1613

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 16. vijek17. vijek18. vijek
Decenija: 1580-e  1590-e  1600-e  – 1610-e –  1620-e  1630-e  1640-e
Godine: 1610 1611 161216131614 1615 1616
Zemski sobor bira cara Mihajla I (sl. iz 1673)
1613. po kalendarima
Gregorijanski 1613. (MDCXIII)
Ab urbe condita 2366.
Islamski 1021–1022.
Iranski 991–992.
Hebrejski 5373–5374.
Bizantski 7121–7122.
Koptski 1329–1330.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1668–1669.
Shaka Samvat 1535–1536.
Kali Yuga 4714–4715.
Kineski
Kontinualno 4249–4250.
60 godina Yin Voda Vo(l)
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11613.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1613 (MDCXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u petak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • zima 1612/13 - Uskoci ponovo haraju, opljačkali tri turska sela naspram Novigrada, napadaju mletačku Istru, preko dubrovačke teritorije napali Trebinje, na povratku ih kod Sućuraja na Hvaru presreli Mlečani i ubili 60 uskoka sa harambašom Nikolom Hreljanovićem a uskoci ubili kapetana Stefana Venijera[1].
  • 11. 1. - Radnici u Dauphinéu otkrili ogroman kostur, možda mastodonta, uvereni da se radi o legendarnom kralju Teutobochusu.
  • 20. 1. - Kalmarski rat između Danske-Norveške i Švedske okončan Knäredskim mirom uz posredovanje englesko-škotskog kralja Jamesa I.
  • 10. 2. - Bečki sporazum Venecije i Habsburga: car i nadvojvoda obećavaju da Senjani neće više ometati plovidbu i napadati Mlečane i da će u Senj dovesti nemački garnizon[2].
  • 14. 2. - Engleska princeza Elizabeth Stuart se udala za Friedricha V. Palatinatskog - njeni potomci će od 1714 biti na britanskom prestolu.
  • 24. 2. - Ugarski sabor: 38. članak poziva kralja da postavi bana Erdedija u Hrvatskoj, 39. da Vlasi postanu kmetovi vlastele na čijim se posjedima nalaze (njemački kapetani ometaju ovaj članak, general Trautmansdorf tvrdi 13. 8. da su se Vlasi doselili na 70-80 godina puste zemlje)[3].
  • 29. 5. - Jaka oluja izaziva poplavu u Tiringiji u kojoj strada 2.261 osoba.
  • 11. 7. - Krunisan ruski car Mihajlo I.
  • 29. 8. - Sicilijanci pod aragonskom krunom porazili tursku trgovačku flotu (en Wiki).

Tokom/tijekom godine[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Sukob skadarskog sandžakbega sa Crnogorcima jer im želi silom naplatiti harač, protivno povlasticama i zapovijedima Arslan-paše (koji je u pohodu protiv Brđana i Klimenata); sandžakbegu navodno pomagao knez Vujo Rajčev; kada je Arslan-paša izrazio želju posetiti Crnu Goru, ovi ga ljubazno odbijaju jer je za tako nešto potrebna sultanova naredba[8].
  • General Trautmansdorf dva puta molio nadvojvodu Ferdinanda da posreduje kod cara Matije kako bi slavonski staleži ostavili Srbe na miru, inače će se pobuniti. Takođe u ovo doba, srpski prvaci se žale i na biskupa Domitrovića koji preti silom u naplati crkvene desetine[4].
  • Turci upadali u Slavoniju[9] a turska bihaćka vojska napadala Srbe krajišnike u užoj Hrvatskoj[10] (u Modruši, plene im stoku[11]).
  • 1612/13 - Bartol Kašić u misiji po Bosni, Srbiji i istočnoj Slavoniji.
  • Osnovana isusovačka gimnazija u Beogradu (samo do 1614)[12].
  • Juraj Baraković napisao Vilu Slovinku.
  • Pištole i evanđelja Ivana Bandulavića.
  • Sastanak u Kučima, pripreme za ustanak protiv Turaka na inicijativu patrijarha Jovana[13].
  • Pobunio se Fakhr-al-Din II (Fahredin Manoglu), druski emir u Libanu (traje do 1635).
  • približno - John Rolfe prvi put izvozi duvan iz Virdžinije.
  • Osnovan Nacionalni univerzitet u Kordobi, najstariji u Argentini i jedan od najstarijih u Amerikama.
  • Novelas ejemplares Miguela de Cervantesa.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1613.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Istorija s. n., 318-9
  2. Istorija s. n., 318
  3. Horvat, Drugo banovanje Tome Erdeda
  4. 4,0 4,1 Istorija s. n., 458
  5. Istorija s. n., 458-9
  6. Протојереј др Радомир Поповић, Кратак преглед српске цркве кроз историју, rastko.rs
  7. Архим. Др. Јустин Поповић, Живот светог Василија Острошког чудотворца, rastko.rs
  8. Historija, 545-6
  9. Istorija s. n., 453
  10. Istorija s. n., 456
  11. Ćorović, Preokret u držanju Srba, rastko.rs
  12. Historija, 523
  13. Pavle S. Radusinović, O nekim pitanjima migracije stanovništva..., rastko.rs (u fusnoti piše da je sastanak bio 1614).
Literatura

Vanjski linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]