Барич (Обреновац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Барич.
Барич

Црква светог архангела Михаила у Баричу
Црква светог архангела Михаила у Баричу

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Београдски
Општина Обреновац
Становништво
Становништво (2011) Green Arrow Up.svg 6918
Положај
Координате 44°39′05″N 20°15′20″E / 44.651333°N 20.255666°E / 44.651333; 20.255666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 133 m
Барич is located in Srbije
Барич
Барич
Барич (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 11504
Позивни број 011
Регистарска ознака -{BG}-


Координате: 44° 39′ 05" СГШ, 20° 15′ 20" ИГД

мини|Поглед из Барича ка Београду Барич је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 6918 становника.

У Баричу се налази фабрика "Прва Искра" (основана 1938/1939. под именом „Вистад") koja je jедино предузеће домаће одбрамбене индустрије које се бави производњом, развојем, регенерацијом и продајом како војних, тако и цивилних (комерцијалних) експлозива. Ova fabrika je bila bombardovana od strane NATO-a 1999. godine. "Прва искра" je захваљујући квалитету, успела да пласира своје производе у САД и Индији kao i u arapskim zemljama.

Природни услови[uredi - уреди | uredi izvor]

Барич је насеље надомак Београда. Припада општини Обреновац и удаљен је око 3.5 -{km}- од њега. Поред насеља протиче река Сава. Baric je pogodan za ljude koje zele da se odmore od buke koju stvaraju gradovi, a sa druge strane je blizu centra Obrenovca i Beograda. Od centra Obrenovca je udaljen 5/10 minuta voznjom, a od Beograda svega 40.

Barička ada (poznata i kao Ostrvo Sprud) je rečno ostrvo na Savi. Barička ada se proteže od ušća reke Kolubare u Savu, sredinom Bariča. Sa svoje severne strane preko reke Save ostrvo se graniči sa obrenovačkim naseljem Barič. Barička ada je dugačka oko 2 km, a široka oko 700. metara. Netaknuta priroda krasi ovo ostrvo, na kojem se nalazi još i peščana plaža koja je stvorena od najsitnijeg peska, na zapadnom delu ostrva. Istočni deo ostrva je u potpunosti pod šumom.

Do početka devedesetih godina jedan deo Bariča je bio poznat po vinogradima na brdu iznad Save. S obzirom na povoljan položaj (reka Sava, Barička ada, ušće Kolubare u Savu itd.) 70-ih godina 20. veka došlo je do značajnije stambene izgradnje uglavnom porodičnih stambenih kuća tako da Barič danas ima pojedine delove koji su vikend-naselja.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Све до краја Другог светског рата, Барич је са Београдом са једне стране и са Ваљевом са друге стране повезивала железничка пруга уског колосека која је у послератним годинама уклоњена. Делови Барича и данас носе називе из тог раздобља: Барич-Рампа или Барич-Станица.

Za vreme agresije NATO-a na bivšu SRJ 1999. godine, fabrika eksploziva "Prva Iskra" u Bariču je bombardovana više puta. Avioni NATO-a bombardovali su 19. aprila, 11. maja i 20. maja. Delovi ove holding kompanije privatizovani su krajem februara 2006, ali ne i Namenska industrija.

Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу podignuta je 1874. godine, pripada Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj Srpske pravoslavne crkve. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.Ikonostas je ukrašen ikonama prenetim iz topčiderske crkve Svetih apostola Petra i Pavla, koje su između 1834. i 1838. godine izradili zemunski slikar Konstantin Lekić, zograf Janja Stergević Moler i slikar Dimitrije Jakšić. Konstantin Lekić je autor prestonih ikona Hrista i Bogorice, izvedenih u maniru razvijenog baroka, dok je Janja Moler izradio praznične i apostolske ikone. Predstave na carskim i bočnim dverima izradio je Dimitrije Jakšić kombinujući barokne i klasicističke uticaje. [2] Pored toga što predstavlja svojevrsnu galeriju ikonopisnih dela najznačajnijih autora u srpskom crkvenom slikarstvu prve polovine 19. veka, crkva čuva znatan broj bogoslužbenih knjiga iz 18. i 19. veka.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Барич живи 5248 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,0 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 2053 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Šablon:Линијски дијаграм

Демографија
Година Становника
1948. 1570 [1]
1953. 2160
1961. 2604
1971. 2931
1981. 5033
1991. 5982 5847
2002. 6760 6586
2011. 6918
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
6.230 94,59%
Црногорци
  
99 1,50%
Југословени
  
23 0,34%
Хрвати
  
19 0,28%
Македонци
  
18 0,27%
Роми
  
13 0,19%
Муслимани
  
6 0,09%
Бугари
  
6 0,09%
Руси
  
5 0,07%
Словаци
  
4 0,06%
Словенци
  
3 0,04%
Албанци
  
3 0,04%
Украјинци
  
2 0,03%
Мађари
  
2 0,03%
Буњевци
  
2 0,03%
Немци
  
1 0,01%
непознато
  
126 1,91%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9