Telefasa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Telefasa (starogrčki: Τηλέφασσα, doslovno = "koja nadaleko sjaji") bila je, u grčkoj mitologiji, supruga Agenorova i majka Europina, Kadmova, Fenikova i Kilikova.[1] Prema Moshu, pak, Telefasa je bila supruga Fenika, sina Agenorova,[2] a na jednoj sholiji uz Euripidovog Jona navedeno je da se zvala Telefa (starogrčki: Τηλέφη).[1] Agenorova je supruga u mitologiji bila poznata i kao Argiopa.[3][4] Među njenim sinovima navodi se i Tas, po kome je nazvano ostrvo Tas, no u nekim se izvorima kaže da je Tas zapravo bio Kilikov unuk.[5]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema mitu, kad je Zevs ugledao Europu kako bere cveće, približio joj se u obličju belog bika i odneo je na Krit. Zatim je otkrio svoj pravi lik, a Europa je postala prva kritska kraljica. Telefasa se pridružila svom sinu Kadmu u potrazi za Europom. Majka i sin obišli su Rodos i Teru pre no što su stigli u Trakiju, gde se Telefasa razbolela i umrla.[6] "Na Samotraki ... ta se majka zvala Elektra ili Elektriona", kaže Karl Kerényi.[3] Nakon što je sahranio majku, Kadmo je od proročišta u Delfima dobio savet da treba da odustane od potrage za sestrom i da osnuje grad na mestu do kojeg će ga odvesti jedna krava sa šarom u obliku polumeseca na slabinama. Prolazeći kroz Fokidu ugledao je takvu kravu među govedima Amfidamantova sina Pelagona; Kadmo je ovu kravu kupio i dugo je sledio, dok ga na kraju nije odvela u Beotiju, gde je životinja od umora izdahnula. Na tom je mestu Kadmo odlučio osnovati grad Tebu.[7] Kilik, drugi Europin brat, takođe je uzalud tragao za njom i naposletku se smestio u Maloj Aziji, u oblasti koja je po njemu nazvana Kilikijom.[8]

Genealogija[uredi - уреди | uredi izvor]

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Uran
 
Geja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hron
 
Reja
 
Okean
 
Tetija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Memfida
 
 
Libija
 
Posejdon
 
 
 
Nil
 
Inah
 
Melija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bel
 
Agenor
 
 
 
Telefasa
 
 
Foronej
 
Ija
 
Zevs
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kadmo
 
Kilik
 
Europa
 
Fenik
 
Anhiroja
 
 
 
Epaf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Harmonija
 
 
Danaj
 
Egipt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polidor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agava
 
 
Hipermnestra
 
Linkej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autonoja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Inona
 
 
 
 
Abant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Semela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Schmitz 1867, s.v. Telephassa.
  2. Mosho, Idile, II, 42.
  3. 3,0 3,1 Kerényi 1959, str. 27.
  4. "Ona se zvala Telefasa ili Telefa ('koja nadaleko sjaji') ili, pak, Argiopa ('s belim licem')", primećuje Kerényi (1959, str. 27). U grčkoj je mitologiji bilo i drugih ličnosti po imenu Argiopa.
  5. Kerényi 1959, str. 27 sqq.
  6. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 1, 1.
  7. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 4, 1; Pausanija, Opis Helade, IX, 12, 1.
  8. Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Kilik.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]