1751

Ovo je članak o godini 1751.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija:	1720-e  1730-e  1740-e  – 1750-e –  1760-e  1770-e  1780-e
Godine:	1748 1749 1750 – 1751 – 1752 1753 1754

Prva stranica prvog toma Francuske enciklopedije.

1751. po kalendarima

Gregorijanski	1751. (MDCCLI)
Ab urbe condita	2504.
Islamski	1164–1165.
Iranski	1129–1130.
Hebrejski	5511–5512.
Bizantski	7259–7260.
Koptski	1467–1468.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1806–1807.
• Shaka Samvat	1673–1674.
• Kali Yuga	4852–4853.
Kineski
• Kontinualno	4387–4388.
• 60 godina	Yin Metal Koza (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11751.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1751 (MDCCLI) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u utorak po julijanskom kalendaru.

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• početkom god. - Crnogorski vladika Vasilije Petrović je u Beču, tuži mitropolita Pavla Nenadovića jer mu nije dao sve tražene crkvene utvari, zatim se s njima vraća u Crnu Goru U martu je pritvoren u manastiru Krušedol, u julu se vratio u Zadar, a odatle u Crnu Goru.
• početkom god. - Ahmed-šah Durani napušta opsadu Nišapura u Persiji zbog velikih žrtava.
• januar - Luj XV osniva vojnu školu (École militaire) u Parizu za siromašne plemiće. Gradnja velikog kompleksa počinje sledećeg septembra, po projektu Ange-Jacques Gabriela (radovi traju do 1780).
• 17. 1. - Ponovno naseljavanje Krstura: ugovor o doseljavanju 200 grkokatoličkih rusinskih porodica iz Kule.
• 18. 1. - Epilog nereda u Lhasi prošlog novembra: ćingovski general stiže u grad, vođe pobune su isečene 23-ćeg.
  • Vlada Tibeta je reorganizovana, ukinut je regent (desi), na čijem mjestu je četvoročlani kašag; Dalaj Lama VII ima značajniju ulogu.

• 13. 2. - Nizam Hajderabada Muhyi ad-Din Muzaffar Jang Hidayat je poginuo u bici, Francuzi pod de Bussy-Castelnauom postavljaju Salabat Junga za njegovog naslednika (do 1762).
• 17. 2. - Planovi Luja XV da oporezuje crkvu: rok sveštenstvu da deklarišu svoje prihode prolazi bez i jedne objave. Ispostavlja se da je kralj prošlog decembra odustao od poreza, oslanjaće se i dalje na "slobodni dar" crkve (Don gratuit).
• 20. 2. - Dekretom Marije Terezije obećana sloboda veroispovesti pravoslavnim trgovcima koji se dosele u Trst - u početku organizovana zajednička srpsko-grčka opština i crkva.

• 11. 3. - Dekret carice Marije Terezije, preko ugarske Dvorske Kancelarije: svima oficirima sa deset godina službe iz ukinute pomoriške i potiske krajine daje se plemstvo pri stupanju u građanski stalež i po jedan komad zemljišta za deset godina.
• 18. 3. - Papina bula Providas Romanorum ponavlja osudu masona (In eminenti apostolatus iz 1738).
• 31. 3. - Frederick, princ od Walesa umire, novi nasljednik britanskog trona je George (kralj 1760-1820, s različitim titulama i s periodima regentstva).

April/Travanj – Jun/Lipanj

Mali grb Adolfa Frederika, dinastija Holstein-Gottorp

• 5. 4. - Umro švedski kralj Frederik I, iz kuće Hessen, nasleđuje ga Adolf Frederik (do 1771), iz kuće Holstein-Gottorp (do 1818). Pravu vlast ima Riksdag staleža.
• april - Kineski ćingovski car Qianlong je u prvoj od šest inspekcionih putovanja na jug carstva, posetio je Nanking.
• 18. 4. - Ugarski sabor:
  • Člankom 23 određeno da će slavonske županije biti neposredno predstavljene u Ugarskom saboru, što ipak ne znači da su izdvojene ispod hrvatske banske vlasti. Ugarsko plemstvo je odbilo prijedlog o preuređenju vojske po austrijskom uzoru.
  • Marija Terezija je potvrdila odluku iz 1741 da se manastir Marča vrati unijatima (sprovedeno 1753)., takođe traženo i da se sprovede odluka iz iste godine o proterivanju srpskih episkopa, što je carica odbila.

