Linkej

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Hipermnestra gleda kako Linkej uzima krunu njenom ocu, a Kupidon drži znak s natpisom "Ljubav pobeđuje sve" (majolika, Francesco Xanto Avelli, 1537. godina)

Linkej (starogrčki: Λυγκεύς) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Egipta i Agrifije te suprug Hipermnestre, jedne od Danaida, koja mu je rodila sina Abanta.[1]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Linkej je bio kralj grada Arga, koji se zato nekad naziva "linkejskim Argom" (Λυγκήϊον Ἄργος).[2] Kad su Danaide po nalogu svog oca, Danaja, prve bračne noći poubijali svoje muževe, jedino je Hipermnestra svome suprugu poštedela život, pošto on nije povredio njeno devičanstvo.[3] Prema drugoj verziji, Hipermnestra je tri puta zamahnula mačem hoteći ubiti usnulog Linkeja, ali je, savladana ljubavlju, probudila supruga i savetovala mu da pobegne iz Arga.[4] Danaj je zbog toga svoju neposlušnu kćer zarobio, ali ju je onda oslobodio i dozvolio joj da živi u braku s Linkejem, koji ga je i nasledio na argivskom prestolu.[5][6][4] U izvorima se spominje i to da je Hipermnestra pomogla Linkeju da utekne Danajevoj osveti, da je Linkej pobegao u grad Lirkeju (Linkeju) i da je odande bakljom dao znak da se nalazi na sigurnom; Hipermnestra je uzvratila dajući znak s argivske tvrđave, a u znak sećanja na taj događaj u Argu se svake godine održavala svetkovina s bakljama.[7] Kad je do Linkeja stigla vest o tome da je Danaja usmrtio njegov sin Abant, Linkej je Abantu dao Danajev štit, koji je bio posvećen u Herinom hramu, i u Herinu je čast ustanovio je igre na kojima su pobednici kao nagradu dobijali štitove.[8]

Prema nekim izvorima, Linkej je ubio Danaja i njegove kćerke i potom je zajedno s Hipermnestrom srećno vladao Argom.[9][1]

Linkej i Hipermnestra bili su u Argu poštovani kao heroji u jednom zajedničkom svetilištu, a njihov je grob pokazivan nedaleko od žrtvenika Zevsa Fiksija (zaštitnika begunaca).[8][10] Njihovi kipovi stajali su u hramu u Delfima, gde su ih kao zavetni dar postavili stanovnici Arga.[11]

Genealogija[uredi - уреди | uredi izvor]

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Uran
 
Geja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hron
 
Reja
 
Okean
 
Tetija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Memfida
 
 
Libija
 
Posejdon
 
 
 
Nil
 
Inah
 
Melija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bel
 
Agenor
 
 
 
Telefasa
 
 
Foronej
 
Ija
 
Zevs
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kadmo
 
Kilik
 
Europa
 
Fenik
 
Anhiroja
 
 
 
Epaf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Harmonija
 
 
Danaj
 
Egipt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polidor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agava
 
 
Hipermnestra
 
Linkej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autonoja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Inona
 
 
 
 
Abant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Semela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]