Словенски календар

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
  Календари p  r  u 
АстроГрегоријанскиХебрејскиИсламскиИСОКинески
Типови календара
ЛунисоларниСоларниЛунарни

Асирски . БахаистичкиБенгалскиБерберскиБикрам СамбатБудистичкиЕтиопскиГерманскиХиндуИндијскиИранскиИрскиЈапанскиЈавански . ЈерменскиЂучеЈулијански (реформисани)Јулијански (стари)КоптскиКорејскиЛитванскиМалајаламскиМајанскиМингуоНанакшахиНепал СамбатРунскиТамилскиТајландски лунарни и соларниТибетанскиВијетнамскиXhosaЗороастријански

(Архаични календари:) Македонски (антички)БурманскиАстечкиАтичкиВавилонскиКолињиЕгипатскиЕноховФирентинскиФранцускиХеленскиМезоамеричкиПедесетничкиРапа НуиРимскиРунскиСловенскиСовјетскиВизантијски


(Предложени календари:) 30×11АбизмалниCCC&TХолоценскиМеђународни фиксниНови земаљскиПаксПозитивистичкиСолСвјетскиСветски сезонскиСиметрија454Даријски (за Марс)

У селу Лепесовки, у Волинској области у западној Украјини, руски археолози Тихонова и Хвајко су 1958. године пронашли старо словенско светилиште, у чијем су олтару сачуване две глинене посуде 2-4. века на којима је утиснут словенски календар тога времена, а у селу Ромашки, јужно од Кијева, у налазишту је био крчаг из 4. века, на којем је такође сликописан календар [1].

Пронађени календар у Лепесовки је имао својеврсне црте и резе, чинећи загонетну и сложену орнаментику знакова и цртежа. Руски археолог и историчар Борис Александрович Рибаков га је одгонетнуо. На календару у Лепесовки је година подељена на дванаест раздела, са уочљивим симболима ватре и сунца, са јасном раздеобом на годишња доба и назнакама солстиција, са дванаест месеци у којима су послови и дани усклађени са природним погодностима (орање, сетва, жетва, лов, гајење биља), уз тачно назначење датума празника.

Називи дана[uredi - уреди | uredi izvor]

Верује се да су Словени имали недељу од 6 дана и да су знали за 5 радних дана и један нерадни дан, које су назвали: недеља, понедељак, уторак, среда, четвртак и петак [2]. Недеља је имала посебну улогу а радни дани су носили имена по редним бројевима, како су долазили после недеље.

Називи дана у седмици [2]:

  • Недеља – дан када се не ради, "не дела"', нерадни дан;
  • Понедељак – дан после недеље, дан "по недељи", први дан у седмици;
  • Уторак – "втори" дан, други дан у седмици;
  • Среда – "среда" – средина, средњи дан у седмици;
  • Четвртак – четврти дан;
  • Петак – пети дан.

Седмодневну недељу словенски народи почињу употребљавати тек преласком у хришћанство те се тада и назив за шести седмични дан – субота [2]. Ова реч потиче из јеврејске речи "сабат".

Данашњи називи за дане код Словена су се прво јавили код Јужних Словена, у тадашњој Византији, да би се временом, преко Бугарске, Словачке и Чешке, проширили и међу осталим словенским народима. [2]

Српски Руски Словачки Пољски
Недеља Воскресенье Nedel'a Niedziela
Понедељак Понедельник Pondelok Poniedziałek
Уторак Вторник Utorok Wtorek
Среда Среда Sreda Środa
Четвртак Четверг Štvrtok Czwartek
Петак Пятница Piatok Piątek
Субота Суббота Sobota Sobota

Код Словена је сваки дан у недељи имао бога заштитника [1]:

Називи месеци[uredi - уреди | uredi izvor]

Претпоставља се да су Словени знали само за 6 дана у недељи, и да је један месец садржао 5 недеља по 6 дана тј. 30 дана [2]. Ово се веома добро слагало са периодом промене све четири месечеве мене, који траје 29,53 дана.

Називи за месеце су били у вези са природним појавама. Пошто Словени живе на великим растојањима једни од других, долазило је до тога да месец "липањ" Хрвати зову јун а Пољаци јул, зато што липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе. Такође, исто је и за месеце "травањ" и "листопад" зато што на југу раније долази пролеће и остала годишња доба него на северу.

