Agenor

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Agenor (starogrčki: Ἀγήνωρ [Agēnor], doslovno: "junak"[1]) bio je, u grčkoj mitologiji i istoriji, kralj feničanskog grada Tira.[2] Herodot procenjuje da je Agenor živeo nešto pre 2000. pne.[3]

Genealogija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci, Agenor se rodio u Memfisu u Egiptu od oca Posejdona i majke Libije i imao je brata blizanca po imenu Bel.[4] Bel je ostao u Egiptu i tamo vladao, a Agenor je otišao u Fenikiju i vladao tamo. Prema drugim izvorima, Agenor je bio sin Bela i Ahiroje.[5]

Izvori se ne slažu ni oko toga koliko je Agenor imao dece i ko su ona bila. Neki pisci kažu da je on bio otac Kadma, Europe, Kilika, Fenika, i Tasa.[6][7][8][9][10] Prema drugim izvorima. Fenik je bio Agenorov brat (i sin Belov), a spomenute ličnosti bile su Fenikova deca. Kao Agenorove supruge spominju se, zavisno od izvora, Telefasa, Argiopa, Antiopa (kći Belova), Kasiopeja, Epimedusa i Tiro, po kojoj je nazvan grad Tir. Prema Ferekidu sa Lerosa, Agenorova prva žena bila je Damna, kći Belova, koja mu je rodila Fenika i dve kćeri, Iseju i Meliju, koje su inače nepoznate, a od kojih se prva, prema ovom mitu, udala za Egipta, a druga za Danaja; Agenoru je potom Argiopa, kći Nilova, rodila Kadma.[11]

Međutim, u Ilijadi se jasno kaže da je Europa kći Fenikova.[12] Kao Fenikova deca spominju se i Kadmo i Europa u hesiodskom Katalogu žena, zatim kod Bakhilida i u raznim sholijama. Prema Ferekidu, Kinik i Finej takođe su bili Fenikovi sinovi, a ovaj autor dodaje i inače nepoznatog sina po imenu Doriklo.[13]

Kasniji izvori uglavnom navode Kadma i Kilika kao Agenorove sinova bez ikakvog spominjanja Fenika. U onim retkim prilikama kad je spomenut, Fenik se navodi kao Kadmov i Kilikov brat. Bez obzira na to da li se smatrao Agenorovim bratom ili sinom, Fenikova uloga u mitologiji ograničena je na priču o tome kako je nasledio očevo kraljevstvo i postao eponim Fenikije i Feničana. Svi izvori slažu se u tome da je postojao jedan feničanski kralj koji je imao nekoliko dece, među njima dva sina po imenu Kadmo i Kilik te kćer Europu.

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Zevs je ugledao Agenorovu kćer Europu kako bere cveće i odmah se u nju zaljubio. Zevs se preobratio u belog bika, oteo Europu i odveo je na ostrvu Krit. Tamo je otkrio svoj istinski identitet i Europa je postala prva kritska kraljica. Agenor je u međuvremenu poslao sinove Kadma i Kilika u potragu za sestrom poručivši im da se bez nje ne vraćaju.[10] U nekim verzijama mita Agenor je u potragu poslao i drugu Europinu braću: Fineja ili Tasa.

Kako nisu mogli promaći Evropu, nijedan od braće nise se vratio kući.[7][10] Kadmo je konsultovao proročište u Delfima, koje mu je savetovalo da nastavi s putem sve dok ne sretne kravu, a zatim da prati tu kravu i da osnuje grad tamo gde ona legne; taj je grad postao Teba u Grčkoj. Kilik se nastanio u Maloj Aziji, u oblasti koja je po njemu nazvana Kilikija.

Agenor i gradovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Vergilije naziva Kartaginu Agenorovim gradom (Agenoris urbem),[14] čime aludira na to da Didona, kartaginska kraljica, potiče od Agenora. Nemački filolog Philipp Karl Buttmann tvrdi da je Agenorovo izvorno feničansko ime bilo Chnas ili Khna, a to je isto što i Kanaan, te na tome gradi hipotezu da je Agenor ili Chnas isto što i Kanaan koji se spominje u Mojsijevim knjigama.[2] Kvint Kurcije Ruf kaže da je Agenor osnovao grad Sidon, a smatralo se da je on uveo i feničansko pismo, kojem je kasnije Kadmo podučio Grke, pa je to pismo postalo osnova za tvorbu grčkog alfabeta.[15]

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Uran
 
Geja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hron
 
Reja
 
Okean
 
Tetija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Memfida
 
 
Libija
 
Posejdon
 
 
 
Nil
 
Inah
 
Melija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bel
 
Agenor
 
 
 
Telefasa
 
 
Foronej
 
Ija
 
Zevs
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kadmo
 
Kilik
 
Europa
 
Fenik
 
Anhiroja
 
 
 
Epaf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Harmonija
 
 
Danaj
 
Egipt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polidor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agava
 
 
Hipermnestra
 
Linkej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autonoja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Inona
 
 
 
 
Abant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Semela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]