• 8 - 10. 5. - Dijecezanska Splitska sinoda nadbiskupa Pacifika Bizze.
• 11. 5. - Benjamin Franklin i dr. Thomas Bond osnovali Pennsylvanijsku bolnicu u Filadelfiji, jednu od prvih javnih bolnica u američkim kolonijama (zgrada završena 1756).
• maj - Mirovni sporazum Marati i bengalskog nawaba, nakon pet maratskih invazija u deset godina: Marate dobijaju Orisu, bengalski nawab je vazal (gubi nezavisnost nakon poraza od Britanaca 1757).
• 24. 5. - Osnovana Emdenska kompanija, pruska firma za trgovinu sa Kinom - uspešan početak, do ratnog prekida 1757.
• 25. 5. - Razorni zemljotres praćen cunamijem u Čileu, pogođeni Concepcion i još nekoliko gradova.

Hrašćinski meteorit u Beču

• 26. 5. - Hrašćinski meteorit: kod Hrašćine, tj. u Domovcu, pala dva željezna meteora, od 39,76 i 8,96 kg.
• 27. 5. - Posebnom privilegijom osnovan Potiski distrikt sa sedištem u Bečeju (do 1848. i 1860-72), sa 13-14 naselja (od 1769. sa deset); privilegija o određivanju ko se može naseliti nije poštovana.
• 27. 5. - U Velikoj Britaniji usvojen Kalendarski zakon - promenjen je početak godine, 1752. će početi 1. januara umesto 25. marta. U septembru 1752. će biti izostavljeno 11 dana, što je implicitno izjednačenje sa gregorijanskim kalendarom.

• lipanj, početkom - U Banskoj krajini izbija pobuna na čelu sa knezom Todorom Kijukom (Teodorom Kijugom) - krajišnici su nakon regulacije bili opterećeni novim dužnostima i teretima. Ove godine provedena nova konskripcija u regulisanoj Banskoj krajini, krajišnici moraju kupovati nove uniforme. Nove banske regimente se zaklinju kralju i kruni umjesto kraljevstvu, habsburška centralna vlast može bez ograničenja raspolagati vojnom silom Krajine.
• 8. 6. - U Stokholmu izbija veliki Klarin požar, u kome je stradala 221 kuća.
• jun? - Iz Bačke u Banat prelazi oko 2.200 porodica ljudi koji nisu želeli postati "paori" nakon demilitarizacije - tamo ih kontaktiraju emisari srpskog husarskog puka iz Rusije.

Prva stranica Enciklopedije

• jun - Denis Diderot objavljuje prvi tom Francuske enciklopedije, sa d'Alembertovim "Preliminarnim diskursom", opisom strukture članaka i objašnjenjem predistorije projekta, tj. francuskog Prosvjetiteljstva.
  • Preko 150 enciklopedista je do 1772. stvorilo 28 tomova, 17 + 11 sa tablama, 71.818 članaka i 3.129 ilustracija.

Hogarth: "Pivska ulica i džinski sokak"

• 25. 6. - U Britaniji je donesen Zakon o prodaji žestokog pića, poznatiji kao Zakon o džinu: efekat je eliminacija malih prodavnica džina i opadanje "Ludila za džinom", ohrabruje se uvoz čaja i pijenje piva.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 6. 7. - Akvilejska patrijaršija je podeljena između Udinske nadbiskupije, za mletačke Friule, i Goričke nadbiskupije za habsburške Friule - ostala je samo parohijska crkva u Akvileji.
• 11. 7. - Ruska carica šalje poslaniku u Beču, Mihailu Bestuževu-Rjuminu, uputstvo u vezi doseljavanja Srba, dva dana kasnije unapređeni srpski oficiri koji su se odlučili za seobu, Jovan Horvat je general-major (u austrijskoj službi su teško bili više od kapetana)
• jul - Drugi karnatski rat: započinje franko-karnatska opsada Trichinopolyja (do sledećeg aprila).
• 28. 7. - Bitka kod Kirhbulaha, blizu Jerevana, koji je razoren u opsadi: gruzinska Kraljevina Kaheti pod Erekleom II se odbranila od napada zapadnopersijskog moćnika Azad-šah Afganca.
• 30. 7. - Josip Antun Ćolnić je imenovan za đakovačko-bosanskog biskupa (1752-1773, posljednji s tim naslovom).