Стари називи за месеце у години који су се задржали у словенским језицима [3]:

Лужичкосрпски Украјински Чешки Белоруски Хрватски Пољски
1. Wulki rožk Січень Leden Студзень Siječanj Styczeń
2. Maly rožk Лютий Unor Люты Veljača Luty
3. Naletnik Березень Brezen Сакавик Ožujak Marzec
4. Jutrownik Квітень Duben Красавик Travanj Kwiecień
5. Rožownik Травень Kveten Май Svibanj Maj
6. Smažnik Червень Červen Чэ'рвень Lipanj Czerwiec
7. Pražnik Липень Červenac Лiпень Srpanj Lipiec
8. Žnjenc Серпень Srpen Жнiвень Kolovoz Sierpień
9. Požnjenc Вересень Zari Верасень Rujan Wrzesień
10. Winowc Жовтень Rijen Кастрычник Listopad Paźdizernik
11. Nazymnik Листопад Listopac Листопад Studeni Listopad
12. Hodownik Грудень Prosinec Снежань Prosinac Grudzień

Називи за месеце код Словена [1]:

  • љути - време опаких међава и љутих мразева,
  • големи месец, вељача - време велике хладноће и сметова,
  • межник - време размеђавања зиме и пролећа,
  • бокогреј - време када се са сунчане стране, с бока, почиње осећати топлота,
  • сухи - време у коме су мраз и ветар стврдли и осушили све,
  • протаљник - време када се на тлу указују прокопнине,
  • летник - време пролећног отопљавања,
  • жарки - време жега и припеке,
  • груден - време стврднјавања земље и стварања грумења, груда, по њивама и путевима,
  • грјазник - време блата и каљуга услед падавина,
  • студен - време хладне и зимоморне позне јесени,
  • снежањ - време снега и сметова,
  • просинац, просинец - када лепо време просењује, просијава, када се већ лепи дани појављују и, најпре местимично, после јесенских магли и зимске тмурне облачности, указује се небеска ведрина,
  • березен, сакавик - време када брезе и дрвеће, с почетком пролећа и отопљавањем, почињу да луче сокове,
  • биљар, травењ, цветањ, квитањ, свибањ, лажитрава - време бујног раста и цветања трава и грмља,
  • липењ - дани миомирисног цветања липе,
  • трешњар, черешњар - време доспевања првих воћних плодова,
  • црвеник, рујен - преодевање шуме у златасту и румену јесен,
  • вересењ - време упадљивости вреска, ниске дрвенасте биљке, малих листова и љубичаста цвета, вечно зелене шибљике, распрострањене у Полесју и брдским пределима,
  • жовтењ, листопад, шумопад - време када лишће жути, опада и гора огољује;
  • дерикожа - време уништавања стоке због недостатка исхране на крају зиме,
  • изок - време појављивања инсеката и оглашавања цврчак,
  • червењ - време црва, гусеница и ларви пчела,
  • зарев - време ревања или рике јелена,
  • сечењ - време најпогодније да се дрвеће сече, јер тада не лучи сокове, да се земља приведе за усеве, што говори и назив
  • березозол - време сече, крчења бреза и претварања њихових пањева и корења у пепео (паљевинска земљораднја),
  • серпењ, жњивен, жетвар - време жетве,
  • гумник, коловоз - време када се летина одвози са њива и жито врше на гумну,
  • гроздобер - време бербе винограда, вересењ, кастричник,
  • паздерник - време млаћења конопље и лана и извлачења влакана за пређу (вресат: млатити, кострика: конопља, поздер: уситњена дрвенаста стабиљка конопље),
  • каледар - време кретања обредних поворки у сусрет новом лету,
  • коложег - време паљења ватри за појачање снаге зимског сунца,
  • свадебник - време свадбовања.

Празници[uredi - уреди | uredi izvor]

Словенски празници током године [4]:

Јануар: 1-6. Велесови дани, 6. Турица
Фебруар:
Март: 1. Вјуница, 21. Масленица
Април: 22. Лелин дан
Мај: 1. Радуница
Јун: 4. Јарилов дан, 19-24. Русалкина недеља, 21. Купалов дан
Јул: 20. Перунов дан
Август: 7. Дан жетве
Септембар: 8. Ладин дан, 21. Сварогов дан
Октобар: 25. Мокошин дан
Новембар:
Децембар: 21. Колада

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Миле Недељковић: Српско наслеђе, бр. 9, 1998.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Према Јарослав Францисти: Календар и мерење времена
  3. Називи месеца према Народни називи за месеце у години и Јарослав Францисти: Календар и мерење времена
  4. Slavic Myth and Religion

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]