1613

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 16. vijek17. vijek18. vijek
Decenija: 1580-e  1590-e  1600-e  – 1610-e –  1620-e  1630-e  1640-e
Godine: 1610 1611 161216131614 1615 1616
Zemski sobor bira cara Mihajla I (sl. iz 1673)
1613 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1613
MDCXIII
Ab urbe condita 2366
Islamski 1021 – 1022
Iranski 991 – 992
Hebrejski 5373 – 5374
Bizantski 7121 – 7122
Koptski 1329 – 1330
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1668 – 1669
 - Shaka Samvat 1535 – 1536
 - Kali Yuga 4714 – 4715
Kineski
 - Kontinualno 4249 – 4250
 - 60 godina Yin Voda Vo(l)
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11613
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1613 (MDCXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u petak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • zima 1612/13 - Uskoci ponovo haraju, opljačkali tri turska sela naspram Novigrada, napadaju mletačku Istru, preko dubrovačke teritorije napali Trebinje, na povratku ih kod Sućuraja na Hvaru presreli Mlečani i ubili 60 uskoka sa harambašom Nikolom Hreljanovićem a uskoci ubili kapetana Stefana Venijera[1].
  • 11. 1. - Radnici u Dauphinéu otkrili ogroman kostur, možda mastodonta, uvereni da se radi o legendarnom kralju Teutobochusu.
  • 20. 1. - Kalmarski rat između Danske-Norveške i Švedske okončan Knäredskim mirom uz posredovanje englesko-škotskog kralja Jamesa I.
  • 10. 2. - Bečki sporazum Venecije i Habsburga: car i nadvojvoda obećavaju da Senjani neće više ometati plovidbu i napadati Mlečane i da će u Senj dovesti nemački garnizon[2].
  • 14. 2. - Engleska princeza Elizabeth Stuart se udala za Friedricha V. Palatinatskog - njeni potomci će od 1714 biti na britanskom prestolu.
  • 24. 2. - Ugarski sabor: 38. članak poziva kralja da postavi bana Erdedija u Hrvatskoj, 39. da Vlasi postanu kmetovi vlastele na čijim se posjedima nalaze (njemački kapetani ometaju ovaj članak, general Trautmansdorf tvrdi 13. 8. da su se Vlasi doselili na 70-80 godina puste zemlje)[3].
  • 29. 5. - Jaka oluja izaziva poplavu u Tiringiji u kojoj strada 2.261 osoba.
  • 11. 7. - Krunisan ruski car Mihajlo I.
  • 29. 8. - Sicilijanci pod aragonskom krunom porazili tursku trgovačku flotu (en Wiki).

Tokom/tijekom godine[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Sukob skadarskog sandžakbega sa Crnogorcima jer im želi silom naplatiti harač, protivno povlasticama i zapovijedima Arslan-paše (koji je u pohodu protiv Brđana i Klimenata); sandžakbegu navodno pomagao knez Vujo Rajčev; kada je Arslan-paša izrazio želju posetiti Crnu Goru, ovi ga ljubazno odbijaju jer je za tako nešto potrebna sultanova naredba[8].
  • General Trautmansdorf dva puta molio nadvojvodu Ferdinanda da posreduje kod cara Matije kako bi slavonski staleži ostavili Srbe na miru, inače će se pobuniti. Takođe u ovo doba, srpski prvaci se žale i na biskupa Domitrovića koji preti silom u naplati crkvene desetine[4].
  • Turci upadali u Slavoniju[9] a turska bihaćka vojska napadala Srbe krajišnike u užoj Hrvatskoj[10] (u Modruši, plene im stoku[11]).
  • 1612/13 - Bartol Kašić u misiji po Bosni, Srbiji i istočnoj Slavoniji.
  • Osnovana isusovačka gimnazija u Beogradu (samo do 1614)[12].
  • Juraj Baraković napisao Vilu Slovinku.
  • Pištole i evanđelja Ivana Bandulavića.
  • Sastanak u Kučima, pripreme za ustanak protiv Turaka na inicijativu patrijarha Jovana[13].
  • Pobunio se Fakhr-al-Din II (Fahredin Manoglu), druski emir u Libanu (traje do 1635).
  • približno - John Rolfe prvi put izvozi duvan iz Virdžinije.
  • Osnovan Nacionalni univerzitet u Kordobi, najstariji u Argentini i jedan od najstarijih u Amerikama.
  • Novelas ejemplares Miguela de Cervantesa.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1613.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Istorija s. n., 318-9
  2. Istorija s. n., 318
  3. Horvat, Drugo banovanje Tome Erdeda
  4. 4,0 4,1 Istorija s. n., 458
  5. Istorija s. n., 458-9
  6. Протојереј др Радомир Поповић, Кратак преглед српске цркве кроз историју, rastko.rs
  7. Архим. Др. Јустин Поповић, Живот светог Василија Острошког чудотворца, rastko.rs
  8. Historija, 545-6
  9. Istorija s. n., 453
  10. Istorija s. n., 456
  11. Ćorović, Preokret u držanju Srba, rastko.rs
  12. Historija, 523
  13. Pavle S. Radusinović, O nekim pitanjima migracije stanovništva..., rastko.rs (u fusnoti piše da je sastanak bio 1614).
Literatura

Vanjski linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]