Хеленски календар

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
  Календари p  r  u 
АстроГрегоријанскиХебрејскиИсламскиИСОКинески
Типови календара
ЛунисоларниСоларниЛунарни

Асирски . БахаистичкиБенгалскиБерберскиБикрам СамбатБудистичкиЕтиопскиГерманскиХиндуИндијскиИранскиИрскиЈапанскиЈавански . ЈерменскиЂучеЈулијански (реформисани)Јулијански (стари)КоптскиКорејскиЛитванскиМалајаламскиМајанскиМингуоНанакшахиНепал СамбатРунскиТамилскиТајландски лунарни и соларниТибетанскиВијетнамскиXhosaЗороастријански

(Архаични календари:) Македонски (антички)БурманскиАстечкиАтичкиВавилонскиКолињиЕгипатскиЕноховФирентинскиФранцускиХеленскиМезоамеричкиПедесетничкиРапа НуиРимскиРунскиСловенскиСовјетскиВизантијски


(Предложени календари:) 30×11АбизмалниCCC&TХолоценскиМеђународни фиксниНови земаљскиПаксПозитивистичкиСолСвјетскиСветски сезонскиСиметрија454Даријски (за Марс)

Хеленски календар или боље рећи Хеленски календари, јер није било само једног календара који би се користио у целој старој Грчкој, почињао је убрзон након јунског/липањског солстиција, у време када звезда Сиријус излази одмах након тренутка зоре, тј. у време хелијакалног изласка ове звезде. Звезда је у том тренутку била невидљива због сунчевог сјаја, тако да се тренутак нове године морао израчунати астрономски (али на другом месту се тврди да је "Теоретски, египатска грађанска година почињала када је Псећа звезда, Сиријус, или египатски Сотис, могла први пут бити виђена на источном хоризонту баш пред излазак Сунца..."). Према Хипарху, грчком астроному из 2. века п.н.е., Сиријус је са Сунцем, на географској ширини Родоса, излазио 19. јула/српња, око месец дана после дугодневице (летњег солстиција). Пошто су у ово време године почињале највеће врућине, а Сиријус је назван Псећа звезда (како је горе поменуто) јер се налази у сазвежђу Велики пас, то је наступајући период назван "Пасјим данима" или "Пасјим врућинама" или временом.

Како Karl Kerenyi указује (Kerenyi 1976, pp 29ff), долазак најгорих, убилачких, врућина баш и није најочигледнија почетна тачка за календар који би се користио у Грчкој. Али зато у Египту, календарска година, означена летњим растом Нила, почиње изласком Сиријуса (Sothis u египатском календару). Календарски системи су увек део најдубље наталожених слојева културе и Керењи примећује: "Посредница је једино могла бити Минојска цивилизација", чији је проучавалац, грчки археолог Спиридон Маринатос, повезао оријентације Минојских палата са летњим изласком Сиријуса.

Водећа религијска и политичка места на хеленском копну су почињала свој календар изласком Сиријуса: Олимпија, Делфи, Атина (видети Атички календар), Епидаур и други грчки полиси са микенским пореклом.

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • [[Karl

Kerényi |Kerenyi, C.]] (1976). Dionysos: Archetypal Image of the Indestructible Life. trans. Ralph Manheim. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 0-691-09863-8. 

  • "chronology." Encyclopadia Britannica from Encyclopadia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2007).