Hipermnestra

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Hipermnestra (starogrčki: Ὑπερμνήστρα) bila je, u grčkoj mitologiji, kći Danaja, jedna od Danaida, jedina koja je svom suprugu poštedela život.[1]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Danaj je bio sin Belov i brat blizanac Egiptov. Imao je pedeset kćeri, skupno poznatih kao Danaide, dok je Egipt imao pedeset sinova. Kad je Egipt naredio sinovima da se ožene Danajevim kćerima, Danaj je s kćerkama pobegao u Arg, kojim je tad vladao Pelazg. Kad je Egipt sa sinovima stigao po Danaide, Danaj ih je predao želeći da poštedi Arg rata. Međutim, izdao je strogu naredbu svojim kćerkama da već prve bračne noći poubijaju svoje supruge. To su sve Danaide i učinile, osim Hipermnestre, koja je odbila ubiti svoga supruga, Linkeja, pošto on nije povredio njeno devičanstvo.[2] Prema drugoj verziji, Hipermnestra je tri puta zamahnula mačem hoteći ubiti usnulog Linkeja, ali je, savladana ljubavlju, probudila supruga i savetovala mu da pobegne iz Arga.[3]

Predanja se razlikuju o daljoj sudbini Linkeja i Hipermnestre. Prema jednoj verziji, Linkej je ubio Danaja i njegove kćerke i potom je zajedno s Hipermnestrom srećno vladao Argom. Prema drugima, Danaj je prvo zarobio Hipermnestru, ali ju je onda oslobodio i dozvolio joj da živi u braku s Linkejem.[1] Ona je prethodno bila izvedena pred arhivski sud, a kad je bila oslobođena, posvetila je jedan kip Afroditi Pobednici i utemeljila Artemidino svetilište.[4]

Hipermnestra je Linkeju rodila Abanta, od koga je počela dinastija argivskih kraljeva.[1]

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Uran
 
Geja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hron
 
Reja
 
Okean
 
Tetija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Memfida
 
 
Libija
 
Posejdon
 
 
 
Nil
 
Inah
 
Melija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bel
 
Agenor
 
 
 
Telefasa
 
 
Foronej
 
Ija
 
Zevs
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kadmo
 
Kilik
 
Europa
 
Fenik
 
Anhiroja
 
 
 
Epaf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Harmonija
 
 
Danaj
 
Egipt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polidor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agava
 
 
Hipermnestra
 
Linkej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autonoja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Inona
 
 
 
 
Abant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Semela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]