• 13. 8. - Otvorena je Akademija i koledž Filadelfija, prvi predsednik odbora poverenika je Benjamin Franklin (od 1791. Univerzitet Pensilvanija).
• avgust - Marija Terezija posećuje Budim, daje 200 dukata pravoslavnoj crkvi. Prilikom manevara na Rakoškom polju je odlikovala pukovnika Raškovića.
  • Okončava se ugarski sabor: Ludvig I. Batthyány je izabran za palatina, nadora (do 1765, poslednji izvan habsburške porodice).
• 29. 8. - U Hajdelberškom zamku je završena četvrta verzija Velike bačve (Das Große Fass), teoretske zapremine 221.726 litara.
• avgust - novembar - Vladika Sava je u kontaktu sa napuljskim dvorom, dobija pozitivan odgovor na uslove za preseljenje crnogorskog stanovništva - ovome se protive vladika Vasilije i mletačka vlada.

• 14. 9. - Osvećena Kalvarija u Banskoj Štiavnici, na severu tadašnje Ugarske, kompleks tri crkve i 22 kapele (na prošle Duhove, mesto je posetio car Franc i drugi istaknuti gosti).
• rujan - Pobunjeni banski krajišnici se nagodili s vlastima. U ovo vreme je izbila pobuna u ličkim selima Bruvno i Lovinac, koja je ubrzo ugušena - mesta su simbolično obešena, imena su im promenjena u Sv. Mihailo odn. Sv. Petar.
• septembar - Pošto su uhapšene neke sluge Jovana Horvata, koje su uhvaćene u vrbovanju za Rusiju, on kreće i stiže 10. oktobra u Kijev; sa njim je 218 lica a do sledećeg proleća oko hiljadu. Pominje se i prva grupa od oko 4.000 ljudi iz Potisja, Pomorišja i drugih krajeva - preko Tokaja stižu u Kijev u oktobru, Horvat zatim upućuje molbu ruskoj carici da se Srbima dozvoli naseljavanje u Rusiji.
• 15. 9. - Pećki patrijarh Atanasije II u poseti Sarajevu, deputacija dalmatinskih Srba traži da im rukopoloži Simeona Končarevića za episkopa, što on prepušta dabro-bosanskom mitropolitu Gavrilu Mihiću. Končareviča su posvetila trojica episkopa u manastiru Dužima, dolazi do spora sa crnogorskim vladikom Vasilijem zbog Boke.
• 23. 9. - 14. 11. - Drugi karnatski rat, Opsada Arcota u kojoj trupe Britanske istočnoindijske kompanije pod Robertom Cliveom uspješno brane strateški važno uporište Arcot od mogulskih snaga.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 10. 10. (29. 9. po j.k.) - Miholjdan je rok da se graničari iz Potiske i Pomoriške krajine opredele za vojnički ili civilni stalež. Završeno razvojačenje Tamiško-pomoriške krajine. Ne želeći da postanu kmetovi, neki Srbi se sele u južni Banat ili Rusiju.
  • U Banatu su se izdvojili vojni od civilnih poslova, pod vojnom upravom su ostali pančevački, palanački i oršavski, a osam distrikata je dobila komora na upravu.
  • Temeswarer Wasserschub: u Banat će iz Austrije biti deportovani nemoralni i asocijalni elementi - 3.130 osoba 1752-68, a prvi transport je bio još 1744.

• 

  Tamiški Banat do 1751

• 

  Banat 1751-78

• 22. 10. - Umro je Willem IV, holandski stadtholder; nasleđuje ga mali Willem V (3), prvi regent mu je majka Anne, britanska princeza (do 1759).

• 14. 11. - Drugi karnatski rat: Opsada Arcota se okončava indo-francuskim neuspehom.
• 17. 11. - Indijanci Pima pokreću pobunu na severu današnje Sonore.
• 18. 11. - Teolog Jean-Martin de Prades brani doktorsku tezu na Sorboni - dolazi do skandala zbog ireligioznih stavova (dogodine odlazi u Holandiju, zatim Prusku).
• 21. 11. - Nedavno osnovani Port-au-Prince pogođen zemljotresom i cunamijem.
• 24. 11. - Ukaz carice Jelisavete "O primanju u podanstvo Srba koji žele da se nasele u Rusiju i služe u posebnim pukovima...". Iz ovoga nastaje Nova Srbija u današnjoj centralnoj Ukrajini (1752-64).

