Педесетнички календар

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
  Календари p  r  u 
АстроГрегоријанскиХебрејскиИсламскиИСОКинески
Типови календара
ЛунисоларниСоларниЛунарни

Асирски . БахаистичкиБенгалскиБерберскиБикрам СамбатБудистичкиЕтиопскиГерманскиХиндуИндијскиИранскиИрскиЈапанскиЈавански . ЈерменскиЂучеЈулијански (реформисани)Јулијански (стари)КоптскиКорејскиЛитванскиМалајаламскиМајанскиМингуоНанакшахиНепал СамбатРунскиТамилскиТајландски лунарни и соларниТибетанскиВијетнамскиXhosaЗороастријански

(Архаични календари:) Македонски (антички)БурманскиАстечкиАтичкиВавилонскиКолињиЕгипатскиЕноховФирентинскиФранцускиХеленскиМезоамеричкиПедесетничкиРапа НуиРимскиРунскиСловенскиСовјетскиВизантијски


(Предложени календари:) 30×11АбизмалниCCC&TХолоценскиМеђународни фиксниНови земаљскиПаксПозитивистичкиСолСвјетскиСветски сезонскиСиметрија454Даријски (за Марс)

Педесетнички календар или Пентеконтадни календар је јединствени пољопривредни календарски систем, за који се мисли да је Аморитског порекла, у коме је година подељена у седам периода од по педесет дана, са годишњом допуном од петнаест или шеснаест дана. Открили су га и реконструисали Hildegaard и Julius Lewy током 1940-тих. Употреба календара сеже уназад бар до 3. миленија п.н.е. у западној Месопотамији и околним подручјима. Коришћен је све до модерног доба, његови облици су пронађени у несторијанизму и међу феласима у савременој Палестини.[1]

Преглед[uredi - уреди | uredi izvor]

Педесетнички календар је на акадском био познат као hamšâtum[2] а период од петнаест дана на крају године Вавилонцима је био познат као shappatum.[3] Религијски налог да се "поштује сабат" по неким мишљењима потиче од налога да се прослави shappatum, период жетве на крају сваке године по пентеконтадском календарском систему.[3]

Сваки 50-дневни период је обухватао седам седмица са седам сабата, са додатним педесетим даном,[4] познатим као atzeret.[5]

Овај календар су доста користили разна кананитска племена у Палестини, а мисли се да су га користили и Израелити, док у време краља Соломона није званично прихваћен нови тип соларног календара.[6]

Литургијски календар Есена у Кумрану био је педесетнички календар, означен фестивалима последњег дана сваког 50-дневног периода, нпр. Прослава Новог вина, Прослава уља и Прослава Нове пшенице итд.[7]

Филон је изричито повезао "врлине без премца" пентеконтадског календара са Питагорином теоремом, даље описујући број педесет као "савршени израз правоуглог троугла, врховни принцип стварања у свету и 'најсветији' од бројева".[8]

Tawfiq Canaan (1882-1964) је описао употребу таквог календара међу Палестинцима у јужној Палестини, а такође и његов савременик Gustaf Dalman који је писао о обичајима муслиманских пољопривредника који су користили хришћанске ознаке за педесети дан, "што је, опет, прекривало далеко старије пољопривредне праксе: чување грожђа, муљање грожђа, сетву, итд.".[9]

Julius Morgenstern је тврдио да календар Јубилеја има старо порекло као донекле модификовани остатак пентеконтадског календара.[10]

Такође погледати[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце оригинала[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Roger Thomas Beckwith (2005). Calendar, Chronology and Worship: Studies in Ancient Judaism and Early Christianity. BRILL. str. 26. ISBN 9004125264. 
  2. Hebrew Union College (1924). Hebrew Union College Annual. str. 75. 
  3. 3,0 3,1 Lance Latham (1998). Standard C Date/Time Library: Programming the World's Calendars and Clocks. Focal Press. str. 37. ISBN 0879304960. 
  4. Pi Gamma Mu (1981). Social Sciences. str. 25. 
  5. Eviatar Zerubavel (1989). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. str. 8. ISBN 0226981657. 
  6. Julian Morgenstern (1966). The Rites of Birth, Marriage, Death, and Kindred Occasions Among the Semites. Hebrew Union College Press. str. 282. 
  7. Geza Vermes (1995). The Dead Sea Scrolls in English. Continuum International Publishing Group. str. 54. ISBN 1850755639. 
  8. André Dupont-Sommer (1956). The Jewish Sect of Qumran and the Essenes: New Studies on the Dead Sea Scrolls. Macmillan. str. 1. 
  9. Joan E. Taylor (2003). Jewish Women Philosophers of First Century Alexandria. Oxford University Press. ISBN 0199259615. 
  10. Millar Burrows (1955). The Dead Sea Scrolls. Viking Press. str. 241.