Светски сезонски календар

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
  Календари  p  r  u 
АстроГрегоријанскиХебрејскиИсламскиИСОКинески
Типови календара
ЛунисоларниСоларниЛунарни

Асирски . БахаистичкиБенгалскиБерберскиБикрам СамбатБудистичкиЕтиопскиГерманскиХиндуИндијскиИранскиИрскиЈапанскиЈавански . ЈерменскиЂучеЈулијански (реформисани)Јулијански (стари)КоптскиКорејскиЛитванскиМалајаламскиМајанскиМингуоНанакшахиНепал СамбатРунскиТамилскиТајландски лунарни и соларниТибетанскиВијетнамскиXhosaЗороастријански

(Архаични календари:) Македонски (антички)БурманскиАстечкиАтичкиВавилонскиКолињиЕгипатскиЕноховФирентинскиФранцускиХеленскиМезоамеричкиПедесетничкиРапа НуиРимскиРунскиСловенскиСовјетскиВизантијски


(Предложени календари:) 30×11АбизмалниCCC&TХолоценскиМеђународни фиксниНови земаљскиПаксПозитивистичкиСолСвјетскиСветски сезонскиСиметрија454Даријски (за Марс)

Светски сезонски календар одн. Светски календар годишњих доба је предлог реформе календара писца Исака Асимова.[1] Година је у овом календару подељена у четири сезоне од по 13 недеља/тједана. Календар за сваку сезону има следећи облик:

Нед Пон Уто Срд Чет Пет Суб
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 32 33 34 35
36 37 38 39 40 41 42
43 44 45 46 47 48 49
50 51 52 53 54 55 56
57 58 59 60 61 62 63
64 65 66 67 68 69 70
71 72 73 74 75 76 77
78 79 80 81 82 83 84
85 86 87 88 89 90 91

Сезоне у години су назване A, B, C и D. Оне одговарају следећим годишњим добима:

Северна хемисфера Јужна хемисфера
A Зима Лето
B Пролеће Јесен
C Лето Зима
D Јесен Пролеће

Први дан године, означен са А-1, је 21. децембар/просинца, приближан датум северног зимског солстиција.

Пошто свака од четири сезоне садржи 91 дан, то је укупно 364 дана. До 365 дана треба додати још један, назван Дан године и то на крај сезоне D. Дан године је дан D-92 (= 20. децембар/просинца) и није му приписан седмични дан (налази се изван седмичног циклуса).

Током преступне године, на крај сезоне B (Б) се додаје Преступни дан. Означен је са Б-92 (= 20. јун/липња) и такође је ван седмичног циклуса.

Примери[uredi - уреди | uredi izvor]

Грегоријански Светски сезонски
21. децембар/просинца А-1
1. јануар/сијечња А-12
1. фебруар/вељаче А-43
1. март/ожујка А-71*
22. март/ожујка Б-1*
1. април/травња Б-11*
1. мај/свибња Б-41*
1. јун/липња Б-72*
21. јун/липња Ц-1
1. јул/српња Ц-11
1. август/коловоза Ц-42
1. септембар/рујна Ц-73
20. септембар/рујна Д-1
1. октобар/листопада Д-12
1. новембар/студеног Д-43
1. децембар/просинца Д-73

* Додати један дан у преступној години.

Датуми/надневци имају облик X-н, са значењем да је то н-ти дан календарског годишњег доба X. Нпр. 1. децембар/просинца је Д-73, тј. 73. дан северне јесени.

Такође погледати[uredi - уреди | uredi izvor]

Реформа календара

Фусноте[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Asimov, Isaac. The Tragedy of the Moon. Pages 48-58. Doubleday and Co.: 1973. ISBN 0-440-18999-3.

Спољне повезнице[uredi - уреди | uredi izvor]

(на енглеском)