• 3. 12. - Bitka kod Arneeja: britansko-maratske snage pod Cliveom porazile franko-arkotske snage.
• 14. 12. - U Bečkom Novom Mestu osnovana Terezijanska vojna akademija, prvi komandant je gen. Leopold Joseph von Daun.
• zima - Ahmed-šah Durani ponovo upada u Pendžab.

Kroz godinu

• Zemun je dobio magistrat.
• Ukinuto pravo habsburškim gradovima da naplaćuju carinu na robu koja se prevozi rekom pored njihovih obala - podsticaj za trgovinu.
• Daniele Farlati objavljuje prvi tom Illyricum Sacrum o istoriji katoličke crkve na Balkanu (osmi tom 1819).
• Aksentije II Palikuća je hercegovačko-zahumski episkop (do 1763).
• Ropstvo u britanskoj Americi: u Džordžiji je u januaru ukinuta zabrana na ropstvo a u Južnoj Karolini u junu porez na kupovinu afričkih robova smanjen sa 100 na 10 funti, što znači obnovu trgovine.
• Nauka i tehnika:
  • Axel Fredrik Cronstedt otkriva elementarni nikl.
  • David Hume: "Istraživanja o načelima morala", tvrdi da je osnova morala osećanje a ne razum.
  • Ferdinando Galiani objavljuje Della Moneta, "O novcu", što se smatra jednim od prvih traktata o ekonomici, konkretno monetarnoj teoriji.
  • 1751-52 - Astronomska osmatranja de Lacaillea na Rtu Dobre Nade i kartiranje južnih sazvežđa. U tandemu sa mladim Lalandom u Berlinu meri paralaksu Meseca, tj. njegovu udaljenost.
  • Montesquieuov "Duh zakona" je stavljen na Index librorum prohibitorum.
  • Carolus Linnaeus objavio Philosophia Botanica, udžbenik sa binarnom nomenklaturom.
  • U Hanoverskom vojvodstvu osnovana Göttingenska akademija nauka, druga najstarija u Nemačkoj.

Rođenja

• 12. 1. - Ferdinand I, kralj Dvije Sicilije († 1825)
• 15. 2. - Johann Heinrich Wilhelm Tischbein, slikar († 1829)
• 18. 2. - Stjepan/Stefan Zanović, crnogorski pustolov († 1786)
• 16. 3. - James Madison, predsednik SAD († 1836)
• 19. 3. - Petar Bašić, dubrovački književnik († 1814)
• 24. 5. - Karlo Emanuel IV., kralj Sardinije († 1819)
• 30. 7. - Maria Anna Mozart, Nannerl, sestra W. A. († 1829)
• 1. 9. - Emanuel Schikaneder, libretista, glumac, pevač († 1812)
• 9. 12. - Maria Luisa od Parme, kraljica Španjolske († 1819)
• 12. 12. - Tekle Georgis I Etiopski, etiopski car.

Smrti

• 17. 1. - Tomaso Albinoni, kompozitor (* 1671)
• 29. 1. - Martin Knutzen, filozof, Kantov učitelj (* 1713)
• 5. 2. - Henri François d'Aguesseau, kancelar Francuske (* 1668)
• 24. 2. - Ivan Pálffy, feldmaršal, ugarski palatin, bivši hrvatski ban (* 1663)
• 14. 3. - Ivan Krstitelj Weitz, zagrebački štampar
• 31. 3. - Frederick, princ od Walesa, otac Georgea III (* 1707)
• 5. 4. - Frederik I, kralj Švedske (* 1676)
• 12. 4. - Sigismund von Kollonitsch, kardinal, knez-nadbiskup Beča (* 1677)
• 23. 4. - Jacques I., bivši knez Monaka (* 1689)
• 24. 4. - Charles Calvert, 5. baron Baltimore, vlasnički guverner Marylanda (* 1699)
• 30. 4. - Peter Lacy, ruski feldmaršal (* 1678)
• 19. 5. - Józef Potocki, poljski državnik (* 1673)
• 12. 7. - Tokugawa Yoshimune, bivši japanski šogun (* 1684)
• 22. 10. - Willem IV van Oranje-Nassau, stadtholder Holandije (* 1711)
• 11. 11. - Julien Offray de La Mettrie, lekar, filozof (* 1709)
• 12. 12. - Henry St John, 1. vikont Bolingbroke, politički filozof (* 1678)

Reference

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)

Vanjske poveznice

1751 na Wikimedijinoj ostavi