagode. Početak sa Divljim jagodama je bio vrlo težak, ali se na kraju isplatio kako je grupa postala vrlo popularna u nekim delovima Jugoslavije. Bili su toliko obećavajući da je aprila 1984. (kada je Željko Bebek napustio Bijelo dugme) Alen odbio ponudu Gorana Bregovića da peva u Bijelom dugmetu (delimično zbog straha da će se Bebek možda vratiti u Dugme), a Divlje jagode (sada nazivane Wild Strawberries) su bile na korak od svetske slave. Međutim, na kraju je sve propalo, Divlje jagode su se raspale, a Alen se vratio u Bihać i odlučio da se bavio običnim poslom i da zaboravi na muziku. Ali onda je došla druga ponuda od Gorana Bregovića (kada je Tifa napustio Dugme), a ovaj put Alen ju je prihvatio.

Bijelo dugme

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Bijelo dugme

U to vreme, pevačke sposobnosti poslednjeg pevača Bijelog dugmeta su smatrane boljim od prethodna dva pevača grupe. Goran Bregović je navodno pozvao Alena u grupu uglavnom zbog njegovog zdravog načina života (navodno je izjavio da mu je dosta pijanica i narkomana).

Bregović je bio u pravu, a Alen nije dopustio da ga slava promeni. Nakon svake turneje se vraćao u Bihać da vodi svoju kafanu, peca i igra stoni tenis. 1989. je napustio turneju Bijelog dugmeta, a da prethodno nikog nije obavestio. Vratio se kući da bi izlečio problem sa bubrezima koji je zadobio na turneji, što je primoralo grupu da otkaže ostatak turneje. Iako se tada to činilo kao malo odlaganje, na kraju se ispostavilo da je to kraj Bijelog dugmeta. Uskoro je izbio rat, a grupa je prešla u 15-godišnje mirovanje.

Solo karijera

[uredi | uredi kod]

Nakon što je ozdravio, Alen je u početku iskoristio ovo vreme da snimi svoj solo album "Haj, nek se čuje, haj, nek se zna". Ploča je naišla na mlak odziv publike i uskoro je zaboravljena. Kada je izbio rat u Bosni i Hercegovini, pobegao je iz Bihaća u Zagreb. Još uvek je aktivan i nastupa u Bosni i Hercegovini i povremeno u susednim zemljama. Islamović takođe nastupa u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj gde je popularan među gastarbajterskom zajednicom iz bivše Jugoslavije. Njegov repertoar se uglavnom sastoji od pesama Bijelog dugmeta, pa se smatra „jednočlanom grupom u čast Bijelog dugmeta“.

2003. Alen je pevao u duetu sa turbofolk zvezdom Indirom Radić. Pesma "Lopov" je postala veliki komercijalni hit, mnogo uspešniji od svega što je uradio od raspada Bijelog dugmeta.

2005. je učestvovao u tri velika oproštajna koncerta Bijelog dugmeta.

Takođe je svirao ritam gitaru i pevao u grupi 4 asa sa Vladom Kalemberom, Slavkom Pintarićem Pištom, Rajkom Dujmićem i Juricom Pađenom.

Februara 2006. Islamović je objavio svoj najnoviji album "Mrtvo hladno" sa kanadskom grupom Srčani udar.

2014. Godine je izdao album "Alkatraz"

2014. Počela je turneja proslave 40. godina od izlaska albuma Bijelog dugmeza "Kad bi bio bijelo dugme" pod nazivom "Ko ne poludi taj nije normalan". Turneja traje i danas.

2015-16. Za Hrvatsko tržište je 2015 izašao album Bijelog dugmeta "Ko ne poludi taj nije normalan" u izdanju Kroacije rekords, 2016. u izdanju Siti rekordsa ,uz male izmene ,je izašao za ostatak balkana

2016. Alen je snimio duet sa mladom zvezdom Granda Milicom Pavalović "Još se branim ćutanjem"

2017. Jula meseca kreće na turneju 40 godina Alen i Jagode. Zajedno sa Naskom Budilmićem, Zlatanom Čehićem i Dragomirom Herendićem Dragianni kao gitaristom umesto Zeleta Lipovače koji nije želeo da im se pridruži već sam pravi svoju proslavu.

Diskografija

[uredi | uredi kod]

S Divljim jagodama

[uredi | uredi kod]
  • 1981. - Stakleni hotel
  • 1982. - Motori
  • 1984. - Čarobnjaci
  • 1985. - Vatra
  • 1987. - Wild Strawberries

S Bijelim dugmetom

[uredi | uredi kod]
  • 1986. - Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo
  • 1987. - Mramor, kamen i željezo
  • 1988. - Ćiribiribela
  • 2005. - Turneja 2005
  • 2016. - Ko ne polud,taj nije normalan
  • 1989. - Haj nek se čuje, haj nek se zna
  • 1992. - Gdje je moj rođeni brat
  • 1993. - Hitovi
  • 1994. - Bauštelac
  • 1995. - Nema meni bez tebe
  • 1996. - Live Eurotour '95-'96
  • 1998. - Samo nebo zna
  • 2001. - Istok-zapad-sjever-jug
  • 2005. - Mrtvo hladno
  • 2013. - "Alcatraz"

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]
Bijelo dugme
Željko Bebek | Goran Bregović | Mladen Vojičić Tifa | Milić Vukašinović
Goran Ivandić | Alen Islamović | Dragan Jankelić | Sanin Karić
Vlado Pravdić | Ljubiša Racić | Zoran Redžić | Laza Ristovski
Studijski albumi
Kad bi' bio bijelo dugme (1974) | Šta bi dao da si na mom mjestu (1975) | Eto! Baš hoću! (1976) | Bitanga i princeza (1979) | Doživjeti stotu (1981) | Uspavanka za Radmilu M. (1983) | Kosovka djevojka (Bijelo dugme) (1984)  | Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo (1986) | Ćiribiribela (1988)
Koncertni albumi
Koncert kod Hajdučke česme (1977) | 5. april '81 (1981) | Mramor, kamen i željezo (1987)