Совјетски револуционарни календар

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
  Календари  p  r  u 
АстроГрегоријанскиХебрејскиИсламскиИСОКинески
Типови календара
ЛунисоларниСоларниЛунарни

Асирски . БахаистичкиБенгалскиБерберскиБикрам СамбатБудистичкиЕтиопскиГерманскиХиндуИндијскиИранскиИрскиЈапанскиЈавански . ЈерменскиЂучеЈулијански (реформисани)Јулијански (стари)КоптскиКорејскиЛитванскиМалајаламскиМајанскиМингуоНанакшахиНепал СамбатРунскиТамилскиТајландски лунарни и соларниТибетанскиВијетнамскиXhosaЗороастријански

(Архаични календари:) Македонски (антички)БурманскиАстечкиАтичкиВавилонскиКолињиЕгипатскиЕноховФирентинскиФранцускиХеленскиМезоамеричкиПедесетничкиРапа НуиРимскиРунскиСловенскиСовјетскиВизантијски


(Предложени календари:) 30×11АбизмалниCCC&TХолоценскиМеђународни фиксниНови земаљскиПаксПозитивистичкиСолСвјетскиСветски сезонскиСиметрија454Даријски (за Марс)

Страница совјетског револуционарног календара која показује 12. децембар/просинац 1937: Дан избора за Врховни Совјет СССР

Совјетски револуционарни календар је коришћен у СССР од 1929. до 1940.

Убрзо након Октобарске револуције 1917., Лењин је донео декрет о промени календара у Русији са јулијанског на грегоријански календар. Ова промена је подразумевала прескакање дана од 1. до 13. фебруара/вељаче 1918.

Петодневна седмица/Петодневни тједан[uredi - уреди | uredi izvor]

Почевши од 1. октобра/листопада 1929., експериментално је уведена нова, рационализована верзија календара. По њој ће све недеље/тједни имати 5 дана, сви месеци 30 дана, а преосталих пет дана године су уметнути као празници, не припадајући месецима ни недељама/тједнима. Ти дани су били:

  • Лењинов дан после 30. јануара/сијечња
  • Дани рада, два дана после 30. априла/травња
  • Дани индустрије, два дана после 7. новембра/студеног
  • У преступним годинама, преступни дан после 30. фебруара/вељаче

Укидање седмодневне недеље/тједна у корист петодневне је делом била антирелигиозна мера укидања Недеље као хришћанског дана одмора (по чему наликује на Француски револуционарни календар). У петодневном тједну, сви радници су подељени у пет група према бојама (жута, ружичаста, црвена, љубичаста, зелена), свака група је имала сопствени дан одмора, по боји. Намера је била да се побољша индустријска ефикасност избегавањем сталног прекидања радног циклуса услед "општег" нерадног дана.[1]

Мада су радници по новом систему имали више слободних дана (један од пет дана, уместо један од седам), раздвајање у пет скупина је пореметило породични и друштвени живот, тако да се показало непопуларним. Поред тога, предвиђени добитак у ефикасности услед краћег тједна се није показао у стварности.

Изгледа да је током овог периода у Совјетском Савезу и даље коришћен грегоријански календар. Ово је потврђено прегледом датума/надневака у дневнику Правда, званичним новинама Комунистичке партије, у којима је 1930. и 1931. фебруар/вељача имао 28 дана.

Страница совјетског календара, показује 22. октобар/листопада 1935, 4. дан шестидневке, уторак.

Шестодневна недеља/Шестодневни тједан[uredi - уреди | uredi izvor]

Почевши од 1. децембра/просинца 1931, враћен је западни распоред дужина месеци. Петодневни радни тједан је замењен 6-дневним тједном ("шестидневка"), са заједничким даном одмора сваког 6-тог, 12-тог, 18-тог, 24-тог и 30-тог у месецу; 31. је био ван тједног циклуса и варирао је између радног и нерадног дана, уместо 30. фебруара/вељаче. коришћен је 1. март/ожујка.

У пракси је било тешко елиминисати традицију одмора на дан недеље. Радници су се често одмарали и недељом и новим даном одмора. Стара седмица је на крају враћена јуна/липња 1940.

Година[uredi - уреди | uredi izvor]

Нумерисање година није мењано, али има неких случајева да је година називана "Н-та година социјалистичке револуције" с почетком 7. новембра/студеног 1917, што је видљиво на врху горње слике, или само "... година револуције", делимично видљиво на доњој слици. Ова фраза се јављала све до 1991. тј. распада СССР.

Извори оригинала[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Blackburn, Bonnie; and Leofranc Holford-Strevens (1999). The Oxford Companion to the Year. Oxford: Oxford University Press. str. pp. 688-689. ISBN 0-19-214231-3. 

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Такође погледати[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољне повезнице[uredi - уреди | uredi izvor]

(на руском:)

(на шведском:)

(на енглеском:)