Vanadinit

Izvor: Wikipedia
Vanadinit
300pxpx
Vanadinit,Mibladen-Maroko, 9,0x6,2 cm
Generalno
Kategorija fosfati,arsenati,vanadati
Hemijska formula Pb5(VO4)3Cl.
Identifikacija
Molska masa 1416,27 g/mol
Kristalni habitus prizmatični
Kristalna sistema heksagonalna
Bližnjenje nema
Cepljivost nema
Prelom školjkast
Tvrdina po Mosu 3 - 4
Sjajnost smolasta do skoro dijamantska
Indeks prelamanja ω=2,416 ε=2,350
Boja ogreba bijeli do blijedo žuti
Relativna gustina 6,8 - 7,1
Rastvara se otapa se na plameniku i nitratnoj kiselini
Dodatno Kristalni sistem = heksagonalni
Kristalna klasa = hexagonalno-dipiramidalna; 6/m
Dupli prijelom = Δ=0,066
Optički karakter = jednoosovinski negativan
Pleohromizam = slab
Kristalni habitus = heksagonalan-tablast
Transparentnost = djelimično do neproziran
Primerak vanadinita
Primerak vanadinita

Vanadinit je rijedak mineral koji dolazi iz grupe fosfata, arsenata i vanadata. Kristalizira u heksagonskom kristalnom sistemu. Formula mu je Pb5(VO4)3Cl. Formira kratko do dugo prizmatične, rijetko piramidalne kristale. Isto tako može da formira grozdaste i radijalne agregate bijele, sive, narandžaste, smeđe i crvene boje. Član je apatitsko - piromorfne grupe minerala.

Etmologija i historija[uredi - уреди]

Vanadinit je prvi put pronađen i opsan 1838. godine u Zimapanu u Meksiku. Dobio je ime zbog prisustva vanadijuma.

Osobine[uredi - уреди]

Po Mosovoj skali tvrdoće je 3-3,5, i otapa se na plameniku i nitratnoj kiselini.

Po Štruncovoj sistematici vanadinit se svrstava u grupu fosfata, arsenata i vanadata.

Modifikacije i varijateti[uredi - уреди]

Endlihit, poznat još kao arsen-vanadinit, je žuta varijanta ovoga minerala. Endlihit su prvi put, 1885. godine, opisali Friedrich August Genth (1820.1893.) i Gerhard vom Rath (1830.1888.).

Nastanak i lokaliteti[uredi - уреди]

Vanadinit je sekundarni mineral koji dolazi u pratnji sa drugim mineralima kao što su: anglezit, barit, kalcit, ceruzit, piromorfit, vulfenit i getit u ležištima bogatim olovom. Nalazišta vanadinita su: Maroko, Meksiko, Njemačka, Nambija , Škotska, Švedska, Sibir, SAD (Arizona).

Kristalna struktura[uredi - уреди]

Kristalizira heksagonalno u kristalnoj klasi 6/m, u prostornoj grupi P63/m. Konstante kristalne rešetke vanadinita su a=1,0331 nm i c= 0,7343 nm. Jon vanadijuma tetraedarski je opkoljen sa jonima kiseonika dok joni hlora nalaze se na ćoškovima kristalne rešetke.

Upotreba[uredi - уреди]

Koristi se za dobivanje vanadijuma. U kolekcionarstvu je cijenjen mineral, dok se u draguljarstvu ne koristi zbog svoje mekoće.

Literatura[uredi - уреди]

  • Martin Okrusch, Siegfried Matthes: Mineralogie. Eine Einführung in die spezielle Mineralogie, Petrologie und Lagerstättenkunde. 7. vollständig überarbeitete und aktualisierte Auflage. Springer, Berlin u. a. 2005, ISBN 3-540-23812-3.
  • Petr Korbel, Milan Novák: Mineralien-Enzyklopädie. Edition Dörfler im Nebel-Verlag, Eggolsheim 2002, ISBN 3-89555-076-0.

Poveznice[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]


P geology.png Nedovršeni članak Vanadinit koji govori o mineralogiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.